Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

• 1Ovo se svidja korisniku: Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::@raketaš
znaš li možda kako Englezi dobiše 340m/s sa 1,5m lansera na LAW-80?

Ma nismo mi Engleze nikad doživljavali ozbiljno, bili smo jako malo vezani na njih i zbog jezika i mentalnog sklopa , ipak smo mi većinom bili Francusko Ruski i đaci . Mislim da je samo Dr. Nikola Kršić bio "englez".

Pa oni su počeli sa razvojem deset godina iza nas i 15 godina iza Francuza , i vidjeli su sve gdi smo se mi zaje..., ali mislim da je generalni zaje. kod njih ta okozvučna brzina,. Prof. Janković se jako ljutio na to i tražio je da se dignemo iznad toga bar na 500 m/s ili da ostanemo kod 280-300m sa marš motorom, što je i bio cilj kod projekta OSA.

Ne znam detalje kako su Englezi to riješili ali znam put kojim smo mi tada razmišljali i tražili rješenje .

1. Primjena kompozitne - stakloplastićne strukture. Karbonska struktura bi bila duplo lakša ali je karbon krt i ima velike šanse da se sve razleti na -30 C , kevlar je još lakši ali previše"gumast" i razvlači se tako da bi kod tlaka od 500 bara komora narasla za milimetar i zaglavila u lanseru.

Sada nakon 25 godina je jasno da je Dr Slavko Divac bio na dobrom putu sa stakloplastićnom Osom i Stršljenom.

2. Primjena drugog baruta odnosno drugog pakovanja , mi smo koristili nitroglicerinski barut u obliku cjevčica sa dosta nategnutim parametrima , dosta je tu bilo modifikatora kako bi se digla brzina izgaranja i skratio lanser. To silno modificiranje i petljanje po sastavu baruta je diglo temperaturnu osjetljivost pa smo dobijali strahovite poraste pritiska na +50 C, 400-500 bara, i zato je komora kod OSE morala izdržavati 700 bara pa je bila "teška " u odnosu na francusku komoru. Zbog tog previsokog tlaka smo uvijek falili tih tridesetak metara/s u odnosu na Francuze, i mali lanser duži tridesetak centimetara.

Jedan od puteva kojim bi se prevazišlo probleme je izrada barutnog platna sa sendvić strukturom tako da se na nosivi sloj od kompozita s obje strane naljepi list od baruta , takav sendvić se namota poput Arhimedove spirale i uljepi u dance motora. Barutno platno ne bi bilo iste debljine već bi u procesu izrade , ekstruzije ili valjanja jedan kraj imao debljinu 2 mm , a drugi samo 1 mm , znači tim trikom bi se povećao stepen punjenja motora , stalo bi više baruta u komoru , a pojava erozije i postotak kidanja barutnih cjevčica bi se smanjio. To bi diglo početnu brzinu , i smanjilo njeno rasipanje.

U vrijeme razvoja OSE , a i prije toga se u Ameri i Englezi furali znanstvene radove na tu temu i mislim da je to trik na koji su digli brzinu na 340 m/s.

Ono što je mene tada oduševljavalo kod LAW -80 je genijalan način određivanja dometa i preticanja tenka , čak i uticaja vjetra, to smo iz zezanja zvali Ping-Ping -BANG .

Malim pištoljem kalibra 9 mm spregnutim sa lanserom bi se prvo opalilo par metaka sa traserom i vidjelo gdi to udara po tenku , a onda BANG iz velike cijevi i bjež kud koji, bez lasera bez balističkog računala ma čak i bez optike , iako su imali kasnije neki IC nišan da vide kud leti i udara metkić.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taj metkić od 9mm je bio i na ”Englezu”.
Ako sam te dobro razumeo za idealnu kompoziciju noseće platno se oblepljuje sa obe strane barutnim, mota u spiralu i to ide u komoru od stakloplastike?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da dobro si me shvatio takva Arhimedova spirala se prije pedeset godina radila ljepljenjem barutnog platna na tenku čeličnu foliju koja je služila kao nosač, a napredak tehnologije kompozita je omogućio da se iskoristi još bolji i lakši nosač od čelične folije.

Taj se problem vuče kroz projekte i znanstvene radove još od vremena bazuke , pokušavam iskopati neku fotku ili znanstveni rad ali ko da je ukleto , nema ništa.

Ima još jedan važan fenomen kod te folijske varijante , može se izbušiti dosta rupica na foliji pa se onda tlak bolje prenosi između slojeva , pa je izgaranje baruta ravnomjernije po slojevima spirale i po dužini , dok kod cjevčica toga nemamo i svaka "vodi svoju politiku " i gori za sebe.

Takva se spirala namotana sloj do sloja ubaci kroz mlaznicu u komoru , i tamo raširi , razmota tako da bude milimetar zazora između slojeva . Malo je to filigranski posao ko slaganje gusarskog broda u boci , ali ako je to cijena sigurnog pogotka na dometu od 600 m onda to ima svoje opravdanje.

I Divac je u svojim komorama ( bocama ) ljepio te štapiće jednog po jednog kroz rupu od mlaznice , neke od njegovih OSA su bile iz jednog komada nije bilo navojnih spojeva ni rastavljanja .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovako nekako?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izraelsko-americki B-300/SMAW takodje ima "spotting rifle". Imam kod kuce cauru od istog, sa high/low pressure" sistemom - caura zapravo ima unutra josh jednu, u njoj je barutno punjnje.
Nadjoh, 7.62x51mm caura sa ustima rasirenim na 9mm a umesto kapisle je ubacen corak .22 Hornet:
http://municion.org/9smaw/9smaw.htm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Ovako nekako?



da tako nekako samo namotano sa razmakom , tako da barutni plinovi mogu lijepo strujati između tih namotaja.

• 1Ovo se svidja korisniku: jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Izraelsko-americki B-300/SMAW takodje ima "spotting rifle". Imam kod kuce cauru od istog, sa high/low pressure" sistemom - caura zapravo ima unutra josh jednu, u njoj je barutno punjnje.
Nadjoh, 7.62x51mm caura sa ustima rasirenim na 9mm a umesto kapisle je ubacen corak .22 Hornet:
http://municion.org/9smaw/9smaw.htm

B-300 nema traser.



Presek metka radi boljeg prikaza

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izuzetna fotka metkića za ping pong BANG.

Taj metkić je vrlo zahtjevan u mnogo čemu je iznad metka za snajper , naime on je u ovom slučaju etalon brzine i oblika , jer se samo tako može biti siguran u pogodak rakete. Svih pet metaka iz" pištolja" mora završiti na istom mjestu u meti što za pravi snajper kod brzine metka od 900m/s nije problem, ali ovaj metkić je spor , i svojom brzinom i ponašanjem u letu mora simulirati let rakete.

Ako se ugugla pojam "Internal ballistic of the High Low pressure gun" pojavit će se par šturih tekstova punih matematike , ali ništa prihvatljivo jednom forumu , nešto su o tome pisali na srpskom i engleskom Jarmaz i Micić ali to opet ne mogu iskopati u PDF u, a ne znam da li je negdje već pisano po forumima o tom fenomenu .

Ukratko u onoj maloj čahuru koja je zapertlana dolazi do zapaljenja baruta , ali budući je to jedan zatvoren prostor tlak naglo raste na 2000 bara i dolazi do sigurnog zapaljenja svih zrna baruta. Nakon što se čahura otvori dolazi do strujanja plinova u veću čahuru, kroz malu rupicu , zbog ekspanzije u veći volumen tlak je niži cca nekoliko stotina bara i metkić napušta svoj položaj pogonjen tim plinovima niskog tlaka . Fora je u tome da barut ne voli niske tlakove i da je do opaljenja došlo samo u velikoj čauri pol baruta ne bi izgorilo kako treba i imali bi veliko rasturanje brzine , ovako se sve odvija u defakto zatvorenom prostoru dok barut skoro sav ne izgori, što daje fantastično precizne parametre plina , što opet daje mogućnost držanja konstantne i točne početne brzine ispod pol metra u sekundi.

Sličan je fenomen, princip, kod osnovnog punjenja u minobačima , kod bacača bombica kalibra 40 mm , kod Češkog RPG 75 i kod većine gas generatora za ispucavanje Ruskih vođenih protuoklopnih raketa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema b300 al ima smaw ovakve metkiće sam videoda ameri koriste prilikom obuke na at4

• 1Ovo se svidja korisniku: Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upitno je i koliko je ovakav metkić koristan u stvarnoj borbi!
Tenk se u borbi kreće, koristi zaklone, pojavljuje se iznenada...

raketaš ::
A onda sam poput profesora Baltazara skočio sav sretan , pa štos je u težini , raketa je teška , a teška raketa sa impulsnim motorom ima malo ubrzanje , i motor stigne izgoriti u ciijevi , mi smo blesani i idioti ganjali neke Hi -tech materijale , ganjali malu masu i naravno dobili vatru od motora u oči, a rusi su to lijepo otežali , skratili lanser i svi sretni .

Ali ima jedna kvaka , uvijek taj ali, malo ubrzanje daje i malu konačnu brzinu , a mala brzina daje mali rezantni domet, a to je temelj cijele priče.
Pa i sovjetski RPG-18 ima manji efikasan domet od naše ZOLJE, iako su istog kalibra. Istina i manja (kraća) je od Zolje.
raketaš ::Dakle što želim reći iz ove analize ????? senzori , laseri , računala i nešto malo optike , to je ono bitno , a ne baruti i materijali, koje smo mi tada sedamdesetih godina ganjali.
Da, ali ta nišansko-računarska oprema u prihvatljivim dimenzijama i po prihvatljivoj ceni se pojavila znatno posle Ose i Zolje!