|
Poslao: 24 Jul 2017 03:54
|
offline
- termit
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 24 Jul 2017
- Poruke: 23
|
Uklonjen spam.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2017 14:16
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2012
- Poruke: 731
|
Значи пост године, и то први... што би се рекло прво па му...
Само на на једно питање одговори, УАЕ и фирма ЕАРТХ су група будала који су бацили 220 милиона евра а могли су код тебе у гаражи да саставе Аласа за пар хиљадарки?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2017 20:22
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5342
|
A tek oni glupi ameri oni za mješavinu dizela i dvotaktola u predatoru plaćaju 1000 dolara za kilo na predatoru ili nekoj od tih zujalica .
Ali dobro prihvaćam izazov mladog i nadobudnog termita i hajdemo korak po korak razraditi algoritam inercionog autopilota koji će dovesti leteću bombu V1 do Londona o njoj znamo sve i možemo usporediti ono što su švabe radili pod kraj rata sa suvremenim tehnologijama .
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Jul 2017 05:46
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5342
|
Tesko mi je pisati o stvarima koje nisu moja struka i ne pratim razvoj tehnologije osim čisto informativno iz znatiželje.
Zadnji projekt na kojem sam radio , a ima veze sa nekim letjelicama, je bio prije desetak godina .., ekipa od dvadesetak mladih vrhunskih inženjera , primali su plaču u firmi da rade na svojim doktoratima , a oni su bili implementirani u bespilotnu letjelicu .
Ti su dečki sada svi vani , najdalje je došao jedan moj strojar doktorirao je u Njemačkoj na DLR , a sad radi kod amera u nekoj firmi koja radi bespilotnu letjelicu za istraživanje Marsa.
Većina komponenti za jednu bespilotnu letjelicu se može dobiti kod kineza ali to još uvijek ne znači da se može složiti nešto što leti pogađa cilj i ubija.
Uvijek postoji neko ograničenje , ima kod amera čak agencija koja vodi računa o tome , da firme koje proizvode komponente naprave to tako da se ne može napraviti letjelica koja bi išla dovoljno brzo , dovoljno daleko i dovoljno precizno .
Nešto iz moje domene o čemu mogu mjerodavno pisati su senzori ubrzanja , bez kojih se ne može složiti dobar autopilot. Ako se radi o letjelici sa mlaznim motorom, znači u pitanju su mala ubrzanja, mogu se koristiti vrlo kvalitetni akcelerometri namijenjeni autopilotima za avione ili čak oni iz mobitela .
Ali kvaka je u tome ako pokušate taj senzor lansirati raketnim motorom onda sve pobudali u njemu , prvo što su to velika ubrzanja i velike vibracije i sve se unutra strga , drugo u njemu ugrađen program koji ne dozvoljava da radi sa ubrzanjima većim od par G i stvar se zablokira ne povratno.
Znači moguće je napraviti letjelicu poput ALASA od komercijalnih i jeftinih dijelova ali tada lansirna rampa mora biti dugačka desetak metara , možda čak i 50 metara , kako senzori za ubrzanje ne bi podivljali .
Isto tako moguće je kupiti mali turbomlazni motor ali se njega mora paliti po proceduri , znači neki elektromotor ili zračna turbina mora zaletiti rotor kompresora , pa onda to sve kresnuti i to je ok ako je u pitanju neki RC model koji rula po pisti dok poleti.
Kod ALASA se mlazni motor pali na putanji , kad već izleti iz lansera i ima neki tlak u škrgama , pali se piropatronom , a sve to košta i nije standarno dostupna oprema . Ja ne znam da li dečki iz EDEPRO a baš glođu lopatice za svoj mlazni motor ili kupe gotov pa ga rastave i prerade i prodaju desetak puta skuplje, ali netko tko dođe do tog stupnja razvoja sa mlaznim motorom može naći kooperanta u Srbiji sa peteroosnim obradnim centrom koji mu radi te lopatice.
Tako da na prvi pogled sve to djeluje dostupno preko interneta , ali uvijek ima neka kvaka.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Jul 2017 07:30
|
offline
- yrraf
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 2626
- Gde živiš: Loznica Srbija
|
@termit
Kvaka je upravo u pouzdanosti. Pobrojane civilne komponente ne rade u ekstremno niskim ili visokim temperaturama, ekstremnim ubrzanjima, pritiscima i elektronskim smetnjama. Koristio sam i ja dron od 1000$. Prođe pored kabla visokog napona ili većeg čeličnog stuba i pobrljavi načisto. Baterija traje 20 min. gubi signal već na 200m između zgrada a deklarisani domet 5000m. Reklame i internet su jedno, a realnost nešto sasvim drugo.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Jul 2017 11:34
|
offline
- lukacbeli
- Počasni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2016
- Poruke: 905
|
Ima istine u onome sto termit pise.
Stvari se ticu BPL (krstarecih raketa), a ne balistickih raketa, gde su sile nemerljivo vece.
Mnogo se napredovalo u elektronici, sve je minijutarizovano i danas je lako napraviti letelicu koja samostalno moze precizno da odleti na daljinu 200-300km.
Stvar je sto je mnogo lakse napraviti jednokratnu BPL koja odleti da pogodi cilj, nego onu koju treba kontrolisati sa zemlje, da se vrati.
Za zastitu od elektronskih ometanja - zna se, Faradejev kavez.
Jedan video, cisto za ilustraciju: https://www.youtube.com/watch?v=Zj5UyeqizNE
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
