Хвала вам за овако велико интересовање за СОРА-у. Па да кренемо са одговорима.
MRSI
До сада нисмо озбиљно разматрали MRSI јер се тренутно бавимо оживљавањем и пеглањем основних функција. Велико је питање и колико се исплати ангажовање на развоју MRSI могућности на овако малим дометима (15.300m са ТФ-462). По мени, ако можеш да саставиш MRSI од само два метка у некој релативно малој зони по даљини нема ни сврхе много да се губи време на развоју тога.
Камион
Разматра се и могућност уградње на нове камионе, али то зависи од буџета.
Споро покретање цеви
СОРА је оруђе ватрене подршке. Није ни противавионско ни противоклопно оруђе. Код оруђа ватрене подршке је примарна ствар добра прецизност заузимања елемената за гађање. Ако је то остваарено, онда свака брзина покретања цеви која задовољава услов да се оруђе спакује у маршевски положај за мање од једног минута је по мом мишљењу довољно велика. Опет не треба губити време на истеривање неких перформанси које нису неопходне.
Поређење СОРА-е и DONAR-а
Не видим у чему је проблем са поређењем СОРА-е и рецимо DONAR-а или ARCHER-а. У питању је поређење концепција. Ова оруђа имају послугу само у кабини оруђа. Поред наоружања нема послуге током гађања. То значи да су све функције оруђа аутоматизоване: отварање затварача, пуњење, затварање затварача, окидање, отварање затварача, .... Ова оруђа имају систем за навигацију и оријентацију на бази ИНС-а или GPS-а (или хибридни). Ова оруђа имају аутоматски систем за усмеравање цеви у елементе за гађање, који служи и за корекцију положаја цеви између два опаљења.
Битна разлика је у капацитету аутоматског пуњача. За овако мали капацитет пуњача на СОРА-и постоје и тактички и технички разлози. Тактички је тај да је СОРА оруђе предвиђено за дејство у оквиру бригадне арт. групе, т.ј. близу предње линије наших снага. То значи да непријатељ по батеријама СОРА-е може да дејствује готово било чиме, што за собом вуче потребу за честим променама ватреног положаја са кога СОРА гађа. Нема ту времена за пренос ватре и гађање неких других циљева са истог ватреног положаја. Гађаш један минут и прелазиш на следећи ватрени положај. Технички разлог је тај да Х 122mm Д30Ј, од које је настала СОРА, користи муницију са чауром и променљивим барутним пуњењем. Једноставно нема сврхе правити пуњач већег капацитета када не знаш којим барутним пуњењем ћеш да гађаш следећи циљ. ДОНАР и АРЧЕР имају пуњаче већег капацитета јер им то тактички (домет) и технички (модуларна барутна пуњења) разлози омогућавају и налажу.
Ovakav ti je neki okvirni minimum.
Obično ide Po 5 da ga razvališ, onda dva rafala po 5 sekundi da ti tenk(ovi) i Praga(BoV, BVP) izađu na vatrenu liniju a pešadija se prebaci do prvog zaklona i onda opet bar Po 3 ... Dalje dejstvuju neposredna oruđa sa tenkova i drugih ...
To bi ti došlo 10 granata sa istim punjenjem.
Ако мислиш да би капацитет пуњача требало да буде 10 метака, треба водити рачуна о томе да то треба испалити за 1 минут. Брзина гађања од 10 мет/мин је огроман поблем да се оствари. Како због конструкције пуњача, тако и због загревања цеви.
Mozes uvek da koristis vise Sora. Dve bi imale 12 granata. Baterija od 6-8 orudja bi onda imala 36-48 granata. Za ocekivati je da bi preciznost trebala da bude veca od onoga sto imamo, a veza bolja.
A artiljerici i ostali ce morati da nauce da racionalnije koriste sredstva za vatrenu podrsku, da prave jaci efekat sa manje gadjanja.
45 sekundi 5 komada
45 sekundi 1 komad
30 sekundi 1 komad
20 sekundi 3 komada
Računano za 1 oruđe u bateriji od 6.
Dopuna: 24 Okt 2013 20:31
Mnogo zavisi kako su dobijeni elementi za prelazak na grupno gađanje.
I mnogo zavisi kako je složen SNOP ako to cilj traži...
Onda vatra može biti mnogo slabija.
Drugo ovakva struktura je skoro statistički tipična ali minimum bi mogao da bude i negde 8 granata.
Teško da će uobičajen cilj u zoni brigade biti moguće neutralisati sa manje od 8 po oruđu.
Naprotiv.
Za 6 komada bi morao da imaš neku vrstu korekturnih elementa (reper ili fiktivni reper), malu udaljenost cilja (reper ili fiktivni reper) MANJU OD MAX. PREDVIĐENE ART. PRAVILOM-+2-00, ali sa korekturnim rafalom na reper (zbog bežanja pojedinačnih oruđa) da bi odstupanja ubacio u proračun SNOP-a. To je maksimum mogučnosti da bi se sa baš samo 6 granata (5 ako ide odmah posle repera) tukao cilj i to efektivno sasređenim snopom onako dosta dobro ali za neko razvlačenje po frontu već nije dovoljno.
Za rad sa poboljšanim elementima u nekoj široj zoni +- 3-00 je za jednu granatu još gore jer bi morao da ide prvo korekturni plotun. Mislim daj bože da on pogodi, brzo će ostale ali može biti korektura plotuna, pa ako je bio korekturni rafal na reper onda ostaju samo 4 granate za grupno po cilju.
Naravno sve je ovo nepovljno kod sa stanovišta stajanja na istom VP ali u praksi niije tako strašno ako ide odmah jedno za drugim. Ako te napipaju s nečim dobrim kontabatiraće te odmah još dok dejstvuješ skoro za 4 do 5 minuta sigurno, ako te ne napipaju odmah trebaće im mnogo više vremena.
E sad ako SUV može da pređe odmah na grupno (može li ?) je bolje ali će i dalje biti ćesto korekcije prvog plotuna, u kome doduše možeš na brzinu da ubaciš i popravke pojedinih oruđa za SNOP ako su prethodno korigovana za sasređen. No za gađanje po frontu je dakle još manje.
Okretanje topa kod Sore, snimao ja na ovogodisnjem sajmu, a kacio sam vec u temi Partner 2013, ali ako neko nije video evo jos jednom, kada se to vec pominje:
Većina ciljeva se tuče 3-im, više 2-im, i naročito 1-im punjenjem leti a zimi se smanjeno po pravilu koristi ako je tempratura ispod nule (ispod -5 obavezno), tako da za zimsko vreme sve tučete smanjenim punjenjem (ili punim eventualno) a to baš i nije optimizacija po padnoj putanji, štaviše jako ograničava manevar vatrom jer se tako ograničavate isključivo na smanjeno punjenje.
Probajte da napravite neke magnetne grejače protivtrzajučeg uređaja po ugledu na grejače za skidanje ležajeva koje bi koristili zimi, pa bi mogli da koristite i manja punjenja od smanjenog.
Štaviše takvi grejači bi popravili prvi hitac i za temperature od -5 do +10 stepeni.
To za grejače prvi mi sada pade na pamet ... Izgleda suludo ali za zimu ... Malo je punjenja u punjaču za zimu.
Novim tipom granate bi mozda moglo da se poveca efikasnost iste. Na pamet mi pada granata sa tempiranim upaljacem da eksplodira u vazduhu iznad cilja ili granata sa termobaricnom BG.
Inace predpostavljam da bi uvezbana posada od dva punjaca brzo napunila autopunjac, za minut, i verovatno i manje. Onda bi mogli da podelimo bateriju u parove (da ne kazem vodove), naravno predpostavimo da SUV omogucava da svako orudje je zaseban VP, i da dejstvujemo jednim parom u trenutku vremena. Prvo gadja par A. Dok se par A premesta, dejstvuje par B. Dok se B premesta, A puni, a dejstvuje C. I tako u krug. Par ima 12 granata, 2 za korekciju i 10 za dejstvo po cilju. Medju rupe popunjavas dalekometnom artiljerijom, ako za to postoji potreba. OP vezes za pesadiju (na primer po jedan svakoj ceti) i jedan OP navodi svu artiljeriju, i 122 mm, i 152 mm, i VLR. Naravno mora de se ostvari veza, racunari ce ubrzati i olaksati postupak, a ljudstvo ce se najlakse obuciti za to.
@vrabac
Да ли си гађао зими из М46? Да ли он има проблема са ПТУ зими?
Dopuna: 24 Okt 2013 22:32
@rotring
Не планирамо помоћни агрегат јер не би требало да се на ватреном положају задржава толико да мора да гаси мотор.
Што се тиче барутног пуњења, за сада би требало да буде довољно мерење температуре барута и корекција у балистичком рачунару.
