@rotring
Ima tu raznih problema kao na primer napajanje energijom jednog takvog punjaca, pa zagrevanje cevi, i to je sve sto mi pada na pamet ovako rano ujutru.
Kod tenkovskog punjaca projektil treba predje znatno kraci put na elevaciji punjenja od nekih 10 stepeni (ako se dobro secam), a na Sori treba da se napuni cev i pri elevaciji od 70 stepeni. To su drasticno razliciti zahtevi za rad punjaca. Kod Sore su potrebna veca ubrzanja prilikom punjenja projektila i barutnog punjenja nego kod tenka i to sa vecom masom metka nego kod tenka. Osim toga, ne mozes da punis istom brzinom i projektil, koji zahteva vecu energiju kretanja zbog potrebe urezivanja zlebova u vodeci prsten i cauru kod koje moras da obezbedis brzinu takvu da ne dovde do ostecenja oboda dna caure prilikom udara u cev.
Mozda deluje da je slicno, ali su u pitanju razlike u energijama i opterecenjima koje znacajno uticu na samu konstrukciju i princip rada.
Uh!
Dopuna: 12 Jan 2014 1:49
Kod nas se jos uvek nije ustalio neki prevod za MRSI, tako da ga u principu i zovemo MRSI.
mihajlot2013 ::@rotring
Ima tu raznih problema kao na primer napajanje energijom jednog takvog punjaca, pa zagrevanje cevi, i to je sve sto mi pada na pamet ovako rano ujutru.
Kod tenkovskog punjaca projektil treba predje znatno kraci put na elevaciji punjenja od nekih 10 stepeni (ako se dobro secam), a na Sori treba da se napuni cev i pri elevaciji od 70 stepeni. To su drasticno razliciti zahtevi za rad punjaca. Kod Sore su potrebna veca ubrzanja prilikom punjenja projektila i barutnog punjenja nego kod tenka i to sa vecom masom metka nego kod tenka. Osim toga, ne mozes da punis istom brzinom i projektil, koji zahteva vecu energiju kretanja zbog potrebe urezivanja zlebova u vodeci prsten i cauru kod koje moras da obezbedis brzinu takvu da ne dovde do ostecenja oboda dna caure prilikom udara u cev.
Mozda deluje da je slicno, ali su u pitanju razlike u energijama i opterecenjima koje znacajno uticu na samu konstrukciju i princip rada.
Uh!
Rekoh ja da tu ima vazda problema...Evo meni padaju na pamet jos par...
Mene MRSI asocira na nesto drugo...tako da ga izbegavam u recniku.
Treba tu brainstorming pa da se istera na cistac sve...pa kom opanci kom obojci.
Znam, ali ne moze u nedogled brainstorming. Od neceg smo morali da krenemo, pa cemo dalje da vidimo kako se razvija stvar. To je razvoj NVO, ili bilo cega drugog.
mihajlot2013 ::Znam, ali ne moze u nedogled brainstorming. Od neceg smo morali da krenemo, pa cemo dalje da vidimo kako se razvija stvar. To je razvoj NVO, ili bilo cega drugog.
Uopšte nema potrebe po produživanju dometa brze samohodne artilerije (Sora 122 mm) uz sve dodatne probleme koji su več navedeni ako uz to još postoji jedan veči kalibar (Nora-B 152 mm). Prebacivanje dometa protivnika je neophodno samo kod statične (vučne) artilerije zbog kontrabatiranja. Bolje da se sredstva koja bi bila uložena za takvu modernizaciju upotrebi za poboljšanje osnovne artilerije od 152 mm.
Model maksimalnih daljina za (izviđača mernika brigadne artiljerije) :
aksioma 1: korektrura se može vršiti MAX. do 6 km
aksioma 2: VP art. kalibra 105-122 mm se nalazi OKO 6 km od linije
teorema 1: većina osmotrenih vatri brigadnog i pukovskog tipa će biti sa daljinom do 12 km.
Ugu. Koji su dometi nemačkih haubica 105 i ruskih 122 iz II sv. rata ? Koji je domet D-30 sa Punjenjem Smanjenjim (promenljivim) ?
aksioma 3: dometi kopnenih izviđačkih radara u korekturi po sopstvenim vzrivovima su manji od 10 km
aksioma 4: dometi artiljerijskih radara (kontrbatirajućih) u modu korekture sopstvene vatre su manji od 20 km (čak i kod najboljih) a još uvek kod većine manji i od 12 km
aksioma 5: dometi zvukomerčakih stanica u modu korekture sopstvene vatre su manji od 20 km čak i kod najboljih a kod starih i u većini slučajeva od 12 km
aksioma 6: ozbiljni dometi BPL-ova koji se mogu očekivati kod brigadne artiljerije i kod komandanta brigade su manji od 20 km a zone dugog patroliranja u borbenim uslovima su do 10-15 km maksimalno
teorema 2: potreban domet brigadne artiljerije za dejstvo osmotrenim vatrama je u najvećem procentu do 12 km
aksioma 7: glavni neprijatelj birgadne artilejrije su minobacači
aksioma 7.1. većina minobacača ima domet manji od 12 km
aksioma 8: najveća opasnost po brigadnu aritljeriju je (od artiljerije) je dalekometna artiljerija neprijatelja korpusnog tipa
aksioma 9: najčešća opasnost po artiljeriju brigadnog tipa (od artiljerije) je brigadna artiljerija protivnika
aksioma 10: zasecanje protivničke artiljerije kontrabatirajući radari efikasno rade do prosečno maksimalno efikasnih 32 km
aksioma 11: do 32 km je i efikasan rad zasecanja radiopelengacijom sa zemlje uobičajenih modernih frekvencija sredstava veze
teorema 3 : većinu uspešnih kontrabata po minobacačima brigadna artiljerija će ostvariti sa dometom do 12 km
teorema 4: radi manevra vatrom i radi smanjenja rasturanja na dometu od 12 km koji je krajnji domet smanjenog punjenja, brigadnoj aritljeriji je potreban maksimalni domet 33% veći od 12 km a to je 18 km (15 km kao mešufaza sa staarom granatom i PP)
aksioma 12 : najefikasnije sredstvo za kontrabat je VBR
teorema 5: VBR sa dometom od 12 km je najbolje sredstvo kontrabata (PLAMEN-D na kamionu !!"!!) protiv minobacača
aksioma 13: preko 20 km kontrabati su uglavnom teško izvodivi u značajnom broju izviđačkim sredstvima koja su uobičajeno dostupna brigadnom nivou
teorema 6: drugo glavno sredstvo knotrabata birgade će biti VBR dometa do 20 km u najvećem procentu
aksioma 14: tehničko stanje artiljerija i potenicjalnih protivnika daje načešću sliku dometa protivnka koji kontrabatira ojačanim brigadnim delovima od maksimalnih 24 - 27 - 32 km
teorema 7: maksimalni domet VBR brigadne artiljerije ne mora da prelazi 32 km i to u malom procentu
aksioma 15: očekivani maksimalni domet cevne brigadne artiljerije protivnika iznosi 15 - 24 km
teorema 8: cevna artiljerija brigade u maksimalnom dometu radi kontrabatiranja brigadne artiljerije protivnika treba da ima do 24 km dometa
teorema 9: prethodne aksiome tu daljinu praksi ograničavaju na naječešćih 20-22 km
aksioma 16: Augustinovo pravilo nam nalaže vrlo bitno smanjenje od 10 %
teorema 10: maksimalni potreban domet po sistemu cena efiaksnost brigadne cevne artiljerije je 18 - 20 km
Mrzelo me praviti algoritam pa ajde kao geometrija. Možda sma negde i zahebao.
NO, MIHAJLO MISLIM DA IMATE DOMET.
A da li imamo, dali su u dovoljnom broju, da li su ispravni, da li znamo da rukujemo sa njima, SVE ONA SREDSTVA ZA UPRAVLJANJE KOJA SE SPOMINJU I NE SPOMINJU, to je drugi padež.
Dopuna: 12 Jan 2014 15:15
ARTILJERIJA BEZ UPRAVLJANJA, MAKAR IMALA NEOGRANIČEN DOMET, POGAĐA:
SAMO KARTU
Pa mi imamo 72 artiljerijska orudja (Gvozdike) na 15 bataljona pesadije sto mu dodje 4,8 orudja po bataljonu sto bi po meni bilo nedovoljno. Neki svetski standard je 6 orudja po bataljonu (mada sam video neku Rusku brigadu koja ima 12). To otprilike znaci da bi nama trebalo oko 90 Sora za aktivnu vojsku. Sa povecanjem racunarske tehnologije u artiljerijskim sistemima i povecanjem racunarske pismenosti upotreba artiljerije bi trebala da bude laksa.
Naravno svim aksiomima predhosi aksiom da je navodjena artiljerijska municija nedostupna. Sada je cena naovodjene granate 155 mm oko 20-25 skuplja od nenavodjene. U buducnosti ce taj odnos biti verovatno smanjen i postace optimalno i po kriterijumu efikasnosti i po kriterijumu kostanja da se koriste iskljucivo navodjena zrna. Verovatno ce se povecati i broj BPL i artiljerijskih radara i drugih senzora. Domet artiljerije ce onda biti od mnogo veceg znacaja i 155/52 ili duza cev ce biti standardno resenje. Posto se glava za navodjenje artiljerije placa po komadu, verovatno ce se koristiti sto veci kalibar (da se posao obavi jednom granatom), a i autopunjaci resavaju problem brzine gadjanja (sto takodje vuce ka vecem kalibru, jer je optimizacija verovatno isla i ka maksimumu ukupne mase ispaljenih borbenih sredstava).
Sora kakva je danas zadovoljava potrebe VS u sledecih 20-30 godina. Posle tih 20-30 godina kalibar vise nece zadovoljavati potrebe. Nadam se de ste shvatili sta sam hteo da kazem.
Vrabac@
Perfektna analiza.Mislim da bi je neki trebalo procitati nekoliko puta! Je si li ostao pri stavu da je potrebno brigadne artiljerijske divizione povecati na 24 orudja(mislim da je to slucaj sa ognjevima),dok je vise logike dase ovo ultimativno odnosi na cevnu artiljeriju.),Vazi li sve ovo i za aktivnu rezervu jer D30Ji Plamenova ima dovoljno( a verujem i vozila),sa Moravom bi se oslobodilo odredjen broj Ognjeva.Mada sa SOROM,i gvozdikama,moguce je mozda brigadne VBR,smanjiti na 12 ili 18,dok se ne izvrsi kompletna popuna.
Ne znam da li ste zapazili na Partneru 2013, ali VTI radi na razvoju nove municije kalibra 122mm. U pitanju su dva nova projektila: sa upustenim dnom i sa generatorom gasova. Za njih su projektovana i nova barutna punjenja. Iz D-30, metak sa projektilom sa upustenim dnom ostvaruje najveci domet do 18,5km, dok onaj sa generatorom gasova ostvaruje 21,5km. Mislim da se ovo uklapa u Vrapcevu analizu.
