Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ali kakvo kod to koplje bude bilo, ne moze da donese toliku kolicinu eksploziva na cilj kao recimo M107...
Stoga ponavljam, kakav ce biti efekat na cilju, pogotovo ako je taj projektil nevodjen, da ne kazem nekorigovan

• 1Ovo se svidja korisniku: Loes
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nenad81 ::Ali kakvo kod to koplje bude bilo, ne moze da donese toliku kolicinu eksploziva na cilj kao recimo M107...
Stoga ponavljam, kakav ce biti efekat na cilju, pogotovo ako je taj projektil nevodjen, da ne kazem nekorigovan

Slažem se s tobom da debela može puno toga da potegne, i puno toga da iskopa, ali gledajmo to na drugi način , na daljini 40-100 km od linije fronta manje više ništa nije ukopano, sve je u nekom muvingu , znači sve je ranjivo iz gornje zone, idealno za kasetne zvončiće. Koliko toga stane u kasetnu BG od nekog Grada ???, a već prelazak sa 155 na 122 mm daje značajnu i redukciju čeonog otpora.

Naravno da ima tu hrpa problema i pitanja , na koja je svojevremeno Bul sigurno imao odgovore , ali u svakom slučaju jedno takvo koplje može postići domet veći od bilo kojeg VBR a imati veću preciznost po prirodi stvari i biti jeftinije i daleko manji cilj za proturaketni sustav ala Željezna Kupola.

Ja kad razmišljam o takvim sustavima gledam to sa aspekta nekog malog koji se bije sa velikim , a taj veliki ima sve i satelitsko navođenje i BPL i izviđače na terenu koji bljeskaju sa laserima , sve to mali ne može imati , ali može biti dobro ukopan , i zamaskiran i može na svom okupiranom teritoriju gađati po poznatim koordinatama.

• 1Ovo se svidja korisniku: Loes
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

S obzirom da sam radio na Nori (ovoj novoj) i da su njeni sadasnji (a i potencijalni buduci) korisnici uglavnom mali, tj oni kojima su nedostupne stvari koje si pominjao (sateliti, UAVi...) moje iskustvo govori da je stvar u dobroj topogeodetskoj i meteo-balistickoj pripremi tako da sa drugim metkom zavrsis korekturu i da sto manje vremena provedes u grupnom gadjanju a onda tutanj! Sto znaci sto bolji suv i izvidjacka opema + sredstva veze

Dakle, udri i bezi taktika...
Nezavisan pravac razvoja je municija povecane tacnosti, koja ce sigurno postati dostupnija u narednom periodu mnogim korisnicima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zar nisu Izraelci jedno vreme imali potkalibarni TF projektil za 175mm top na samohodci M107? Negde krajem '70ih? Ako se ne varam u pitanju je bila 155mm TF granata adaptirana sa odbacivim pojasom. M107 su doduse povukli relativno brzo, pa mozda sve to nije bilo uspesno, ili?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

UAV je danas praktično potpuno dostupan. Njega danas rade čak i male i naizgled narazvijene zemlje, i sve više i više ih ima, u brzom su porastu.
UAV je u Siriji pretvorio one Hezbolahove *šklopocije, čudnih ili primitivnih TTK* u vrlo respektabilne borbene sisteme.

Kao što je RA dodato BB projektilima da bi se dobilo još nešto na dometu a izgubilo delom na efikasnosti, tako su i ti potkalibarni razorni projekitli osmišljeni da bi još više pomerili taj maksimalni domet a naravno još i više izgubili na dejstvu po cilju.

Gađanje na tako velikim daljinama obuhvata samo specifično velike ciljeve, po pravilu nezaklonjene. Ciljeve kod kojih je površina toliko velika da je od nekog fiktivnog centra cilja do krajnjih granica cilja bar ili čak više od +- dve raklje na toj daljini ili CEP (u stvari to je CEP 50%).

Izvan taktičke dubine artiljerije od 20 -30 km se često pojavljuje mnoštvo takvih ciljeva.

Glavna borba je kod *debelih* samo ako se ovi sistemi mogu priuštiti u nekom manjem procentu verovatno se više nego isplate.

Recimo čak i da je cilj manji, kao na primer kolone ili položaji velikih VBR-ova klase Uragan i Smerč, i da ispališ 100 takvih skupih projektila i imaš samo jedan pogodak ili dva oštećenja, više se nego isplati.

Ali opet ponavljam, glavna borba je do 30-35 km, kad se ona učini savršenom sve ostalo je dobrodošao dodatak; ako ga ima.

Korektura na velikim daljinama kada rasturanje postane veliko, počinje da gubi smisao u praksi, pogotovu sa jednim zrnom. Kod velikih rasturanja, bez obzira što precizno meriš otstupanje padane tačke recimo po polarnim odstupanjima laserovanjem i merenjem ugla i ubacivanjem toga u SUV, time uopšte nisi siguran da će grupno gađanje popasti po cilju adekvatno. Praktično moraš da primeniš metode *overavanja raklje* koje su iz prošlosti korekture ali koje daju mogućnost da posle *overavanja* grupno ide u cilj većinom iako je rasturanje veliko. Međutim to korekturu pretvara u dug proces sa ispaljivanjem čitavog niza granta čak najbolje još i kontrolong rafala i tu se gubi svaki smisao osim ako cilj nisu rezerovari nafte ili tako što...

Tako da je municija povećane tačnosti zaista tu jedini put, ma koliko koštala sigurno se isplati.

Ovako bez nje, samo UAV, brzo gađanje i bona fides...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da se generalno slazemo:
- rakljanje je dobra metoda zarad sistematicnosti, ali zahteva utrosak vremena i municije (sto je neprihvatiljivo),
- obzbediti pouzdan rad suv-a i orudja (pre svega tacnost rada podsistema pokretanja)
- jednog lepog dana nabaviti municiju povecane tacnosti, sa povoljnim odnosom cena-efikasnost

i to je to...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za one koji slabije razumeju o čemu pričamo, mada se bojim da neće mnogo pomoći ali:

Da bi bilo krajnje korektno rakljenje je način korekture po daljini, u ovom slučaju koji sam naveo kod gađanja na velikm rasturanjima nije korektura rakljenjem, nego je *kriterijum za prelazak na grupno gađanje **postupak overavanja raklji* preuzet samo kao kriterijum* za trenutak kada se prelazi na grupno gađanje.

To uglavnom *mlađi* ne rešavjau algoritmom i programom jer je često konfuzno a stariji rade *odoka*. Naravno upitno je ako nisu rezervoari nafte ili utvrđeno selo, koliko to ima smisla. Pešadincu ispred sela IMA VEOMA SMISLA, i sa pravom te pita koji ste vi racqu tu sa tim topčinama ... Briga njega, za 3D elipsu rasturanja, on ide na metak i na MB ili BsT projektil i oće da ga pokriješ dok juriša na to. Promašaje i čekanje od nekoliko minuta pa i više (desetke) razumeju i očekuju, pa čak i smanjenju efiaksnost, veliko rasturanje, ALI NEODOSTAK VATRE SE NE OPRAŠTA.

To je za NJIH u odnosu na NAS BAŠ KAO DA SMO POBEGLI.

A artiljerija RADI ZA PEŠADIJU NE OBRNUTO.

Bojimse da polako ali sigurno uočavam jedan problEm u projektovanju i konsturisnju art. oruđa koji bih nazvao :
POLIGONSKOM BOLEŠĆU.

Pre nekoliko godina na jednom ruskom forumu sam optužio vrh ruskog PVO da pati od:
MAŽINO SINDROMA
Oficiri zaključno sa komandatnima pojedinačnih diviziona su mi počeli spominjati familiju praktično, i par na izgled vrlo visokih takođe 8u stvari njihvi čauši...). Ovima prvima je *neko* brzo zabranio da se javljaju a onda, JE NASTALA LAVINA ODOBRAVANJA KOMANDANTA PUKOVA I BRIGADA, pa su se utišali i oni iz druge grupe.
Onda je počeo da puca film pezionisanima pa su odvalili nekoliko *bolnih * tačaka ...
I naravno posle kultrunog obraćnja istina javnog i za čudo stručnog, smo prekinuli dalju *raspravu*.

Ovde kod nas bojim se da u zemaljskoj artiljeriji uočavam POLIGONSKU BOLEST.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E, dobar stos: poligonska bolest
I ja sam bolovao onomad, nikinacka varijanta....

Posle sam se izlecio, terapija je povratak teoriji sa zestokim radom na hardveru i softveru
Pomaze

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нема ту лечења без одласка у *бању*. Можеш тако и да је погоршаш...
Е сад бање, има два типа бања, нису увек сви доступни. Први је дужи *стационар* у ТРУПИ, а други је вишекратан УПОТРЕБА НА ПРАВОМ ПОЛИГОНУ (Никинци то нису). Као и све бање, тешко се добија место, у функцији је времена и простора ...

Али генерално није проблем толико до оних који праве софтвер и хардвер они су употребом БАЊЕ ЛЕЧИВИ, проблем је на она два нивоа изнад, *смишљачима* ТТЗ и трећем три одељењу Четврте гиманзије. И онда кад цео организам *системски* оболи ...

Пример из СССР-а, крајње адекватан:

Првобитна екипа која је пројектовала Осу се УБИЛА покушавајући да задовољи ТТЗ у коме је стојало да МОРА ТЕЖИНА РАКЕТЕ БИТИ ТАКВА ДА СЕ ОМОГУЋИ РУЧНО ПОСТАВЉАЊЕ НА ЛАНСЕР.
Пошто су *чудима невиђеним хардвера и софтвера* покушали да истерају то, све се наравно завршило фијаском, ТОТАЛНИМ.
Онда је дошла екипа *одозго* све сама звучна имена остала у сећању до данашњих дана као врло битна у техисторији и дошла да *реши проблем* који је направила *разјурена екипа* пре њих.

После дан два је та екипа којој СЕ НИЈЕ МОГЛО ПРИГОВОРИТИ, је донела само један закључак:
- ТТЗ ручног пуњења НИЈЕ МОГУЋ. ТАЧКА.
И тако и би после. Али прву екипу нико није рехабилитовао, ОНА СЕ УТОПИЛА У ТОМЕ ШТО ЈЕ ДО ПОГУБНОСТИ ПРИСТАЛА ДА ИСПОШТУЈЕ ТТЗ. Морала је да *лупи шаком у сто и да одбије* САМО ТАЈ ДЕО ТТЗ-а* па шта буде биће; сменили би их једнако (можда) али би после били како тако рехабилитовани. Овако НИКО ИМ НИЈЕ ОПРОСТИО ГУБИТАК ВРЕМЕНА !

Они јесу били старији али то није било главно. Прво нису имали већи И-Ку, исти је био. Школа, па можда и боља код млађих, идеје, сигурно боље код млађих (њима је СКОРО УСПЕЛО (замал да ми се дигне...) да изврше немогућу мисију) можда и модерније чак. Искуство, добро, на страни старијих АЛИ ОБЗИРОМ НА ПОТПУНО НОВУ (скоро револуционарну) БОРБЕНУ НИШУ У ИСТОРИЈИ што је Оса била НЕСУМЊИВО, њихова искуства нису била скоро ни од каквог значаја, објективно.
Но они су себи БАЊУ-трупу направили у дворишту пројектног бироа, а на Ашлуку су досадили и куварицама а камоли другима ...

Системско обољење,тешко се лечи

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Apr 2014 17:23

Umesto koriscenje BPL kao jeftinija a dobra alternativa osmatranaj bojista koja mi je cesto bila na umu a uklapa se delom u ovu temu moze da posluzi koriscenje malih balona(nemislim na velike dirizable - dirizablis i sl. kao u I sv ratu) koji bi na vecim visinama mogli da budu osmatracnice za delovanje artiljerije, naravno snabdeveni sa odgovarajucim kamerama....

Kasnije pretragom na tu temu nadjoh da jos neko razmislja slicno pa evo skica





Dopuna: 23 Apr 2014 18:29

Sto se tice spomenutog gadjanja na 75km sa VLAP municijom koje je izvrseno sa 1000metara nadmorske visine iz 155 mm Denel G6-52L interesantno je da se kaze da je municja prethodno bila kondicrana na 50 stepeni Celzijusa.

Visoka temperatura dovodi do nekog sirenja ako je to bila svrha koliko to utice gledajuci municiju na ostvareni domet? Deluje mi kao neka tehnka zaptivanja tj. da je cilj bio da granata-projektil na temperaturi visljoj od uobicajene ispolji neka dodatna termalna svojstva koja bi poboljsala gadjanje u odnosu na cev koja se greje, mozda da popuni one neke minimalne razlike koje postoje prilikom prolaska kroz cev ili je pak nesto drugo u pitanju?