offline
- Pridružio: 17 Feb 2010
- Poruke: 427
|
vasiljevic ::Da prevedemo ljudima ovako da bi bilo mnogo lakše. Sve zavisi od toga kuda želi zemlja da ide i šta da radi. Ako je nama opredeljenje poljoprivreda, e tad gospodo lepo da se pomirimo sa time da mi odavde gde smo nećemo nigde mrdnuti, jedino na dole. Poljoprivredne zemlje imaju najniži životni standard i najniži BDP, najgore uslove života, veliku nezaposlenost i to je to. Tačka.
Ako želimo više od toga, e tad gospodo mora da se razvija industrija. I to ne za poljoprivredu, kako ovde neko propagira, već ona metalska i ostale poznate industrije. I tu nema pitanja mala ili srednja ili velika zemlja, tu država mora da zalegne. I to se vidi i po podacima ko u svetu i zašta daje pare. Pa i pomenute prese, za njih uvek ima posla i one jesu isplatljive ali su i skupe. To je strategijski poduhvat i to je i SAD radila kroz svoj Heavy Press Program. Tad je država platila i napravila 4 velike prese i 6 extrudera i to krajem 50ih ako se ne varam. I tu dolazi u igru onaj podatak: strategijsko. Od tih 10 mašinica, i dalje je u upotrebi njih 8. Zadnja remontovana 2009te je 50.000 tonska presa u Klivlendu. Dakle, mi ne govorimo o posliću za 10-15 godina, mi govorimo o nečemu što treba da radi decenijama unapred. I tu ima smisla i da se igramo i oko željezeare, i oko mnogo drugih stvari.
Usput rečeno, opet informativno za sve, ona jadna Kina koja ima najveći rast u zadnjih 2 decenije, kad podvuče crtu, pokazuje da njih nije diglo strano ulaganje, i da je najveće ulaganje u proizvodnju kod njih državno ulaganje. I da u zadnjih 5-10 godina ulaganje u proizvodne programe od strane države čini cifra preko 90%. I da privatni kapital kod njih uglavnom radi posao u trgovini, u građevinarstvu, u lakšoj inustriji tipa tekstilne i sl, dakle, gde su ulaganja minimalna i gde je brz povratak kapitala i dobar profit. Ako uzmemo to kao reper (a to je danas skoro svuda u svetu tako) treba da pogledamo da li trgovina i građevina nama odrađuju posao. To imamo i danas, i vidimo da ne rade posao, idemo u glib sve dublje i dublje. Fali nam jedna komponenta: ona klasična industrija koja pravi stvari koje se prodaju i koja pravi profite i koja zapošljava veliki broj ljudi. Mislim da vam je jasna poenta priče. Nama treba odluka šta želimo. Prosto. E tad možemo da raspravljamo o tome da li nama treba ili ne neka presa ili šta već. Sve te prese imaju mnogo više namene i mogućnost da se radi za civilni sektor ili nekog spolja nego za armiju. I sve to mogu bez problema da odrade i zarade. Samo terba naša odluka kuda želimo da idemo.
Da bi ova logika bila verodostojna treba da budu verodostojne premise. Pa ajde da napravimo korak u nazad.
Da mi odlucivali sta hocemo i sta zelimo, mi moramo biti slobodni. U konkretnom slucaju to znaci moramo imati pare u ruci. U stvarnosti mi ne samo sto nemamo nista u ruci, vec smo u dugovima do guse. Nazalost gornja prica je cista utopija, jer u ovoj zemlji prehodnih par godina vlada nema hrabrost da izracuna realan budzet RS, pa svake godine vrse bar jedan rebalans. A njihovi promasaji na rashodnoj strani srpakog budzeta su reda velicine milijradru evra godisnje !
Za one koji jos uvek ne vide o cemu se radi, ova zemlja da bi podmirila minimum funkcionisanja trenutnog sistema godisnje bude u problemu da pronadje oko milijardu evra.
Te pare se pozajmljuju i ulazi u kredite. Kada si u dugovima ti nisi slobodan da odlucujes kako ces investirati. Kada uzimas kredit ne mozes da ga uzmes na lepe oci, vec moras da imas razlog zasto ga uzimas, svrhu itd.
U videu u kome je prikazana izrada cevi haubice u USA, navedeno je da takav pogon kosta oko 70 miliona evra. A da bi taj "mali" pogon radio potreban je jos jedan pogon, onaj koji pravi velike celicne otkivke od livenog celika, dakle mnogo skuplji pogon. Na kraju treba vam zelezara da napravi celik. Da ne pricamo o tome da taj liveni celik mora biti odredjenog kvaliteta, da zatim mora biti otkovan kako treba, dobiti odgovarajucu mikrostrukturu celika nije nesto sto je dzaba. Samo taj know how moze da kosta desetine miliona ...
Jos jedna premisa gornje logike kaze da su takvi pogoni profitabilni. Mozda jesu, a mozda i nisu, donositi tek tako zakljucak o kompleksnoj ekonomskoj racunici je neozbiljno. Mega presa i kovackih pogona za armiju ima otprilike i koliko ima nuklearnih sila. Ima onih po malim zemljama, ali su zaostale od hladnog rata, a tehnologija se nije drasticno menjala...Da je to visoko profitabilan biznis mnogo bogatije zamlje od nase bi upravo investirale u takve pogone.
Ono sto je verovatnije je da takav pogon omogucava bezbednosnu autonomiju jednoj zemlji po cenu poslovanja u minusu, a u slucaju razvijene i jake vojne industrije, takav pogon omogucava profit.
Niko danas nece pomagati neutralnoj zemlji da povecava svoju bezbednosnu autonomiju. Banke nece dati kredit za nesto sto sa veliko verovatnocom nece doneti profit ili sto je u suprotnosti sa politikom zemlje koja upravlja bankom.
Na kraju porediti USA i Kinu sa Srbijom je nemoguce. Posebno ne Kinu koja funkcionise u hibridnom sistemu, ekstremnom liberalnom kapitaliznu i komunizmu. Nije problem kineskoj vladi da ulaze u megalomanske vojne projekte, kada onaj liberalno kapitalisticki deo njihove ekonomije predstavlja najveci proizvodnji pogon na planeti Zemlji. Investicije u taj aspekt kineske privrede su ogromne-tacnij najvece na planeti, i vece od investicija drzave Kine. Zato su oni zdrava ekonomija, koja stvara profit i porezom puni budzet, gde ima toliko para da se moze ulagati i u heavy pres programe za armiju. Mogu se praviti dugorcni planovi i slobnono odlucivati o ulaganju svog novca.
To sto kineska ekonomija pociva na niskoplacenom radniku koji radi po 20h dnevno, je onaj deo koji mi ne vidimo, a da tih radnika ima milijardu. Zbog te "sitnice" niko ne moze da se takmici sa njima u proizvodnji. Posebno ne neka mala i siromasna evropska zemlja.
Iako se apsolutno slazem da teska prozivodna idustrija jeste jedan od par zdravih nacina da ova zemlja prosperira, treba biti realan i videti da se to nece lako desiti. Jugoslovenska teska (vojna) industirija je nastala u drugim geopoliticki okolnostima i podmazana je milijardama dolara stiglih od nafte i bespovratnih kredita. Naftaske pare sada idu drugi dzep, a mi smo u redu za sirotinjski kredit.
Ipak danas nismo u dirigovanoj ekonomiji, pa za menje projekte ne mora da se pita drzava vec ih pokrecu preduzetnici i komercijane banke. U nekim sferama vojne industrije mozemo se takmiciti i proizvoditi. U tom segmentu je presudno znanje, bez njega dzaba novci. Zato mislim da ova zemlja pre svega mora da sacuva i poboljsa posrnuli obrazovni sistem ulaze u ljude i strucnjake, jer bez znanja ostacemo siromasna pustara.
Na drzavi je da se uozbilji, da ucini da privreda, privatni sektor ove zemlje zivne, da se resi krvopija, stotina hiljada stranackih kadrova sa drzavnim poslovima na sisi budzeta. Ako to uspe, a za sada joj ne ide niti pokusava, imacemo sansu da imamo svoj dinar u ruci, a onda sa njim radimo sta hocemo.
|
