Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sulundar na kraju cevi?

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije sulundar, jer je sulundar još jedan naziv za cev, pa bi to bila cev na cevi.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Viceroy, CheefCoach, amaterSRB, Bane san, vladetije, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

renba ::^^^ Таман ме abudabi онерасположио својом мрачном, али тако реалном анализом, ти ми улепша одлазак на спавање.
Anglosaksonci kazu, kada upadnes u rupu, prvo sto moras da uradis je da prestanes da kopas.
Mi jos uvek kopamo.

Nema niceg ruznog ili loseg u proizvodnji samohodne haubice koja koristi cev napravljenu u trecoj zemlji. Hajde da povecamo proizvodnju finalnog proizvoda, pa ce metalurski pogon doci sam od sebe.

Posao drzave nije da vodi preduzeca, to je ekonomski sistem koji smo vec oprobali, ne samo mi. I pogodite sta, ekonomski je zgazen od strane zapadnog sistema. Da ne pricam da je apsolutna vecina drzavnih preduzeca neefikasna i gubitaska. Ustvari to nisu preduzeca vec socijalne ustanove u kojima drzava ne placa plate, vec socijanu pomoc radnicima koju oni zovu plate, sve to stize iz budzeta, jer oni ne zaradjuju i ne prave profit.

Privatni sektor je jedini koji pravi plus u ovoj zemlji. Privatni sektor nisu Zeljko Mitrovic ili Miskovic koji su paradrzavni sistemi.

Otvori firmu i zaposli 4 coveka, plati im plate, plati porez, na kraju godine napravi profit, prijavi ga kroz posten zavrsni racun, plati porez na dobit. Pa da pricamo.
Svi bi neke pare sa neba, da ulazu u nebeske projekte, a niko ne bi da radi i da zaradi u realnom svetu.

Ovu zemlju na zdrav nacin pokrecu mala i srednja preduzeca u kojima plata mora da se zaradi i ne moze da se duguje porez kao sto to mogu Tajkuni i Drzava, izmedju kojih stoji znak jednakosti. Pokrecu je velika privatna preduzeca koja prave profit, a ima i takvih, podosta.
Naravno, relani privatni sektor je slab, jer mu drzava sedi na grbaci i shisha ga koliko moze, saplice i mrcvari. Prikupljeni porez nije dovoljan da nahrani 700 000 ljudi na drzavnoj sisi, zato se drzava zaduzuje u milijadama.

Dobro jutro, ovo nije ni komunizam ni socijalizam, nalazimo se u zapadnom svetu i funkcionisemo po principima kapitalistickog trzista. Bas na tim principima i to najsurovijim mogucim Kina je postala to sto jeste.
Mozda danas u nekim oblastima Kine imaju vecu prosecnu platu od prosecne srpske plate, ali su zato 70 godina klecali po 20h dnevno i radili ko mravi za saku rize. Nista ne pada sa neba. Oni su zaradili svoj dinar krvavo i to na globalnom trzistu. Njima su plate realno mnogo vece, ali se vestacki odrzavaju malim. I tek ce da rastu. Kod nas je obrnuto.
Mi bi nekako sve preko noci i sa neba ako moze, ali ne moze.

Kina se uzdigla proizvodnjom i industrijom kaja je pre svega izvozna. Mi se borima da bilo sta izvezemo, sem jabuka i malina.
Izvoz celika, gvozdja, aluminijuma, cementa, uglja, vestackih djubriva, to je sustina kineske teske industrije. Mi tu nemamo sta da trazimo, kao i vecina malih evropskih zemalja.

Nemacka je poletala na krilima ogromnih nepovratnih investicija od strane zapadnih pobednika posle II sv. rata i to samo zbog hladnog rata. Poletala je na krilima znanja i obrazovnih ustanova koje je akumulirano decnijama ranije i mnogobrojnosti nacije. Mi mozemo da zaboravimo na to da ce nam neko poklanjati pare. A nepresusan izvor nafte nemamo.

Ostaje nam da radimo udarnicki, da se privatni sektor pomogne i rastereti, a da drzava prestane da bude parazit.

Da se vratim na Noru. Drzava mora da stane iza projekta tako sto ce svojim uticajem naci kupce za ovaj sistem. Tako sto ce naci ozbiljne investitore. Tako sto ce naci kooperante. Tako sto ce uspostaviti saradnju.

Ali drzava neka zaboravi na to da glumi preduzetnika, jer je probala, ne ume, ne zna, pravi gubitke, ima lose kadrove i vec decenijama vodi ekonomiju u ambis. Zaboga ova drzava je jedina na svetu uspela da vodi naftnu kompaniju tako da posluje sa gubitkom. Cim je preuzeo privatni vlasnik, Gasprom, ista kompanija pocela da pravi stotine miliona evra profita ?!
O cemu da pricamo dalje.

Neka drzava nadje investitora koji ce platiti par milijardi u proizvodni pogon, pa neka im zatim da Nore i sa nula profita. Ali neka to uradi sa parama investitora, jer svoje pare n e m a, a dosta je sipala nase u ambis. A profita nigde.

Nora je odlicna tehnoloska platforma koja pre svega cuva znanje i okuplja ljude sa istim. Nama je presudno da imamo razvojni tim i finalni proizvod. Da li ce cev doci iz Kine ili Rusije nije presudno za ovaj sistem. Danas je svet globalno selo i nije neophodno imati svaki proizvodni pogon u svom dvoristu. Rusi kupuju od Francuza i Japanaca, sta se onda mi cudimo. Pogledajmo se u ogledalo.

I nema potrebe da se pozajmljuju pare i prave novi troskovi. Neka politikosi optuste bar 10 000 clanova partije i rodbine iz drzavnih preduzeca i dotiraju plate 3000 inzenjera, pa da vidimo.

Izvinjavam se zbog ekonomskog offtopica, ako ovde nije mesto, premestite u temu o namenskoj.

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se malo vratimo na bušenje , šta mogu kad volim bušiti ...

Od vremena Karađorđevog trešnjevog topa do danas se u tehnologiji bušenje nije ništa promijenilo , malo se samo stvar popravila uvođenjem vidije u oštricu borera , ali to su već nijanse kao kod onog Balaševičevog pjetla , bitno je da je princip isti .

Povejesno ne znam tko je to smislio , ali je stvar genijalna , na običnom kolovratu taj borer buši sam od sebe točnu rupu , sam sebe centrira jer ima samo jedan reznu oštricu , za razliku od onog običnog borera koji ima dvije pa voli zalutati i otići na stranu ,ovaj to ne može .

Karakteristično za te borere je da u njih pod velikim tlakom ( 10-100 bara ) pumpa ulje za hlađenje i odvod špene , kod ova dva gornja borera se ulje dovodi izvana , a špena odvodi kroz cijev , t
ako da špena ne grebe po gotovoj rupi , a ovaj mali donji je zbog malog promjera limitiran veličinom kanala ,,prostorom.. tako da špena guli po već obrađenoj površini.

Da bi imali viziju , mali je za 5,56 mm srednji za sačmaricu kalibra 12 ( 18 mm ) , a veliki je za kalibar 30 mm . Veliki je već prava zverka i po tom se principu rade i boreri, bušne glave i za kalibar 155mm.

I nema tu puno mudrosti i digitalije , makar švabe prodaju hrpu kompjutera uz to , i dižu cijenu , treba cjevčugu vrtiti i taj borer gurati i to je to, sve ostalo ide samo od sebe , naravno ako je alat dobro nabrušen.

Drugi je problem velika dužina takvih strojeva , dok kažeš NORA već si na 20 metara dužine , ali se takvi strojevi rade iz dijelova po 6 metara i spajaju, nije to baš lako , prati se kod montaže i krivina zemlje , šta možemo kad je zemlja okrugla, a cijev mora biti ravna .

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postavi fotku kraja cevi od M-46 i od Nore i odah ćeš vidiš razliku u gasnim kočnicma pa prema tome ne može da se skine sa M-46 i stavi na Noru.

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislio sam da smo tu dilemu već davno riješili da gasna kočnica ne paše , a da zatvarač ima sličnosti, što je normalno i da je u nekim fazama razvoja korišten zatvarač sa topa 130mm , uz onu preinaku sa prečkom , bila je fotka tog zatvarača sa našarafanom prečkom , i o tome je Paligorić i govorio.

Nije upitno da je zatvarač na B-52 novo rađeni ,a da od njega boli glava to stoji. Ta hrga se mora kovati negdje van Srbije , to je jedan od najlvalitetnijih materijala , možda da postoji sasmo jedan čelik bolji od njega i to je problem za strojnu obrad... a ima je ima .... ha ha

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, proka89
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketas je postavio slike prilicno zastarelih "borera", tj burgija sa izmenjivim plocicama ili solid-body burgija. Danas je tehnologija busenja i razbusivanja rupa sa nepovoljnim odnosom dubina/precnik otisla dosta daleko. Osim guljenja celika, i odvodjenja spona (spene po hrvatski. iliti metalnih opiljaka), veliki problem je i stabilnost celog sistema. Onakvi boreri, kao sto je onaj veliki na slici imaju sistem samocentriranja pomocu tekstolitnih umetaka, ma ima raznih izvedbi,ako nekoga zanima kacicu linkove, slike, kataloge, sta god, ali se time tema opterecuje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Daj samo linkove nemo' se mučiš.
Uzgred do sada sam video samo onakve sa zavrtnjem promenljivim keramikama (veći broj keramičkih sečiva), mada ona gore izgledaju ko hartletovana pa fazonirana (izvinite ako grešim).
Ti oćeš da kažeš da sada ima i drugačijih u smislu sečiva ?

• 4Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, proka89, vrabac, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Vrabac
Nije keramika u pitanju, mada moze da bude. (Da l' ministar zna sta o tome?). Izmenjive plocice koje pominjes, a koje mogu biti vezane za nosac vijcima, sapicama, kombinacijom itd, su najcesce od karbida (Titan, tantal, volfram) pa sve to lepo sinterovano, i nabacene odredjene hemijske ili fizicke prevlake, tzv. PVD ili CVD. Cak najskuplja varijanta reznog materijala je CBN (kubni bor-nitrid) i koristi se za jezivo tvrde obratke, okaljenje na 62+HRC (za laike, tvrdoooo do bola), mada je jako krt i ne trpi vibracije, pa nije pa interesantan za problematiku dubokog busenja i razbusivanja.
Ono sto je hatletovano na slici i jeste "VIDIA" plocica, nekada revolucija u obradi rezanja,a bogami i dan danas pravo resenje za neke stvari.
Trece na slici, je tzv. "topovska burgija", bas cudno ime jel da. Jedna oda varijanti solid-body alata, napravljena od brzoreznog celika, ili od tzv. teskog metala, sa kanalima ili bez kanala kroz telo za dovodjenje rashladno-podmazne emulzije...
Nabacicu neke linkove i slike od raznih proizvodjaca samo da se dokopam krstenog kompa i interneta, ovaj me ubi.
Da ponovim, duboko busenje je izuzetno kompleksna oblast i teorije i prakse rezanja, treba imati odgovarajucu masinsku opremu (gabariti, radna tacnost, dodatna oprema), odgovarajuci rezni alat, odgovarajuce stezanje i obratka i alata...
Ajd zasad toliko

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, vrabac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izlaza

CheefCoach ::Napisano: 22 Okt 2014 23:08

Tako su u Makedoniji 80-tih napravili fabriku, zvala se Fenri ili nesto tako, uzeli kredit i kupili pogone za preradu rude nikla i pogoni nikada nisu proradili. Nije bilo rude (neko je falcifikovao uzorke). Tako da nije samo kupi pogon, a ostalo ce se samo srediti od sebe.



I opet se mesas u nesto sto ne razumes.

FENI (kracenica za Fero Nikel) jeste nepravljena sredinom osamdesetih, rude jeste bilo u dovoljnim kolicinama. Uradjeni su svi potrebni proracuni i fabrika je trebala raditi sasvim rentabilno po tadasnjim cenama fero-nikela na svetskom trzistu.
Ali ne lezi vraze, otprilike u to vreme je u Australiji otvorena fabrika koja je obradjivala divovske (za to vreme) kolicine fero-nikela koje su se otprilike kretale u velicini od oko trecine svetske potraznje istog, i stim uspele da sunovrate cenu fero-nikela na dovoljno nisko nivo da se rad FENI nije vise mogao raditi rentabilno.
Dokaz o ovome sto pricam ?? Eno ga u Kavadarcima, radi i rastura pod imenom FENI Industri AD (u medjuvremenu se cena fero-nikla popela dovoljno da FENI radi rentabilno, pa cak i da Jugohrom, koji je takodje restartiran 2002, ima dve trecine proizvodnje fero-nikela i jednu trecinu proizvodnje fero-hroma). Fabrika je restartirana 2000 godine kada je vecinski deo kupio francuski SCMM.

Kraj izlaska iz teme.