Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

• 2Ovo se svidja korisnicima: jazbar, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ali .... ima tu jedna kvaka

Kompozitni materijali na bazi matrice od polimera su dobri izolatori topline i onda imate efekat ovčjeg runa , zamislimo maratonca odjenutog u ovčje runo , ma ima da prokuha za 5 minuta..

Tako i taj super top od kompozitnih vlakana , dva tri hica i prokuhao je.

Postoje kompozitni materijali sa kerakmičkim ili metalnim matricama , možda one u budućnosti daju neko rješenje.

Kad već govorimo o ugljičnim vlaknima da spomenemo i cjevčice od ugljika Nano tube

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Jedan pogled na tablicu je dovoljan da vidimo koliko su Nano tube lakše od čelika ( 5 puta ) i koliko su jače od čelika ( cca 10 puta od najboljeg kojeg nisam ni vidio u životu ), a toplinu vode bolje od bakra ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima kvaka i u rastezanju materiala povodom zagrejavanja. Dali kompoziti prate rastezanje ćelika? Ili sama struktura kompozitnog omota dopuštava određeno rastezanje ćelične cevi?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jazbar to nije kompozit/umesavanje ugljenicnog vlakna u epoksidnu smolu istina se u praksi zove kompozitom,ali sustinski to nije,Sta se desava recimo prilikom odvajanja vlakna od matrice.../,to cak nema vise ni veze sa polimerom,tvrdoca tezi tvrdoci dijamanta.Tacno polupropustljivost membrane je zanemarljiva/gledano na duzi period/,a trenutno...nema govora.Struktura je dobra za jednokratnu namenu ,i lajner sklopove.E sad stvarno me mrzi da sednem i mozgam a niko me ne placa da se arcim sa ozbiljnim tehnoloskim problemom.Kakvo prokuhavanje...ta tempetatura ne sme doci do sloja ugljenicnog vlakna,mora se naci nacin da bude redukovana*.Razvlacenje*,je moguce kod termoplasta,...potpuno ste na pogresnom putu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Racunajte da Nora B 52 nece dejstvovati vise od 1-2 min, ili 4-8 granata, u jednome cugu. Posle toga sledi premestanje na sledecu lokaciju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ono sto mi na prvu pada napamet je lajner sa ojacanom sacastom strukturom.To je vec razvoj koji zahteva vreme i potpunu posvecenost,i naravno novac.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MB120mm ::Jazbar to nije kompozit/umesavanje ugljenicnog vlakna u epoksidnu smolu istina se u praksi zove kompozitom,ali sustinski to nije,Sta se desava recimo prilikom odvajanja vlakna od matrice.../,to cak nema vise ni veze sa polimerom,tvrdoca tezi tvrdoci dijamanta.Tacno polupropustljivost membrane je zanemarljiva/gledano na duzi period/,a trenutno...nema govora.Struktura je dobra za jednokratnu namenu ,i lajner sklopove.E sad stvarno me mrzi da sednem i mozgam a niko me ne placa da se arcim sa ozbiljnim tehnoloskim problemom.Kakvo prokuhavanje...ta tempetatura ne sme doci do sloja ugljenicnog vlakna,mora se naci nacin da bude redukovana*.Razvlacenje*,je moguce kod termoplasta,...potpuno ste na pogresnom putu...
Činjenica je da imaju različiti materiali različita rastezanja pogotovo metali, e sad kako kompozitni omot oko ćelične cevi prati rastezanje ćelične cevi zbog zagrijavanja, to mene zanima. Treba imati na umu da kompozitni omot treba očvrsnuti cev, znači da takva cev može podneti veće pritiske. Jedno je artilerijska cev drugo je cev bacać granata Carl Gustav gde nema mnogo zagrijavanja. Baš zbog rastezanja je izrada topovskih cevi sa čvrstim vanjskim omotom problematićna, odvod topline lakše je rešljiv.

*Kompoziti su materiali sa najmanje dva različita sloja fizikalno ili hemijsko različitih materiala, koji spajanjem rezultiraju u material koji opet ima drugačije fizikalne osobine od upotrebljenih materiala.

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije to klasična višeslojna cev. U lajnerskom rešenju postoji zazor, veliki zazor, ne neki tolerantni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jazbar ,tacno definicija jeste takva u nekim literaturama,ali sustinski to je ugljenicno vlakno Umesano u termoreaktivni pilimer/mozes zvati kompozitom...sto je jako uopsten naziv,kao kad kazes OPEL,e sad je li ASTRA ili OMEGA/.To se ne moze razvlaciti/Temoreaktivni polimer je umrezene strukture,koja vise ne poseduje elasticnost,vec pre bi se moglo reci krtost.moze istolerisati samo lajner zazor koji ga ne moze ostetiti.Mora se traziti resenje ,lepo ti kaze Vrabac da vazdusni zazor stvori uslove neuporedivo slabijeg koeficijenta provodjenja toplote.Pravo sam skeptican /ustvari nisam nikad radio na tome/kako bi se to pokazalo na tako velikim kalibrima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MB, ajde probaj da lupis odoka, koliko bi nas kostalo da napravimo takvu cev, po primerku? U najboljem slucaju verovatno bi nam trebalo 150-200 takvih cevi (za Noru)?

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne mogu da lupim jer ne znam bi li sklop/cak i lajner/izdrzao 155mm.Opet ako ne bi ima mnogo podvarijanti koje se moraju ispitati.Ukoliko bi sklop izdrzao,ne bi bilo mnogo skupo,ali bi zivotni vek spoljne obloge bio ogranicen na 10 godina/Uz propisno lagerovanje mozda 12.