Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

189

Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

offline
  • Pridružio: 10 Sep 2015
  • Poruke: 189

"To je razlika u doktrini .. mi ovdje razgovaramo o taktici ispali tri granate i bježi , tako je koncipirana Nora i svi ovi topovi na kamionima , polazimo od pogrešne postavke da će bar jedna od te tri granate pogoditi i uništiti cilj, nema šanse da se nešto pogodi na 40 kilometara , bez da se zasjedne i isprazni puni BK. "

Da, taj cuveni CEP na 40 ili pak 60 i cak 70km ako gledamo domete kojima se tezi, pitanje je sta sa 3 projektila mozemo da uradimo iz jednog oruzija na nekom vecem dometu. Najverovatnije ne puno ali ako se vatra koncetrise iz 6 orudja tada je 6x3 i postaje druga prica, a ako za minut ispalimo 6 pre nego sto krenemo da bezimo i to iz 6 orudja tada je verovatnoca unistenja daleko veca.

Generalno za neko sigurno unistenje cilja na 40km ja nisam siguran da bih uopste izabrao neku artiljeriju tipa Nora, cak sta vise meni licno vise leze ka srcu minobacaci poput Nona ili topovi poput TON-a koje bi radije upotrebljavao i dalje razvijao umesto recimo D-30 - Sora, Nora i slicne artiljerije i koje bi radije razvijao u vece kalibre nego sto bi uopste ikada koristio Nora, Archer i uopste tu neku klasicnu top-haubica artiljeriju.

U ratu se postavljaju vise pitanja kada se razmatra unistenje nekog cilja i efikasnost orudja, recimo da su neki od njih cena ili rentabilnost, logistika yatim prezivljavanje posada i oruzija i dr. sve to naravno pod uslovom da se neko sredstvo tj. orudje neometano moze proizvoditi.

Klasicna artiljerija poput Nore u daljem razvoju ako zeli vecu preciznost na nekim daljim ciljevima koristice neki excalibur i tome slicno. Medjutim kada udjemo u primenu tih skupljih projektila i uopste vecih dometa postavlja se pitanje isplativosti i alternativa za isti efekat.

Recimo da imamo cilj na 40km neki top ili nesto drugo blago ukopano i sto nas nervira Smile i ceka da ga maknemo sta cemo koristiti sa stanovista ekonomije(cifre su orijentirne) a uzimajuci u obzir neki cep:

1.6x3 18 projektila 155mm sto je oko 3.600 usd ako je projektil 200usd
2.20 raketa 122mm sto je oko 10.000 usd
3.262mm Orkan 1 raketa sa kasetnom glavom 5000 usd 2 rakete su 10.000usd
4.Excalibur 155mm 1 kom cena oko 200.000 usd
5.BPL kamikaza tipa Vrabac koji leti u samo jednom smeru sa samonavodjenjem na kraju cena 25.000 usd bez samonavodjenja cena oko 10.000usd

Onda tu je i cena orudja koje ce ispaliti tj. lansirati ove prethodne projektile

1.Za bateriju od 6 orudja nora treba nam 18 miliona usd
2.Za lanser raketa tipa Grad na nekom kamioncetu treba nam oko 100.000 USD
3.Za lanser Orkan treba nam oko 500.000 usd
4.Za jedan top 155mm recimo konvertovan M-46 na 155 treba nam oko 50.000USD
5.Za lanser BPL tipa vrabac treba nam 40.000USD - neki mali 4x4 i prateca elektronika s antenom

Zatim bacimo se na prezivljavanje cilja sta ima vece sanse da prezivi na bojistu u momentu dok se ne krece a dejstvuje sa iste udaljenosti.
1.Baterija od 6 samohodnih topova zauzima povrsinu od oko 360kvm
2.Lanser tipa grad sa pratecim vozilom oko 48kvm
3.Lanser tipa Orkan sa pratecim vozilima - komandno i 1 za pretovar oko 270kvm
4.Top 155mm M-46 na polozaju sa posadom i kamionom za vucu oko 60kvm
5.Lanser BPL na 4x4 vozilu tipa NTV oko 12kvm

Kod vise vozila-orudja uracunao sam i neki minimalni razmak koji postoji izmedju na polozaju. Mislim da neku logistiku nema potrebe da puno objasnjavam tj. da li je lakse skaldistiti, manipulisati, prevoziti i rukovati sa raketom Orkan ili projektilom od 155mm. Potrosnja goriva,maziva i broj angazovanog ljudstva je takodje jedan od faktora logistike u ratu.

Naravno ovo je sve uopsteno ali nam moze dati josi neki pravac u razmatranju i razmisljanju o efikasnosti razlicitih orudja pri dejstvu na jedan isti cilj.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 23 Nov 2010
  • Poruke: 100443

Izvinjavam se ako je bilo




offline
  • Pridružio: 14 Avg 2011
  • Poruke: 6594

Kada bi se za Noru B 52 koristile caure (koje su teske za proizvodnju, a samim tim i skupe), moralo bi da se izmisli neki sistem da te iste caure sakuplja i odlaze ih negde. To bi usloznilo autopunjac, i samo vozilo. I autopunjacu treba 10-15 sekundi da odradi posao, kao i da se cev smiri, tako da je zaista pitanje da li bi se nesto dobilo sa caurom. Naravno nista od ovoga ne vazi za vucnu verziju.

Svidja mi se razmisljanje, ali nisam ubedjen u ispravnost cena. Eskalibur je oko 50 k dolara komad, a ne 200 k. MIslim da je nevodjena municija nesto skuplja od one koje si naveo.

Na 60 i 70 km se ne dejstvuje nevodjenom municijom, vec samo navodjenom. Tu 3 granate su najamanje 2 sigurna pogodka. Naravno ako mislis da gadjas neki siroki cilj koji je veci od CEP-a...

Sora je koncipirana po doktrini da ne sme da dejstvuje duze od 60 sekundi (pa onda ide premestanje). Nori bi trebalo 2-3 min da ispali sve u autopunjacu, sto je relativno slicno.
Treba racunati da svaki iole ozbiljan protivnik ima razlicita sredstva za otkrivanje artiljerije, i da ce kontrabatinirati. A tu je i avijacija.

Ako ne uspes da pogodis cilj sa prvim ili drugim plotunom, cilj ce najverovatnije pobeći (ili zaleći, skloniti se...). Sa dobrim SUV-om to je moguce postici. Svaka ceta bi trebala da ima tim artiljeraca izvidjaca, ne artiljerijska baterija, vec bas pesadijska ceta!

offline
  • Pridružio: 10 Sep 2015
  • Poruke: 189

Cheefcoach

Cene sam dao okvirno iz glave, tacnija analiza bi trazila i tacnije podatke, to je samo okvir sa nekim zakljucima iz koga mogu poteci neke detaljnije i tacnije analize i zakljuci.

---------------
Nisam se osvrnuo na trajanje orudja mislim na vek trajanja u korespondenciji sa koriscenjem raznih tipova punjenja. Trebalo bi znati tacne temperature koje se rayvijaju u komori kao i metalurgijski sastav materijala komora radi nekakve detaljnije tacne analize uticaja raznih punjenja na trajanje topa, pretpostavljam da je to neko vec radio ko ima pristup takvim podacima....

Bacih pogled na sken koji je kolega BSD postavio, autor Dr. se bas potrudio da "napise" tekst tj. da ga prenese, sve je sa eng. wiki i da dodao je malo aktuelnog politickog momenta i spomenuo i PZH 2000...A ja ocekivao nesto tazije informacije van onih koje sam sam davno postavio na eng. wikipedia, kao sto je borbena upotreba Nora i slicno kada ono nista...Mogao je i neku informaciju odavde sa foruma da doda i dobije atraktivniji tekst....

offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 4854

Švedski podaci za 2014 i 2015


offline
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 31062

^^^
https://www.mycity.rs/must-login.png



Nije ovaj Sipri nesto, nema tu 5 % izvoza, samo "krupno"

offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 4854

Tja samo krupni i delimični podaci evo i za nekoliko ranijh godina.








offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 28689
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Meni ova računica nije jasna. Doduše ja sam išao u školu pre Bolonje Mr. Green

offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 4854

@Aramis
E svaka čast, taj detalj mi promakao. Dakle pored gore pomentog reformišu i matematiku.
Nešto kao...

offline
  • Artiljerac
  • Pridružio: 07 Nov 2009
  • Poruke: 3124

šta ne razumete? 2012 imali jedan, taj isti ostao i 2013, znači imaju 1...dosta za njih. Smile

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 899 korisnika na forumu :: 21 registrovanih, 3 sakrivenih i 875 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, Andrija357, anta, Atomski čoban, dragan_mig31, dragoljub11987, dzoni19, GandorCC, goxin, ILGromovnik, Kubovac, kybonacci, Lieutenant, Miki01, mkukoleca, proka89, raptorsi, Silvertooth, Sićko, sosko, Srle993