Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua, Profica, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Zapravo nismo ni razjasnili kako se pojavio ovaj film , ušao je nekako na mala vrata ..

Meni deluje kao video koji je napravljen u marketinske svrhe, verovatno za prikazivanje na sajmovima i sl. Covek koji je objavio to na youtube-u verovatno radi za Yugoimport ili ima neki kontakt sa njima. Zasto je bas sada objavio taj snimak, to je vec nesto sto se moze samo nagadjati. Ja sam na isti naletio sasvim slucajno.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mala plava iz drugog pogleda


Jedna slična u radu , dosta dobro objašnjene sekvence https://www.youtube.com/watch?v=f4XGN0ijSUA

Nešto o alatima i principima dubokog bušenja https://www.youtube.com/watch?v=Rqvargh9FNc

Princip je isti samo su finese u pitanju. Vidimo na ovom zadnjem filmu da borer ulazi u već pripremljenu rupu , naime on sam ne može početi bušenje , a trik je u tome da njega ta početna rupa centrira i vodi , tako da on izbuši prodežetak te rupe točno i kasnije ga taj produžetak vodi da buši dalje. Ako je početak loš sve je loše.

Kod male plave se radi o sličnom postupku samo što se tu radi o kapitalnim dijelovima pa se onda isplati uložiti desetke tisuća eura u izradu glave , vodilice , koja služi za to početno vođenje . Mislim da je u Plani primijenjena ta tehnologija i da zato nemaju još treću mašinu ( crvenu )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zar je moguce da sa novim tehnologijama, moze da se pogresi gde ta prva rupica se busi? valjda se to porverva vise puta pre nogo sto neko krene da se igra majstora

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije to pogreška , moguće je raditi cijev na oba načina , stvar je odluke tehnologa , a to zavisi od raspoložive love i od serije koja se radi.

Tvornice sa dugom tradicijom kao BNT imaju na desetke strojeva , imaju starih poderanih koji služe za grubo šropanje i novih koji služe za finiš , a u ovoj novoj tvornici je sve novo pa će onda novi strojevi orati po cunderu , tvrdom sloju na otkivcijma i brzo ostariti , ali onda se kupe novi strojevi i radi dalje.

Sa ta četiri stroja je moguće napraviti u seriji cijevi za top od polufabrikata koji dođe izbušen i zakaljen iz Motovihilke. Ako je u pitanju manja serija onda se može u tom pogonu na dva plava stroja izvršiti i prvo grubo tokarenje otkivka i prvo bušenje rupe pa onda to zakaliti negdje vani u nekoj tvornici koja ima šahtnu peć duboku 7-8 metara i bazen sa uljem od par stotina tona .

Onomad kad je raketiran BNT upravo se to ulje u bazenima zapalilo. Ti su bazeni sada u funkciji i moguće je cijevi tamo kaliti , nisam siguran ali mislim da tu diužinu mogu kaliti i u Ravnama jer su radili cijevi za Izraelece.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Jun 2016 11:27

Lazanjski pominje Nore

http://www.pravda.rs/2016/06/05/lazanski-srbija-na-vezbi-1/

Pise o tom uglu punjenja, i generalima koji koce....e sad, da ima verujemo, ili njemu da verujemo.

Dopuna: 07 Jun 2016 11:38

raketaš ::Nije to pogreška , moguće je raditi cijev na oba načina , stvar je odluke tehnologa , a to zavisi od raspoložive love i od serije koja se radi.

Tvornice sa dugom tradicijom kao BNT imaju na desetke strojeva , imaju starih poderanih koji služe za grubo šropanje i novih koji služe za finiš , a u ovoj novoj tvornici je sve novo pa će onda novi strojevi orati po cunderu , tvrdom sloju na otkivcijma i brzo ostariti , ali onda se kupe novi strojevi i radi dalje.

Sa ta četiri stroja je moguće napraviti u seriji cijevi za top od polufabrikata koji dođe izbušen i zakaljen iz Motovihilke. Ako je u pitanju manja serija onda se može u tom pogonu na dva plava stroja izvršiti i prvo grubo tokarenje otkivka i prvo bušenje rupe pa onda to zakaliti negdje vani u nekoj tvornici koja ima šahtnu peć duboku 7-8 metara i bazen sa uljem od par stotina tona .

Onomad kad je raketiran BNT upravo se to ulje u bazenima zapalilo. Ti su bazeni sada u funkciji i moguće je cijevi tamo kaliti , nisam siguran ali mislim da tu diužinu mogu kaliti i u Ravnama jer su radili cijevi za Izraelece.

dacu ti jedan primer, koji nema veze za topvskim cevima...

ko svira gitaru, mozda je cuo da pojavio pre jedno 10tak godina sistem koji se zove PLEK.

stavis gitaru u stakelnu kutiju, i komp sa laserima, optikom, tacno vidi koliko trebaju pragovi da se ostruzu, da gitara ne zveci kad udaris po zicama...pre se to radlo tako sto je trupijom skidao slojeve neki majstor.....ovaj i predhodni sistem je kao dan i noc...

tako isto i za top cevi...mora da su pronasli metode busenja, da vise nemas gresaka tehonloga, da se 2x meri pre nego sto se busi, i da prostoji program, za svaki mesec rada, sledecih 10 godina, sto se tice potreba vojske...

ne moze se vise raditi ad hok, vec ako i imamo malo, neka to bude vrhunsko..

ako su napravili pstrojenja, ona da nadam da su kupili najbolje, jer jedino to vredi, u ustedi para za tako neke stvari. Inace, ide pogresna rupa, pa jovo nanovo.

Ne mora se ideja prizvodje videti samo u toj indirstriji, vec konrola posla, moza da su izima i od drugih brans i

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razlog zbog brzine gadjanja od 4 metka/sek je objasnio A. Paligoric u svom radu:

Citat:većom količinom vučenih topova 130 mm M46, čiji se sklopovi naoružanja mogu koristiti u verziji NORA-B52.
Jedini taktički nedostatak ove opcije je korišćenje sklopa „koritaste“ kolevke, što za posledicu ima da automatski punjač oruđa NORA-B52 zahteva da se za ispaljivanje narednog projektila cev oruđa dovodi u elevaciju oko 40°, čime se vreme jednog ciklusa povećava za nekoliko sekundi, odnosno moguće je ostvariti brzinu gađanja od 4 metaka/minut.
Insistiranje na većim brzinama nije imperativno, jer sa navedenom brzinom vatreni udar sa 8 metaka može da se izvrši za 2 minuta, a zatim da se u naredna 2 minuta napustiti vatreni položaj i tako izbegne moguće dejstvo protivničke artiljerije.

http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,18345.15.html

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, ray ban11, uhogrlonos
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Usporedba bušenja cijevi sa gitarom je neumjesna , naime gitara je za jednu državu ili armiju zadnja rupa na svirali , truba bi bila prva svirala .

Bušenjem cijevi i izradom topova su se bavili najveći umovi ove naše civilizacije , od razvoja brončanih legura , pa do čelika legiranih Niklom i Cobaltom .

Točku na razvoj tehnologija dubokog bušenja je stavio Krup prije drugog svjetskog rata . Naime u toku priprema za rat Hitleru , nije bilo u pitanju lova i angažiranje vrhunskih umova , tko nije htio raditi ili je zabušavao imao je osiguran smještaj u Aušvicu.

Tada su u Krupu za potrebe bušenja visokolegiranih cijevi proizveli materijala Vi diamant ( tvrd kao dijamant ) danas poznat Vidija metal , tvrdi sinter metal . I tu j sve stalo , sve su ostalo finese , princip je uvijek isti.

Od tada do danas se nije pojavilo ništa novo ništa revolucionarno , bitan je dobar alat od Vidije , a rupa se može izbušiti na običnom kolovratu, točnost rupe , pravac , okruglost , dimenzije, uopće ne ovise od stroja za duboko bušenje.

Ovise samo od točnosti obrade prvih pol metra rupe i kvalitetnog alata , a tih prvih pola metra rupe ne obrađuje desna mašina-bušilica , već ona lijeva koja je univerzalna- ona obrađuje sirovi komad izvana , priprema one pojaseve za linete i obrađuje početak rupe.

• 1Ovo se svidja korisniku: amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketas,

Bez ljutnje, ne bih se slozio sa tobom, iako nemam pojma o topovima....a reci cu ti i zasto..
Ja ovde pricam, nespretno o conceptual design.....konceptnom dizajnu.. a za to sam strucnjak,..naravno ne za topove, ali princip je svuda isti. moras da uradis detaljnu analizu svega dostupnog, a za to ne moras da si inzenjer, vec da imas viziju.

Vidis, opet bez ljutnje, za ovakav projekt ne trebaju sve strucnjaci ala Paligoric, koji je u penziji, a da se prica sta on kaze, on je svoje zavrsio. jedno sada kao savetnik moze nasto da pomogne.

Ovo sa Norom, treba da uradi neko i da analizira sa statisticke strane, trendovima, potrebama, analizom drugih vojski i njigovom "topovima" u klasi itd...i ne mora da bude veliki inzinjer, vec veliki znalac materije o kojoj pricamo. Pogotovo sistem punjenja, kad je rec o nori, i verovatno zatvarac.

I tek kada se to zavrsi, onda da se stucnjacima da, hocemo ovo i ovo, i na taj nacin...ako ne ide, dovedes pomoc u vidu stranaca ili licenca ili spujuna itd...zna se kao se ide dalje.

ti kazes da se tehnologija ne menja, a kazem da se menja..pogledaj sada avione, sve kevlar...za 50 godina ce i topove praviti o njih, mozda.

I tu vidim da je najveci problem sa Norom, i frustracijama, jer svako vuce na svoju stranu, a love se nema...inzinjerji na svoju, generali na svoju, politicari na svoju, a da niko nije uradio bas taj deo o kome pricam-koncepciju valjano. ako je u koncepciji bilo da je dovoljno 3 granate u minuti, sto onda sada im treba 5-6,,, ili 40 stepeni nagib za punjenje granate......to je sve trebalo jos ranije da se zna.

Proca o gitari , je samo jedna paralela kako se nesto pojavi, revolucionarno, sistem kosta 150,000 da se kupi, a niko ga jos uvek nema na nasim prostorima. I kada pita neku radnju, odmah cujes, ma ne valja to, bolje je da turpijom radi majstor. Sada ako ne vidis da o cemu ovde pricam, onda starn ne znam sta vise da kazem. Mi u srbiji, na Baklkanu, nemamo prava da pricamo o nicemu revolucionarnom, jer nista u vojnom pogledu nism napravili revolucuonarno....i moja opaska ja bila, vizija za preoces prizvodnje , i ideja moze da se uzme iz bilo kojeg revolucionarnog proizvoda, pa ga modifikuj za svoju upterebu.

E pa bas ta paralela nas je i dovola do ovakve situacije, jer smo iskljucivi da znamo najbolje. Da li neko laik, kao ja kada gledam punjenje auto Nore, moze da kaze, meni to izgleda kao neki pocetnicki rad-ili ne sme? da bi se u ratnim ulsovima taj punnjac raspao na 100ne komada... i da li general ima slicno misljenje? da li moze laik, i general da se sloze u necemu?

Ili pak kada laik gleda kako se na ruskom brodu, pune topovi sa sistemima, i da kaze, meni izgleda ovo robusno i vojno. Kao i ka gledam Nemacki pandan Nori i njegovo punjenje, izglada mi laicki mnogo bolje...Pa li na forumu mogu to da prokomentarisem a da mi ne skoci u lice njih 20 koji ZNA!

U prevodu, Paligoric je imao svoje mesto pod suncem, i tu treba zatoriti knjigu, da li ima neko ko sada moze da koncepciski da resi, unapredi, poboljasa u roku od godinu dana ili ne,,,a ne posle 10 godina da pricamo, e moglo je da bude...sta je moglo da bude? a da li i ko radi na tome, i sta radi. Ko je sad glavni tamo? i sta on prica? Gde su problemi? Ja slusam o Kamaz gibnjevima, maestralno, trebalo je 10 godina da ukapiraju za gibnjeve...

Nije ovo kritika Paligiricu i timu, vec njihovim predpostaljenima, jer nisu uspeli da izvuku najbolje iz njih, a za to je potreban menadzer, neko ko ima viziju, i koji nalzi nacin kako da prevazidje probleme, da li promenom kadra, poomci sa strane, ispriacijim ,sredstvima...jer najgpre je stati u sredini.....odlican primer je Izraleski avion,od koga se odustalo jer je neko hteo f16., a potrosno je bilo 2 milijadre dolara u razvoj.

• 7Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, dani.tomic, sasans23, amaterSRB, voja64, Dicus, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imamo sada ovde dva dijametralno suprostavljena stava što je zanimljivo. Hajde da vidimo šta Paligorić piše u zaključku svog rada, boldovano je moje delo:
Citat:
Svakako, pre nastavka razvoja sistema oruđa sa potpunom automatizacijom treba da se izvrši usaglašavanje TTZ sa zahtevima VS. Na taj način investitor („Jugoimport-SDPR“) i potencijalni korisnik (MO, odnosno VS) sa jasnim obavezama ulaze u realizaciju projekta, uz bitnu marketinšku prednost da se za izvoz nudi sistem oruđa koji je usvojen za potrebe VS. Razvoj sistema oruđa vodio bi investitor, uz aktivno učešće VTI i TOC (kojima bi MO otvorio funkcionalni zadatak) na poslovima razvoja i ispitivanja, a realizaciju bi vršila preduzeća iz grupe odbrambenih tehnologija (imenovana za nosioce proizvodnje, finalizacije i integracije glavnih podsistema oruđa).
Imajući u vidu dostignuti stepen razvoja sistema oruđa NORA-B52 procenjuje se da bi za izradu PT oruđa, nulte serije municije sa projektilima tipa ERFB-BT i ERBF-BB (oko 500 komada metaka) i baterijskog SKUV realno bilo potrebno oko 12 do 16 meseci. Interna, završna i trupna ispitivanja trebalo bi izvršiti po svim procedurama Pravilnika o opremanju VS sredstvima NVO, čime bi se fazno stvarali realni taktički, tehnološki i proizvodni uslovi za opremanje VS (odnosno stranih korisnika) respektabilnim artiljerijskim sistemom oruđa. Po uspešno izvršenom završnom ispitivanju donela bi se odluka o uvođenju sistema oruđa u naoružanje VS, a opremanje bi se vršilo prema dinamici obezbeđenja budžeta za finansiranje plana dugoročnog opremanja VS.
Konačno, razvoj i proizvodnju artiljerijskih sistema naoružanja treba organizovati prema proverenim tehnološkim procedurama i odredbama Pravilnika o opremanju VS sredstvima NVO. Pri tome je presudan uticaj menadžmenta svake kompanije da moguće rizike izbegne, odnosno svede u prihvatljive norme.


Dakle jasno i nedvosmisleno. NORA B52 nije pravljena po TTZ za VS. Pravljena je za inostranog kupca kome je ovakvo oruđe zadovoljavajuće. Mislim da je Palogorić bio vrlo svestan da ono što je napravio tek treba da se poboljša i kao takav prototip stavi u dalju proceduru. Oruđe nije usklađeno niti opitovano u skladu sa Pravilnikom o opremanju VS sredstvima NVO. Pomenuti pravilnik je taj menadžer koji treba kaže šta valja a šta se vraća nazad na reprojektovanje. Nema mnogo filozofije ili si u skladu sa TTZ ili ne. Istina je jednostavna komplet oruđe se moralo pretresti, retuširati pa onda na opitovanje kao novi, poboljšan prototip u skladu sa propisom, pa sledi usvajanje u naoružanje i reklama.
Inače što se tiče problema elevacije pri punjenju tu se ne bih složio sa konstruktorom. Voleo bih da vidim radosna lica komandira baterija i komandanta diviziona kada i pored silne elektronike posle svakog hica u haubičkoj elevaciji moraju da spuštaju cevi u topovsku elevaciju radi punjenja pa hajde Jovo nanovo a ceo sistem je već "prodrman" prvim hicem pri čemu je zadano 6 ili 8 metaka do napuštanja VP. Naročito može biti "zanimljivo i radosno" ako se radi o realnim ratnim uslovima. Jednostavno to je dodatno i moguće nepotrebno opterećenje kako za svako pojedinačno oruđe tako i za posadu. No ovo je moje mišljenje, možda artiljerci misle drugačije.

• 9Ovo se svidja korisnicima: voja64, ray ban11, Dicus, Gargantua, xJeremijAx, babaroga, drasko003, lacko, uhogrlonos
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Conceptual design, ili ti ga po naški prethodna studija ... već sam pisao o tome pa sam možda već dosadan.

Na nivou Oružanih snaga SFRJ je bilo pravilo G-400/1 kojim je definirano način opremanja OS, bilo je definirano kako se uopće ulazi u neki projekat , tko daje prijedloge tko odlučuje , način donošenja odluka , razvoj, ispitivanje , konačni prijem i trupna ispitivanja.

Nije se Anastasu digo , i nije bilo dečki ajmo... grlom u jagode... U toj prvoj fazi on je mogao biti pozvan kao ekspert , šef nekog sektora na VTI u i profesor na fakultetu , ali samo kao savjetnik i čovjek koji ima sve informacije .

Odluku su donosili generali i političari u konkretnom slučaju Tito, a odluka je bila teška iz više razloga

1. U Jugi nije bilo pravog inženjerskog iskustva sa razvojem topova , prije Anastasa nitko nije imao muda za to , naravno ako izuzmemo Boška Stanisavljevića i njegov B1 , ali to nije za usporedbu.

2. U proizvodnji su bili licencni topovi , i ako je nešto falilo , moglo se otići u skladište i uzeti dijelove i onda izganjati hitni uvoz od Škode. Izrada potpuno novog topa bez nekog vezivanja na Škodu ili Motovihilku bi bila suluda , jednostavno se to ne bi moglo završiti.

3. Usvajanje kalibra 152 mm je značilo potpuni raskid sa zapadom i totalno vezivanje sa SSSR om i satelitima , ali je otvaralo i nova tržišta u Aziji i Africi .

4. Nedovoljno ratno iskustvo naših generala sa teškom artiljerijom , jer ono malo zarobljene artiljerije od Švaba i ono malo dobiveno od Rusa, se završavalo na ZIS u , a analize zadnjeg velikog rata između Arapa i Izraela 1973 su pokazivale da treba nešto hitno mijenjati u OS SFRJ.

U tom svjetlu treba gledati NORU i treba vidjeti što je tada znao generalski vrh i Anastas , dakle treba se vratiti u 1973 godinu i shvatiti koju je viziju imao Anastas tada o tome i kako je dobro predvidio sav razvoj.

Da sad puno ne davim više , a budem još pisao o tom , tada Anastas nije zamišljao NORU na kamionu u ovom obliku , raskrečenu ko žabu na nestabilnim nogama , on je tada tražio razvoj kamiona sa bočnim diferencijalima , nešto kao što ima onaj nesterni ZIL od Lune ili Orkana . Bočnim pogonom bi dobio slobodni prostor između kotača da tamo osloni top , sve bi bilo lakše deset tona , sve bi bilo brže u pokretu .

Potražimo taj dio teksta , to je pola rečenice , ali jako važnih za budući razvoj topova na kamionima .