Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 7Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64, proka89, Mercury, Metanoja, Gargantua, gavrilon
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mogu samo reći svoje mišljenje, procjenu , jer nemam oficijelne podatke što se tamo događalo devedesetih godina .

Irak je imao svu potrebnu opremu i sve tehnologije za proizvodnju rakete , u mnogim aspektima suvremenije i bolje strojeve od nas imali su sve prekopirano iz Prertisa ili Viteza, ali doslovce sve do zadnjeg šarafa , a nije napravio ni jednu serijsku raketu . Lanser nisu ni pomišljali da prave .

Jednostavno nisu imali snage , nije bilo ljudi sa mudima, Sadam je svojom negativnom selekcijom i strahovladom uništio kadrove , koji je i ovako bilo malo , a puno zadataka.

Mi smo bili u drugoj situaciji mogli smo odvojiti desetak vrhunskih iskusnih inženjera iz svakog pogona da se bakče sa Orkanom , a onda onim mladim i nadobudnim uvaliti Noru ili Kapelu da glođu kost i da izrastu , da stasaju , i bilo je fenomenalnih mladića , koji su sa pet šest godina iskustva već vodili ozbiljne projekte.

Pisao sam o onom detonacionom sječivu , pa to je odradila ekipa maltene iz školske klupe , napravili su hrpu gluposti , ali stvar je radila, uz malo konsultacija sa nama starijima to je za mjesec dana radilo savršeno.

A Sadam nije imao takve ljude .... ili su se bojali neuspjeha i kazne, a onih par koji su bili ranga Vučura , Bobe ili Anastasa , njih je uništio megalomanskim projektima topovima i raketama velikog dometa.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Da li sad sa ovog vremenskog odstojanja (sa pravom ) se moze reci da je `Orkan` mozda bio vrhunac tehnicko-tehnoloskog razvoja kad je u pitanju vojna industrija SFRJ i naravno VTI ? Imam u vidu da je tenk M-84 ipak bio licenciran ,jurisnik `Orao` je radjen u saradnji sa Rumunima ,mozda bi tu bio skolsko-borbeni G-4 ... Ostale projekte koji nisu ugledali svetlo dana u smislu kakve takve proizvodnje ne bih racunao ..

Dakle da li je Orkan bio vrhunac ili makar u vrhu sto bi se reklo ?

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, Mercury, Gargantua, RJ, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja nikad nisam rangirao Orkan na prvom mjestu , uvijek govorim o Orkanu Nori i Kapeli , možda ne tim redosljedom svaki put , ali ta tri projekta u KOV su za dvadeset godina digli tehnološki nivo zemlje . Tenk je išao kao licenca ali već prije zvaničnog uvođenja u naoružanje 1984 godine ili tu negdje su rusi lijepo kupili jedan tenk , poslali ga u Nižnij Tagil , i tamo secirali , i rasturali i zaključili da taj tenk nije licencni i da ga Juga može proizvoditi i prodavati mimo limita koje je postavila licenca , mislim da je u licenci bilo deset godina i 1000 komada.

Što se tiče Orla nije moje područje , ali sam naravno sudjelovao u svim aktivnostima oko njega, silom prilika , pa Mostar je bio na putu do Prevlake ha ha , a zavod Orao i VTVA u Rajlovcu smo mogli kamenom gađati. Osim toga u Pretisu je rađena Munja , zatim one dvije krmaće.. FAB , pa Grom i Meta , pa i ona pametna dubinska BAD .. dakle nisam nikada doživio Rumune kao neke partnere koji su tu nešto pametno radili , osim što su dali pare.

Orao smatram vlastitim razvojem , ali jedno desetak godina preuranjeno , ipak je to bilo na rubu pameti, ali i to je ok , jer ako tehnologija ne cvili , ako permanentno ne kukumaće onda nešto sa konstrukcijom nije u redu ili je totalno demode , ili oni tamo u tvornici nemaju pojma što rade.

Konstrukcija mora ići jedno desetak godina ispred svog vremena i tehnološkog nivoa cijele država , meni je jasno da je ekipa sa Orkana već 84 bila debelo na projektu Vera , oni sa Nore su u to vrijeme već bili na Kolosu , a oni sa Kapele na Vihoru , a Orlići na superoniku.

Ali ipak smo kaskali za elektronikom sa zapada i dovijali se da to kaskanje nadoknadimo pametnim konstrukcijama .. puno puta sam sa kolegama raspravljao o tome , zašto kaskamo , i dan danas mi to nije jasno , nekako smo još držali tempo u analognoj tehnologiji , Zagrebački RIZ je proizvodio LM 741 poznato integrirano pojačalo šar godina nakon Amerike , a ni ameri ga nisu slali na mjesec u programu Apolo , ali tu negdje na LM 741 gubimo tempo , i počinjemo zaostajati.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::kvcali ::koju korekciju putanje i sistem nisanjenja ima orkan 2, ako neko nesto zna ?

i kakvo je stanje sa stanovista danasnje tehnologije kada na primer PC sa windowsom kontrolise dosta slozene CNC masine, na primer robote za secenje i varenje.... verujem da bi isti korigovao vatru u realnom vremenu u sprezi sa bpl, na primer ?

Dva crnca koji se oznoje dok okreću kurble , a dotle se pokojni general Vučurović okreče u grobu jer je dao prolaznu ocjenu nekom na fakultetu koji sad tako olako tiješava probleme.

Smori nas vise sa pljuvacinom Orkana2.Resenje je iznudjeno. Mislis da ovi iz VS ne bi voleli da imaju originalan lanser?
Inace kad vec tako pricas za Vucurovica, cisto da znas da je i on bio ukljucen u razvoj tog iznudjenog resenja.

• 6Ovo se svidja korisnicima: mikrimaus, RJ, aleksmajstor, voja64, Metanoja, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemoj to nazivati razvojem , to bi bilo isto kao da kažeš da je ekipa koja je napravila onaj surduk od Košave razvijala nešto , žali bože truda i novaca , to je skrpano od dijelova zato ga zovemo frankeštajn , a uostalom nisam ga ja tako krstio.

To iznuđeno rješenje je smiješno , to služi da se malo plaše susjedi i da političari zamajavaju narod kako imaju velikog ....

Meni je jasno do koje faze je bio uključen Vučur u taj projekat , i jasno mi je da je raketa Orkan i bez tv kamere i te automatske korekcije još uvijek najbolja raketa na svijetu , da budem precizan najpreciznija raketa na svijetu bez GPS i onih mrdalica.

Ali ako imam samo 12 ili 16 cijevi i imam samo 300 starih i hrđavih raketa u skladištu, onda bih se zapitao što dalje sa time , i ako bih bio u okruženju i u nekoj političkoj situaciji kao što je Srbija onda bih gledao da to uvaljam nekom i kupim Uragane.

Ali ja nisam trgovac ja sam inženjer konstruktor i nešto malo vojnik i gledam to kao šansu za razvoj privrede, nema veze sad to što nosim drugu uniformu, to što smo komšije pa se mrsko gledamo , mislim da su jasni moji stavovi i da sam prije svega inženjer.

A u inženjerskom smislu bih tih 16 cijevi rasporedio upravo tako po 4 na vozilo , ali ne na tu rusku mrcinu , nego na nešto pouzdanje , manjih dimenzija , puno puno brže, ne bih pravio slona nego geparda, jer samo brzina manevra može od tih 16 cijevi napraviti oruđe sudnjeg dana .

A ovako to služi samo za plašenje isto kao što su " moji " plašili susjede sa ovim frankeštajnom na paradi 95 godine , sve mi je jasno ali onaj crveni glavić koji viri mi nikako nije jasan .. ha ha .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Puno korisnih i zanimljivih stvari je do sada rečeno i razmišljanja izneto, ne bih da miniram diskusiju no ima jedna stvar koja me „žulja“ i možda neko zna i hoće da razreši jedno pitanje koje ću postaviti. Ne volim stvari rekla-kazala, ali ipak posle svih godina…

Elem, da li neko od učesnika u raspravi može da potvrdi ili opovrgne tezu o postojanju interne analize nekadašnje Artiljerijske uprave o toku razvoja projekta KOL 15 koja je bila dosta kritična i u konačnici implicirala izmenu TTZ i reviziju projekta u hodu a u smislu smanjenja broja cevi na lansernom vozilu i shodno tome povećanje broja lansernih vozila u bateriji a radi očuvanja ranije predviđene vatrene moći baterije. Navodno je dočekana "na nož" i moguće povučena ili gurnuta pod tepih.

Nadam se da ne mutim vodu previše.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ali ako imam samo 12 ili 16 cijevi i imam samo 300 starih i hrđavih raketa u skladištu, onda bih se zapitao što dalje sa time , i ako bih bio u okruženju i u nekoj političkoj situaciji kao što je Srbija onda bih gledao da to uvaljam nekom i kupim Uragane.

@raketaš...

Verovatno je pominjano u temi, ali bih tebe pitao, koliko je tačan ovaj podatak da srbija ima 300 raketa?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketas,

Dobro ne moramo ga nazivati razvojem.Ti si inzenjer, pa verovatno to mnogo bolje znas od mene.
Srbija je nasledila rakete, rakete remontovala, a posto je situacija bila kakva je bila tih godina, svako iole potentnije oruzje je bilo dobro doslo.Plasenje suseda? Hehe, pa taj Orkan2 se nije ni pojavljivao nigde sve do izlozbi i sajmova tamo negde 2007.Kakvo crno plasenje suseda, a vi se na sve palite...
Ne znam za Kosavu, ali ovog frankestajna je radila ekipa iz VTI, prosao je i ispitivanja TOCa.
Znaci nije ga sklapao majstor Mile u garazi za potrebe parade (kad vec govorimo o ovoj maketi ciju sliku si postavio, mogao si i onaj "S300" da postavis )
Postavljen je na Zil135 iz razloga sto su tim vozilima resursi vrlo malo troseni, a platforma je jako stabilna i vrlo prohodna (uostalom i Uragan je na njemu).Buvkalno je samo bilo potrebno postaviti cevi dobio si ceo lanser jos su mogli i da ih skidaju sa lansera i kace ono cudo od Lune ( )
Mislis da VS ne bi volela da joj se nabavi Uragan ili originalni lanser Orkana? Mislim da je i suvisno to pitati.

• 5Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Sonyboy, Mercury, Gargantua, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Као инжењери, будимо доследни и тачни, па бих тако јако замерио неким колегама на неким полу или нетачним информацијама! Зато их молим ако већ нешто пишу, нека наведу конкретне бројке...На пример:

1) „...Tlakovi, i sile , koji nastaju u cijevi lansera kod tako žestokog motora kakav je na Orkanu ubijaju svaku pomisao o lakšem i jednostavnijem lanseru...“

Да би о томе причали нека ми цењени колега каже колики су притисци и силе у цеви код ракете Оркан која је серијски произведена, али у бројкама а не овако методом његовог визуелног доживљаја, а ја ћу му рећи колике притиске и силе трпи нова цев.

2) „...Sad zamislimo koji udar izaziva taj mlaz usijane plazme kad raketa napusti lanser, cijeli se lanser zatrese i izbaci iz balansa...“

Колика је та сила удара гасова на челу лансера (наравно да желим да чујем бројку), колика су померања осе лансирних цеви и колико је време смирења?

3) „...najveći bestrzajac...“

Ракета која користи активно-реактивно лансирање никада није ушла у употребу и није серијски поизведена, нити постоји, јер је Ирак већ платио серијску производњу ракете са импулсним мотором. Испитивања која су рађена у Македонији показала су да активно реактивно лансирање доноси низ предности (домет, прецизност), али и поскупљује лансер (дебели здови цеви, маса система). (На неким странама сам навео резултате полигонских испитивања, мрзи ме да сад тражим).

4) „...optička osa kamere je strogo paralalna sa osom lansirnih cijevi...“

Већ сам негде то детаљно описао, али поновићу:
Као координатор на Оркану користи се камера која ради у видљивом и IC спектру. Због закривљености путање ракете у односу на уздужну осу лансирне цеви, камера се уграђује под углом у односу на осу лансирних цеви. Ко не верује нека баци на папир елементарну геометрију, и може да израчуна да је угао под којим камера гледа у тачку на контролној равни на крају активне фазе Uk=arctg(Ya/Xa) , где су Yа,Xа - висина и даљина активне фазе ракете. Путања ракете у односу на осу цеви налази се под углом (угао зависи од великог броја параметара, како динамике ракете, тако и динамике лансера), и закривљена је (параболичан облик). У пресеку номиналне (прорачунске) путање ракете и праве која иде кроз осу камере поставља се контролна раван у којој се мере положаји стварне путање ракете. Ако замислимо да имамо идеалну ракету (има идеалне динамичке карактеристике), ова закривљеност путање је функција угла елевације лансера. Тако је, конкретно за Оркан добијено да би угао уградње требао бити променљив са променом угла EL у опсегу 0÷2,5 степена. Да би се упростио механизам камере, усвојен је константан угао уградње за углове EL са највећим математичким очекивањем из читавог спектра реализација могућих углова. (Ако би погледали пажљивије слике лансера, видели би да је оса камере у односу на осу цеви мало „оборена“ ка земљи).

Камера има заштитну бленду која се отвара када се ракета довољно удаљи од лансера. У тренутку престанка рада РМ на монитору се бележи маркер - положај ракете на крају активне фазе. То је истовремено сигнал да се бленда затвори, и креће лансирање следеће ракете. Уобичајени поступак је лансирање 3 ракете, за које се рачуна аритметичка средина положаја краја активне фазе. Овим поступком рачунају се одступања по висини (јер се све дешава у вертикалној равни) и правцу средњег положаја ракете (“продора тангенте центра масе средње путање кроз контролну раван”) и номиналне-прорачунске путање ракете. Номинална прорачунска путања ракете на крају активне фазе пресеца праву која иде из кончанице камере и у тој тачки се поставља контролна раван, која је математички гледано нормална на продор номиналне трајекторије ракете. Аутоматски, преко сервопокретача заузимају се затим корекције углова EL и AZ на лансеру. Овај поступак може да се одради и после прве, друге, али се исто тако може наставити са четвртом, петом па све до последње ракете...Иначе као податак је можда занимњиво поменути, да су камеру пре нас користили Французи на свом вучном лансеру (наћи ћу слику мрзи ме сад...), а после нас Руси на једној од својих модернизација система Град. Као и све идеје о концепцији ракета (наши ђаци који су се школовали у Француској, донели су и ову идеју са собом).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::...... meni je jasno da je ekipa sa Orkana već 84 bila debelo na projektu Vera....

Jel moze dve-tri reci o ovom projektu, koji je za mene nepoznat ???