Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cini mi se da smo to apsolvirali vec 10 puta.Mozda je svrsishodnije da prihvatimo *realnost na terenu*,Znaci -ZIL!

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Pa kad vec nema alternativu svakako .Pitanje je koliko mogu jos da `guraju` ZIL-ovi ..

Valjda ce do isteka njegovog roka biti uradjeno nesto na planu ove nove najavljene rakete ,cevi pa i lansera .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razvoj sistema M87 Orkan započeli su u drugoj polovini 1980. godine u Vojnotehničkom institutu Jugoslovenski i Irački stručnjaci. Osnovni zahtevi postavljeni pred konstruktore bili su:

· velika manevarska sposobnost,

· brzo posedanje i napuštanje nepripremljenog vatrenog položaja,

· automatizovana i pouzdana komunikacija lansera sa sistemom za upravljanje vatrom,

· visoka autonomija lansera,

· pouzdanost funkcionisanja u svim klimatskim i terenskim uslovima,

· nepromenljivost nišanske linije (lansiranje svih projektila u jednom rafalu sa istim elementima)

Ispitivanja prototipova obavljena su do kraja 1985. godine, a dve godine kasnije Orkan je uveden u operativnu upotrebu JNA. Završna ispitivanja su trajala oko šest meseci, uključujući i testove u pustinjama Iraka, avgusta 1987. godine. Tokom ovih ispitivanja lansirano je oko 500 raketa (od toga dve trećine u ekstremnim uslovima - pri temperaturama od -30 do +54 °C), a na interna ispitivanja razvojnog tima utrošeno je još oko 500 projektila. Lansirno vozilo, vozilo za prevoz i pretovar raketa i komandno vozilo baterije prešli su 20 000 - 30 000 km u različitim uslovima. Samohodni višecevni raketni sistem velikog dometa M87 Orkan namenjen je za vatrenu podršku jedinica veličine korpusa i armije. Može da efikasno neutrališe sve vrste ciljeva - od žive sile do oklopnih borbenih vozila i da vrši protivoklopno zaprečavanje. Obezbeđuje brza i iznenadna dejstva sa nepripremljenih vatrenih položaja u svim uslovima. Sistem M87 Orkan se sastoji od:

· lansera raketa, samohodnog, višecevnog 262 mm, LRSV-262 M87 Orkan,

· rakete 262 mm, M87 Orkan,

· Sistema za upravljanje vatrom

· Automobila za prevoz i pretovar raketa (automobil PPR).

Da bi se ispunio zahtev za velikom manevarskom sposobnošću lanser je postavljen na šasiju terenskog automobila 9 t, 8x8, FAP 3232 BDS/A sa centralnom regulacijom pritiska u pneumaticima. Vozilo ima masu 15 000 kg, dok je borbena masa napunjenog lansera sa poslugom 32 000 kg. Terenski automobil može da savlada uspon od 60%, bočni nagib od 25% i rov širine 1,8 m. Maksimalna brzina kretanja po putu je 80 km/h, a autonomija 600 km. Za pogon se koristi motor sa direktnim ubrizgavanjem goriva, snage 235 kW. U klimatizovanoj kabini se nalaze mesta za 5 članova posluge. U standardnu opremu vozila spadaju uređaj za NHB zaštitu i 4 bacača dimnih kutija. Podsistem za isključivanje elastilčog sistema vozila (gibnjeva i pneumatika) čine četiri stope. Za njihov pogon koriste se hidro-motori čijim radom upravlja automatika, a u slučaju potrebe moguć je i ručni pogon. Sila oslanjanja stopa se bira u zavisnosti od čvrstine tla i iznosi 14 kN ili 21 kN ili se, ukoliko je tlo dovoljno čvrsto, stope spuštaju da maksimalnog položaja. Otlklanjanje uticaja kosine terena vrši podsistem za nivelisanje. Nivelaciju platforme sa lanserom, za maksimalno +/- 5°, vrše dva nezavisna elektrohidraulična servomehanizma sa električnim libelama. U slučaju potrebe moguće je i ručno nivelisanje. Tačnost nivelisanja platforme je +/- 1 hiljaditi. Podsistem za zauzimanje pravca obezbeđuje pokretanje lansera za +/- 110°. Pogon mehanizma pravca može biti automatski, preko pozicionog elektrohidrauličkog servoa, poluautomatski, sa brzinskom komandom ili ručni. Digitalne komande ovom podsistemu se zadaju sa komandnog pulta upisom azimuta oruđa i azimuta gađanja, automatski (ovi podaci se, preko pokazivača elemenata lansiranja, prosleđuju u automatiku pravca) ili ručno preko tastature. Na osnovu ovih unetih podataka, automatika izračunava i generiše komandu pravca. Na posebnim displejima obezbeđeno je prikazivanje zadnjih podataka o azimutu oruđa, azimutu gađanja, izračunatoj komandi pravca i položaju lansirnog uređaja u odnosu na uzdužnu osu vozila. Pokretanje lanera po visini, u opsegu od -0,5° (22° preko kabine vozila) do +56°, obezbeđuje podsistem elevacije. Pogon i automatika ovog podsistema su slični podsistemu za zauzimanje pravca. Tačnost zauzimanja elevacije je je +/- 1 hiljaditi. Uređaj za lansiranje čini lansirna kutija sa 12 paralelnih lansirnih cevi. Na maršu, raketa je fiksirana u cevi pomoću dve brave koje se automatski otvaraju pri lansiranju, kada sila potiska raketnog motora dostigne 1450 daN. Cevi su opremljene uređajima koji omogućavaju aktiviranje aerodinamičkih kočnica rakete, tempiranje upaljača i kontakt sa pripalama raketnog motora. Podsistem za aktiviranje aerodinamičkih kočnica rakete dovodi ove kočnice u jedan od četiri položaja: N - zatvorene (za domete od 39,4 do 50 km), 2KK - aktivirane dve kraće (29,4 do 39,4 km), 2KD - aktivirane dve duže (21,4 do 29,4 km) i 4 K - aktivirane sve četiri (za domete od 5 do 21,4 km). Domet se može menjati i samo promenom elevacije lansera (bez upotrebe aerodinamičkih kočnica - položaj N), u opsegu od 15 do 50 km. Komandovanje ovim podsistemom vrši se sa komandnog pulta oruđa, pritiskom na jedan od četiri tastera. U automatskom režimu, odnosno pri dobijanju elemenata preko pokazivačkog podsistema aktivira se svetlosni signal koji pokazuje operatoru koji taster treba pritisnuti. Zvučni signal označava izvršenje zadate komande. Uređaj za tempiranje omogućava tempiranje upaljača svih raketa zajedno ili svake posebno. Vremena tempiranja (od 5 do 160 sekundi, sa greškom od 0,1 s) se unose ručno sa komandnog pulta ili automarski sa pokazivača elemenata lansiranja. Podsistem za okidanje obezbeđuje električno opaljenje raketa, pojedinačno ili rafalno (uz izbor iz koje će cevi biti lansiran prvi projektil). Vremenski interval između dva lansiranja iznosi 2, 3 ili 4 sekunde, što se automatski određuje u zavisnisti od položaja lansera po azimutu. Pokazivač elemenata lansiranja (PEL) namenjen je za automatski dvosmerni prenos podataka između lansirnog vozila i komandnog vozila baterije (komadno-računarskog centra) i prikazivanje primljenih podataka. Podaci su kodirani i prenose se brzinom od 1200 bita/s. Svako lansirno vozilo u bateriji može, u slučaju potrebe, poslužiti kao komanda i slati podatke ostalim vozilima. Podaci koji se prenose i prikazuju su: azimut gađanja, elevacija, vreme tempiranja, vrsta paljbe, položaj aerodinamičkih kočnica, azimut končanice TV korektora, vreme trajanja aktivne faze leta rakete, korektura azimuta, korektura elevacije, svetlosne i zvučne poruke "NOVI PODACI", "PALI", "GREŠKA", "SPREMAN ZA PALJBU" i potvrda o ispravno primljenim elementima lansiranja. Prenos podatka vrši se pomoću radio uređaja RU 2/1 ili kablovskom vezom. Televizijski korektor (TVK) se sastoji od TV kamere koja radi u vidnom i bliskom IC području, monitora i računara. Kamera snima realne koordinate rakete na kraju aktivne faze leta (gašenje raketnog motora) i prosleđuje ih računaru kojiih poredi sa proračunskim koordinatama i izračunava podatke o korekciji. Vozilo koje je lansiralo korekcione rakete pomoću PEL-a automatski šalje podatke za korekciju svim ostalim oruđima u bateriji. Uređaj za punjenje omogućava poluautomatsko punjenje i pražnjenje lansirnih cevi raketama. Smešten je u centralnom delu lansirne kutije. Punjenje se vrši zahvatom raketa sa transportnog vozila ili sa zemlje, a u procesu učestvuje posluga oruđa. Za upravljanje ovim uređajem obezbeđen je poseban pult sa koga se vizuelno prati proces punjenja. Orjentaciju oruđa na vatrenom položaju vrši poseban podsistem. Inercijalni uređaj, posle dva minuta od stizanja vozila na vatreni položaj, daje podatak o azimtu oruđa (uglu koji zaklapa uzdužna osa oruđa u odnosu na pravac severa) sa tašnošću 1 hiljaditi. Azimut se može izračunati i posredno, kao u klasičnoj artiljeriji, pa se zatim ručno pomoću tastature uneti u automatiku oruđa. Hidraulična pogonska grupa je namenjena za pogon različitih hidromotora na oruđu. Sastoji se od glavne i pomoćne pogonske grupe. Glavna pogonska se satoji od četiri pumpe promenjlivog protoka koje se pokreću motorom vozila, a ukupna izlazna snaga im je 40 kW. Pumpu pomoćne pogonske grupe pokreće elektromotor napajan sa akumulatora vozila, a snaga joj je 1,5 kW. Rad pogonskih grupa kontroliše automatika. Automatika oruđa predstavlja sistem koji upravlja radom svih mehanizama i uređaja. Omogućava upravljanje svim podsistemima i uvid u njihovo stanje sa komandnog pulta u kabini vozila. Na ovaj način je obezbeđeno da lanser otvori vatru nakon 2 do 3 minuta od stizanja na vatreni položaj i da ga napusti za 1 minut nakon lansiranja poslednje rakete, a da pri tome posluga ne napušta kabinu. Zaštita oruđa štiti lanser od spoljnih uticaja i obezbeđuje kamuflažu oruđa tako da ono na maršu izgleda kao obično transportno vozilo. Navlačenje i skupljanje gumiranog platna za zaštitu je mehanizovano, a postoje i posebni sistemi za odleđivanje zaštite u zimskom periodu. Za maskiranje vozila zadimljavanjem namenjene su četiri dimne kutije koje se lansiraju iz bacača dimnih kutija postavljenih na prednjem braniku. Pomoćno naoružanje oruđa čini protivavionski mitraljez kalibra 12,7 mm, montiran na krovu kabine. U kabini se nalazi i ručni bacač M79 Osa kalibra 90 mm sa borbenim kompletom od tri rakete. Lično naoružanje posluge čine četiri automatske puške 7,62 mm i jedan automatski pištolj 7,65 mm.

RAKETA R-262 mm M87 ORKAN

Nevođena raketa R-262 mm sastoji se od pogonske grupe sa krilnim odsekom, kasetne bojeve glave i tempirnog upaljača. Pogonsku grupu čine letni motor, izbacni motor i krilni odsek. Letni motor, prosečnog potiska 70 kN omogućava raketi da za 4 do 5 sekundi postigne potrebnu brzinu. Teleskopsko, dvodelno pogonsko punjenje je izrađeno od dvobaznog raketnog baruta i ukupne je mase 147,8 kg. Za aktiviranje letnog motora koristi se pripala koja se sastoji od 100 grama pirotehničke smeše u plastičnoj kutiji. Pripala se aktivira električnim putem. Metalni delovi motora izrađeni su od visokokvalitetnih legiranih čelika, grlo mlaznika je izrađeno od grafita, a termički najopterećeniji delovi motora su zaštićeni termoizolacionim oblogama od stakloplastike.

Izbacni motor je namenjen za postizanje potrebnog ubrzanja rakete u lanirnoj cevi. Pogonsko punjenje se sastoji od 37 cevčica raspoređenih u dva koncentrična kruga, irađeno je na bazi dvobaznog raketnog baruta i ukupne je mase od 12,9 kg. Aktiviranje motora obezbeđuje pripala koja se sastoji od 30 grama pirotehničke smeše u prstenastoj plastičnoj kutiji. Pripalu aktiviraju produkti sagorevanja letnog motora, čime je obezbeđeno da izbacni motor ne može da se aktivira ukoliko nije aktiviran i letni motor. Četiri sklapajuća krila i dva para aerodinamičkih kočnica čine krilni odsek. Rotacija rakete u letu obezbeđena je postavljanjem krila pod uglom u odnosu na uzdužnu osu rakete, a početna rotacija se postiže u lansirnoj cevi uz pomoć dva zavojna žleba. Za raketu R-262 mm razvijena su dva tipa kasetne bojeve glave: sa kumulativno-parčadnim bombicama i sa protivoklopnim minama. U kasetnu bojevu glavu sa bombicama smeštene su 288 kumulativno-parčadne bombice koje, na visini 800 do 1000 m izbacuje pirotehničko punjenje. Pre izbacivanja bombica aluminijumska oplata bojeve glave se seče uz pomoć četiri detonaciona sečiva. Površina razbacivanja bombica je oko 2 hektara, a radijus ubojnog dejstva svake je 10 m. Pri padanju je stabiliše tekstilna traka koja služi i za armiranje mehaničkog upaljača pri dodiru sa tlom. Kalibar bombice je 40 mm, probojnost 60 mm pancirnog čelika, a masa 245 grama. Kasetna bojeva glava sa protivoklopnim minama se sastoji od 8 čeličnih kontejnera sa ukupno 24 mine. Pad kontejnera usporava padobran, a nakon 2,5 sekunde aktivira se pirotehničko punjenje koje izbacuje mine iz kontejnera. Mine imaju četiri krilca koja stabilizuju položaj mine u letu i pri prizemljenju. Protivoklopna mina je kalibra 105 mm, mase 1,8 kg, probojnosti 40 mm, a ima nekontaktni elektronski upaljač koji reaguje na promenu magnetnog polja. Nakon 24 sata mina se automatski samouništava. Elektronski tempirni upaljač UTE M87 ima opseg tempiranja od 5 do 160 sekundi sa korakom od 0,1 s.Tempiranje se vrši pomoću posebnog uređaja u cevi lansera, a proračunava se tako da se kasetna bojeva glava otvori na visini 800-1000 m iznad cilja. Podaci o tempiranju se zadržavaju u upaljaču 30 minuta, a moguća je i inaknadna izmena ovih podataka. Elektronski sklopovi upaljača napajaju se iz termalne baterije koja se automarski aktivira pri startu rakete. Rakete su tokom čuvanja i transporta smeštene u kontejner izrađen od poliestera armiranog staklenim vlaknima. Kontejner je hermetički zatvoren tako da se može koristiti i za skladištenje projektila na otvorenom prostoru.

SISTEM ZA UPRAVLJANJE VATROM

Elementi sistema za upravljanje vatrom baterije oruđa M87 Orkan smešteni su na: komandnom vozilu baterije (KVB), topografskom, osmatračkom i meteorološkom vozilu, kao i na samom lansirnom vozilu. U komandnom vozilu baterije nalazi se računarski podsistem i delovi komunikacijskog i meteorološkog podsistema. Obezbeđena je radio veza između komande baterije i više komande, radio veza sa ostalim vozilima u bateriji i kablovska veza sa pokazivačkim pultovima na 4 lansirna vozila. Prijem topografskih podataka o ciljevima, odnosno o korekciji vatre se obavlja automatizovano, radio vezom. Vreme prenosa podataka o elementima gađanja na 4 pokazivačka podsistema oruđa i dobijanja potvrde o ispravnom prijemu je manje od 10 sekundi. Za prenos podataka i govora koristi se isti kanal, s tim što prenos podataka ima prioritet. Topografsko vozilo je opremljeno svim potrebnim uređajima za zemaljsku orijentaciju i navigaciju, a na njemu se nalazi i deo komunikacijskog podsistema. Osmatračka vozila opremljena su sistemima za osmatranje i određivanje koordinata ciljeva i komunikacionom opremom potrebnom za slanje podataka o ciljevima komandnom vozilu baterije. Na meteorološkom vozilu se nalazi deo meteorološkog podsistema za aktivnu fazu leta i deo komunikacijskog podsistema. Delovi SUV-a na lansirnim vozilima su: televizijski korektori, pokazivački podsistemi, podsistemi za orijentaciju (tragač severa i nišanska sprava) i deo komunikacijskog podsistema (radio-uređaj i telefon).

AUTOMOBIL ZA PREVOZ I PRETOVAR RAKETA

Automobil za prevoz i pretovar raketa izveden je na bazi istog vozila kao i lansirno oruđe, s tim što kod ovog vozila nadgradnju čini tovarni sanduk kapaciteta 24 rakete u svojim pakovanjima (tri reda po sedam raketa, u četvrtom tri rakete i konzola dizalice), dizalica za pretovar raketa i čekrk za samoizvlačenje. U transportnom položaju se preko tovarnog sanduka postavljaju arnjevi i zaštitna cerada. Dizalica nosivosti od 500 daN (na maksimalnom kraku) do 1500 daN (na minimalnom kraku) smeštena je na prednjem delu tovarnog sanduka. Na prednjem delu vozila nalaze se dve stope koje obezbeđuju potrebnu stabilnost pri radu sa dizalicom. Posluga vozila se sastoji od dva člana i oni za 30 minuta mogu da utovare ili istovare 24 rakete.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gledam ovaj tekst , čitam ga , pa se vračam ponovno na neke pasuse , a znam ga napamet i pitam se da li je to opis nekog svemirskog broda Klingonaca ili je to ipak sa Kriptona .

I nakon popijene kafe se pitam koja je to budaletina dozvolila , potpisala naredbu , da se jedini ispravan i kompletan lanser , onaj Martičev sa prvomajskog derneka , raskupusa i od njega napravi onaj Frankenštajn na ZIL u .

Gospodo oprostite obećao sam da ga neću tako zvati ali ne mogu , dio mog života je ostao tamo u Vogošći , jedino me tješi činjenica da ču jednog dana sa praunucima otići , tamo do muzeja u Vukovaru i reći im evo djeco moja to je bio ponos vojne industrije i ukupnog znanja jedne države koje više nema , a vaš deda je na toma napravio par šarafa.

Pitam se što će moći pokazati moji kolege sa VTI a svojim praunucima .

Ali dobro vratimo se ZIL u da nekako privedemo kraju tu svađu i diskusiju o tome da li ima raketa R 262 ili nema odnosno puno bolje je pitanje šta se to može lansirati iz ZIL a a da puca , da radi posao za koji je plaćeno .

Očito je da se nešto puca iz njega ( naravno da tu uopće ne dovodim u sumnju da se puca Plamena i Ognja sa umetnutim cijevima , što znači da može proći i Grad sa karikama , odnosno i rakete o kojima uopće nismo govorili do sada , a pucaju se iz lansera Ognja , nazovimo ih kodno kako su se i zvale u Pretisu PDK i PDŽ , ali o njima ču kasnije )

Očito je po snimkama barem dva, a možda i tri lansiranja rakete R 262 iz ZIL a , s napomenom da se može lansirati raketa sa inertnom bojevom glavom odnosno sa mrtvim upaljačem , znači za neku probu lansera , za demonstraciju moći pred političarima ili komšijama , puca se raketa sa mrtvom glavom , što je normalno , pa nisu ti političari tamo gdi padaju zvončići nego na 50 m od lansera .

A to lansiranje je dojmljivo , nešto najstrašnije ili najspektakularnije što se može vidjeti , već sam napomenuo da na onim video klipovima iz Pretisa nema rada bustera i to je šteta , marš motor je mala beba prema busteru.

Dugo sam se pitao zašto ZIL, netko je to lakonski napisao , bilo ih je pa da ne trunu u skladištima ... meni je Tatra ljepša draža , ali je to iz NATO sustava , FAP je propao ili propada , ali ima još desetak vozila koja se mogu kupiti kao šumski kamioni i bez problema preraditi u lanser.

Slažem se da je bilo ZIL ova na Lunama i ako se ne varam na onom čudovištu Obala More , treba to provjeriti , a da se iskopati i podatak koliko je bilo Luna i tih brodskih raketa.

Taj ZIL je rađen 1950 i neke tako kako je urađen da bude lagan i prohodan , sve drugo je bilo manje važno , i činjenica je da na filmovima on pići po nekim bespućima ko da je na autocesti , ali je na autocesti katastrofa voli ući u rezonanciju i počinje galopirati na malim brzinama oko 15 km/ h i na onim zanimljivim 45-50 km/h je nemoguć za vožnju .

Izvlačim zaklučak

-ZIL je odabran zato što se od lansera očekuje provlačenje kroz šumetine i planinske klance , a ne vožnja po asfaltnoj pisti.

Nasuprot tome imamo FAP a i Orkana koji su po svom manevru na autocesti i brzini zauzimanja položaja bez premca i danas, Vučur si je to mogao dozvoliti imao je para ali je imao i ono najvažnije domet i preciznost .

Konstruktori ZIL lansera nisu to imali , ni pare ni domet ni preciznost , već su bili prisiljeni na provlačenje kroz šumetine i gudure , zato im je trebala prohodnost tog nivoa koju ima ZIL .

Prejudiciram tu neku novu raketu koja se puca iz ZILa i već je definiram da nema domet kao R262 ni preciznost .. Zašto i kako ??

Objavio sam jučer fotke iz kojih se jasno vidi , sada je valjda jasno , da na ZIL u nema mehanizama za otvaranje kočnica na raketi 262 , a one su od presudne važnosti za precizne pogotke na manjim dometima od maksimalnog , isto tako je sada valjda jasno da se upaljač tempirni ne može aktivirati ako nema onu skalameriju na vrhu cijevi za tempiranje.

Ta skalamerija je skinuta da ne smeta toj novoj raketi , isto tako kao i bravice kočnica , ti mehanizmi su problem , netko to mora čistiti podmazivati , petljanija je to , a čemu .....za raketu koja se puca to ne treba , ako slučajno taj mehanizam ostane u nekom divljem položaju može izazvati havariju , ma skidaj ga da ga ne sanjamao.

Ta nova raketa znači nema kasetnu bojevi glavu i tempirni upaljać , znači nema u sebi zvončiće već ono što ja od milja zovem krmača. U tu krmaču -veliki kontejner , stane dosta trotila , aerosola , ili bojnog otrova , njoj ne treba neki sofisticirani elektronski upaljač , treba udarni ili neki sa malim usporenjem .

I opet smo došli do Košave , taj koncept , rođen u ratnim godinama , ima tema o tome , nije bez smisla , to je koncept izrastao iz rata , a ne iz kabineta nekog generala, i zašto onda ne razviti oficijelno tako nešto. kad je već u ratnim godinama u Pretisu to rađeno po svim pravilima struke samo za neki drugi lanser.

Ta raketa nema taj domet kao R262 , ali zato ima umetnutu cijev od Ognja i može tući na 40 km , može opaliti i kasetnog Ognja ,što i nije tako loše kao neko prijelazno rješenje .

To nije loša odluka ostaviti kalibar 262 mm kad već postoje cijevi za lansere , postoje komore motora odvučene iz Pretisa , na VTI u u arhivi postoji kompletna ,tvornička, tehnologija sa postupcim rada, postoji kompletna dokumentacija za R 262 sa motorom na kompozitno raketno gorivo , postoje uzorci rađeni za Irak , postoji i znanje ljudi koji su nakon 1990 godine radili u Iraku sve do konačnog sloma Sadama .

Znači imamo sadašnjost ZIL a sa već opisanim osobinama i raketama koje su mu dostupne i u perspektivi neki novi kamion sa novim lanserom i novom raketom ali to već nije R 262 . ima samo njen kalibar i ništa drugo.

I nemojte me više ubjeđivati da ZIL može ispaliti R 262 sa kasetnom bojevom glavom, i aktivnim upaljačem .

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Srbiji sad i da hoce/mogu lansirati pravu R262 nemaju mogucnosti tj poligona .Moralo bi se ici kao nekad u Krivolak ( ako je to poligon vise ) ili kao nekad na rt Platamuni ( od Prevlake nema nista ) .

Tako da je jasno da od toga nema nista ,dakle lansiranje R262 sa kasetnom b/g ,mozemo gledati samo ona lansiranja raketa sa Plamen ili Ognja mozda i to je to .

Domet od 50 km je prevelik i zato mogucnosti trenutno nema ( ako se ide na maks domet ) .

Posto znamo tj na osnovu slika vidimo da R262 jesu lansirane sa ZIL na rtu Platamuni svojevremeno pitaje je kakve su rakete bile ... sa pravom kas. b/g ili ipak neke druge...Nakon tih probnih lansiranja kasnije izgleda i vise nije bilo .Ovo sto pomenusmo desavanja na KiM tokom 1998/99 moguce je lako da su KB-1/-2 prosuti iz rakete Ognja M91 .

Znaci treba nam neki dokaz o mogucnosti lansiranja prave R262 sa kasetnom b/g ( dakle prava izvorna raketa kakva je bila od pocetka u PRETIS ) a da to moze da se izvede sa lansera vozila ZIL-135.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da sad ne kopam po internetu . kad je bilo lansiranje na Platamuni koje godine približno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je citat iz teksta sa prve stranice teme

Citat:Sto se tice VJ, ona nije nasledila ni jedan orginalni Orkan, imala je ozbiljnu kolicinu raketa i samo 4 cevi koje su se na ispitivanjima nasle u beogradskom VTI. One su tokom leta 1993. po dve stavljene na najbolji nemacki top iz Drugog svetskog rata: protivavionski Krupov top M-18/37 od 88mm,koga je VJ koristila u obalskoj artiljeriji. Sa njega je skunuta orginalna cev i dva povratnika trzaja i postavljene po dve Orkanove cevi. U tom trenutku bilo je to odlicno resenje, jer je mehanika na starim topovima besprekorno funkcionisala. Punjenje lansera se odvijalo dosta primitivno: na krajeve cevi postavljene su sine niz koje se raketa gurala u cev. Ozbiljan problem nastao je vec na prvom ispitivanju pocetkom oktobra 1993. na poligonu Platamuni. Gresku su napravili elektricari koji su povezali cevi sa kutijom za opaljivanje. Obe cevi su greskom spojene da istovremeno opale. Najmanje vreme koje treba da protekne izmedju opaljivanja dve rakete je – tri sekunde. Do nesrece je moglo doci kada se otvore stabilizaciona krilca rakete po izlasku iz cevi, ako bi se uplela sa krilcima druge rakete ili samom raketom. Do toga nije doslo zahvaljujuci sreci. Svaka raketa ima svoju specificnu tezinu, od koje zavisi brzina njenog ispaljivanja. Prilikom opaljenja u nekom delicu sekunde prvo je izletela jedna raketa pa za njom i druga. tom prilikom “novi Orkan” se pokazao kao skoro bestrzajno orudje. Od tog resenja odustalo se 1998. kada se sve cetiri cevi skinute sa topova i ugradjene na jedan lanser raketa R-65 Luna, na vozilo ZIL 8x8 cija je potrosnja 120 litara “supera” na 100km.


Znaci ovo je moralo onda biti tokom 1998 g ? Isto lansiranje samo iz razlicitih uglova .Vidi se ona bankina od puta na cijoj je krivini lanser na ZIL.

Sta se uocava .. mali ugao elevacije lansirne sine tj cetverocevnog lansera .

http://www.mycity-military.com/imgs2/65178_50546765_1_1.JPG

http://www.mycity-military.com/imgs2/128765_56654600_Orkan.jpg

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znači rakete su iz nulte ili prve serije možda neki kontrolni uzorci , koji su ostali u skladištima VTI a , vidim po nekim fotkama onih plastičnih kontejnera za transport da je bilo i "iračkih" raketa iz 1988 godine , koje su se zatekle u Pretisu, Znači ako je pucano 1998 godine onda su rakete bile još u cvijetu mladosti, vidim po boji raketa da nisu prefarbavane , znači našlo se ispravnih raketa koje nisu kisnule u Mokrom u štali.

Deset godina od proizvodnje to je ok, zrele - najbolje godine , stajao bih kraj takve i opalio je.

Ali to su sada stare babe , e tu bih se zavukao u najdublji rov , ili bih nastojao izbjeći tu životnu epizodu nekim bolovanjem .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, to je bilo onda te `98 .. po kazivanju je taj jedini lanser ostao citav tokom 1999 a onda prvi put javno prikazan 2005g .

Ostala 3 lansera su onda konvertovana nakon 2005 g u VS ? To opet znaci da su 4 cevke sa onog prototipnog skinute tih godina ... a ne u drugoj polovini 90-tih ?

Jos nesto, po onom sto sad imamo on je rakete R262 lansirao jedino 1998 g i to je sve .Od tada vise nije bilo lansiranja iste sa ZIL ?

Sto se raketa tice u VJ su mogle doci samo iz Mokrog i skladista u okolini PRETIS tokom 90-tih .Cak i da su remontovane ( pominje se svojevremeno prefarbavanje onih kontejnera ) one se sad ne mogu lansirati na poligonima VS ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Godina koja ti igra za tu 2000 i neku je godina povlačenja preostalih Luna iz naoružanja, 2006 čini mi se.