offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24232
|
Posto se kolega Mercury na 123 str osvrnuo malo na clanove posade ( ili posluge ? ) konkretno na mesto tempiraca da podsetim da je i pravi Orkan imao posadu od 5 clanova .
Citat:Posadu Orkana cinilo je 5 ljudi
iz posta kolege Mercury sa 123 str
Citat:
treba pogledati ko cini posadu jednog lansera LRSČ Orkan (Orkan 2): komandir odeljenja, nisandzija, pomocnik nisandzije, TEMPIRAČ,vozač
Predpostavljam da je to isto kao i kod pravog/prvog Orkana ...
Vidim da je kolega kvcali postavio vec znani tekst ,nije lose ,valja se osvrnuti na neke detalje i slicno ...
Ja cu se osvrnuti na tekst kojeg je postavio kolega RJ na 1 oj str ,boldovacu sve ono sto je netacno/nepouzdano ( sto jeste tako ili mi se cini ) ... , podvuceno je za dodatna pojasnjenja
Citat:tekst i izvor -
Raspad potopio novu “kacusu”
autor Sasa Dj. Ruzeskovic
casopis “Kalibar” br.106 iz avgust 2005.godine
..... Orkan je nastao saradnjom jugoslovenske vojne industrije sa irckom drzavom. Jugoslavija je bila nosilac proizvodnje a Irak finansijer. Za razvoj Iraku su ponudjene opcije 12–cevnog orudja dometa 50km i cetvorocevnog orudja dometa 120km. Iracani su se opredelili za prvo.1
Orkan kao sistem obuhvata 12-cevno orudje na vozilu FAP 3232 8x8, sistem za upravljanje vatrom i 2vozilo za transport i pretovar raketa takodje na vozilu FAP3232. 3Na pocetku su razvijena dva prototipa, po jedan za Irak i Jugoslaviju. Po zelji narucioca, razvijene su samo rakete sa kasetnom bojevom glavom – sa bombicama kumulativno-parcadnog dejstva kalibra 40mm, pojedinacne mase od 245g po 288 bombica u jednoj bojevoj glavi koja po otvaranju pokriva povrsinu od 2ha i bojevom glavom sa 24 protivtenkovske (PT) mine kalibra 105mm i mase 1,8kg namenjena za postavljanje PT minskih polja u pozadini neprijatelja (imale su sistem za samounistenje posle 24h). Bombice klasicne boj.glave imaju oblik valjka na cijem kraju je bio osigurac sa pantljikom, koja je imala ulogu padobrana. S obzirom da se prilikom pada pantljika okretala, odvrtala je osigurac bombe, tako da nije mogla da eksplodira, ukoliko osigurac nije bio van njenog tela. Predvidjena visina otvaranja bojeve glave je od 800 do 1000m. Orudje je bilo namenjeno gadjanju neprijateljskih ciljeva drugog i treceg esalona.
Sam lanser je bio vrhunac razvoja tog doba. U tom trenutku imao je najveci domet i bio je gotovo potpuno automatizovan. Punjenje je bilo poluautomatsko, sa vozila za pretovar raketa. Raketa bi se dizalicom, spustala na uredjaj za punjenje koji bi automatski ubacivao u cev. Automatska nivelacija orudja bila je izuzetno precizna. Sistem je posedovao televizijski korektor za korekciju putanje rakete. Radio je na osnovu snimanja kordinata kraja aktivne faze leta I, II i III rakete. Takodje je imao mogucnost automatskog nisanjenja ciljeva. 4 Na osnovu nisanjenja jednog cilja i unosenja njegovih kordinata drugog cilja, orudje je samo obavljalo nisanjenje drugog cilja, po ispaljivanju rakete na prvi. Cevi su iznutra tvrdo hromirane, tako da njihovo ciscenje nije neophodno. Navodno je tokom zavrsnih ispitivanja Orkana koja su obavljena u irackoj pustinji i na jugoslovenskom poligonu Prevlaka, ispaljeno 500 raketa od kojih je 2/3 na temperaturi od +54oC do -34 oC.
Raketa Orkana je duzine 4,6m, pakuje se u hermetickim zatvorenim kontejnerima od staklo plastike, transportuje se po 24 komada vozilom za transport i pretovar raketa2 FAP 3232 sa ugradjenom dizalicom. Posadu Orkana cilo je 5 ljudi. Proizvodjen je u fabrici “Bratstvo” u Novom Travniku. 5
Iraku su do izbijanja “Zalivskog rata” 1991. isporuceno je ukupno 5 orudja 6, prototip i baterija od cetiri orudja. Baterija od cetiri orudja prikazana je na irackoj paradi pre napada koalicionih snaga.
Do pocetka neprijateljstava u bivskoj SFRJ, JNA u naoruzanju nije imala ni jedan Orkan. Po izbijanju sukoba, jugoslovenski prototip ukljucen je u jedinice kninskog korpusa i tokom prve godine rata, uglavnom jer koriscen na tom ratistu. U toku operacija najvise sest raketa je ispaljeno na jedan cilj. Obicno je ispaljivan manji broj. Za to vreme, najmanje pet do sest serijski proizvedenih Orkana namenjenih Iraku stajalo je u fabrici sve do pocetka rata u bosni, maja 1992.g. i cekalo da ih “oslobode” hrvatske i jedinice Armije BiH. Novi Travnik su zauzeli hrvati i uzeli najmanje cetiri (najverovatnije pet) 7 Orkana, dok su jedan dali 8 bosnjackim snagama. Ta cetiri 7 Orkana prikazana su na paradi u Zagrebu u leto 1995. a bosnjacki na TT zboru u Tuzli (takodje 1995.)9. Navodno je peti hrvatski Orkan eksplodirao pri pokusaju da se iz njega ispale brazilske rakete.10 Ni hrvati ni bosnjaci tokom rata nisu zarobili ni jednu bojevu raketu za Orkan11. Odredjena kolicina raketa, koja je u luci ploce cekala transport za Irak, unistena je prvih dana rata dejstvom avijacije JNA.12 Da proizvedu raketu nisu mogli, jer se proizvodnja obavljala u fabrici UNIS u Vogosci, koja je tada bila pod kontrolom srpskih snaga.
Odlaskom JNA iz Knina, jugoslovenski prototip je ostao u naoruzanju Vojske Republike Srpske Krajine. S obzirom da Vojska Republike Srpske nije imala ni jedan Orkan, sa njega su skinute 4 cevi koje su u beogradskom TOC u prolecu 1994. namestene po dve na jedan lanser raketa R-65 Luna.13 Najpoznatije dejstvo “kninskog” Orkana izvrseno je 1.maj 1995.godine na Zagreb, kao odgovor na hrvatski napad na Zapadnu Slavoniju. To nije bilo najsrecnije resenje, Orkan nije predvidjen za gadjanje naseljenih mesta, jer poseduje samo kasetnu bojevu glavu. Vecina bombica, zbog neizvucenog osiguraca ostala je po krovovima zgrada. Po padu RSK, prototip Orkana povucen je u Banja Luku. Vojska RS od sredine 1994.godine koristila je dva dvocevna Orkana 14, a ni ona nije mogla da proizvodi rakete jer je raketno gorivo (u sustini crni barut) proizvodjen u Bugojnu 15. Jedino su sklopljene rakete od preostalih delova, na kojima su bili vidljivi udarci cekica.16
Sto se tice VJ, ona nije nasledila ni jedan orginalni Orkan, imala je ozbiljnu kolicinu raketa i samo 4 cevi koje su se na ispitivanjima nasle u beogradskom VTI. One su tokom leta 1993. po dve stavljene na najbolji nemacki top iz Drugog svetskog rata: protivavionski Krupov top M-18/37 od 88mm,koga je VJ koristila u obalskoj artiljeriji. Sa njega je skunuta orginalna cev i dva povratnika trzaja i postavljene po dve Orkanove cevi. U tom trenutku bilo je to odlicno resenje, jer je mehanika na starim topovima besprekorno funkcionisala. Punjenje lansera se odvijalo dosta primitivno: na krajeve cevi postavljene su sine niz koje se raketa gurala u cev. Ozbiljan problem nastao je vec na prvom ispitivanju pocetkom oktobra 1993. na poligonu Platamuni. Gresku su napravili elektricari koji su povezali cevi sa kutijom za opaljivanje. Obe cevi su greskom spojene da istovremeno opale. Najmanje vreme koje treba da protekne izmedju opaljivanja dve rakete je – tri sekunde. Do nesrece je moglo doci kada se otvore stabilizaciona krilca rakete po izlasku iz cevi, ako bi se uplela sa krilcima druge rakete ili samom raketom. Do toga nije doslo zahvaljujuci sreci. Svaka raketa ima svoju specificnu tezinu, od koje zavisi brzina njenog ispaljivanja. Prilikom opaljenja u nekom delicu sekunde prvo je izletela jedna raketa pa za njom i druga. tom prilikom “novi Orkan” se pokazao kao skoro bestrzajno orudje. Od tog resenja odustalo se 1998. kada se sve cetiri cevi skinute sa topova i ugradjene na jedan lanser raketa R-65 Luna, na vozilo ZIL 8x8 cija je potrosnja 120 litara “supera” na 100km.
Taj cetvorocevni Orkan preziveo je NATO bombardovanje i prvi put je u javnosti prikazan na sajamskoj izlozbi “Partner 2005”. Raketa 262mm tokom ratnih operacija u zimskim uslovima pokazala je veliku manu. Na temperaturama nizim od 0 oC povremeno je dolazilo do raspadanja rakete u letu, bojeva glava bi tokom leta otpadala od raketnog motora. Takodje su “hermeticki zatvoreni” kontejneri propustali vlagu, tako da je ceo kontigent raketa u posedu VJ 199417. zardjao, pa su rakete remontovane 18 u “Raketnom remontnom zavodu” u Kragujevcu, gde su umesto orginalne metalno-bakarne boje, ofarbane u SMB.
Sad neki komentari ...
1. Znamo projekat KOL-15 je `startovao` te 1980 tj razvoj Orkana ali odakle da su ponudjene 2 opcije kad se zna da je JNA razvijala projekat VERA ( raketa 400mm ) a Irak krajem 80-tih vec imao raketu Al` Fath takodje od 400mm,sistem` Ababeel-100` u cetverocevnom kontejnerskom lanseru .
2. VPPR je FAP2832 ( BS ili BDS /AV cini mi se )
3. Oba prototipa su bila JNA u SMB da bi prvi tokom 1987 otisao u Irak i bio prefarban u zutu boju kasnije standard za serijske .
4.Ova konstatacije mi je nejasna ,ono sto je navedeno ( pogresno ? ) znaci da gadja 2 cilja sa istim koordinatama sta li vec .. hm ?
5. U MMK Bratstvo ( sadasnji BNT ) su izradjivane cevi i sklapani lanseri ( kutije -lanseri sa 12 cevi ) te montaza istog na platformu vozila-lansera FAP3232 BDS/A.Bojevih raketa u kompletu nije bilo .
6. 1989g je ispurucena prva partija od 4 orudja i to je to ( sigurno uz 1 KVB i nekoliko VPPR )
7. Uzeli su 2 Orkana (prikazani na vojnoj paradi na Jarunu `95)
8. Uzeli pripadnici ABiH tokom 1993
9.Prikazan na snimku AP kojeg imamo 1994, TT zboru u Zenici `94 (imamo sliku ) i vojna parada u Bihacu `96
10 .Netacno ...
11.Pripadnici HVO/HV uzeli kontigent raketa za Irak koje su bile uskladistene u Gabeli (isporuka preko luke Ploce )
12.Ovo je mozda i tacno ali je jedna broj raketa vec uzet ...
13.Konstatacija potpuna nejasna i nepovezana ...
14.VRS nije imala 2 dvocevna vec VJ
15.Gorivo je radjeno u SPS -Vitez ,ovo za crni barut moze da pojasni kolega raketas recimo ...
16.Sklopiti raketu udarcima cekica ???
17.Pitanje je koliki je bio kontigent raketa u VJ te 1994, rakete su znamo mogle jedino doci iz skladista u krugu fabrike PRETIS ,da li su izvucene tih godina (1992,93 ,94 ) ili tokom 95 (pre NATO bombardovanja ) ili ipak kasnije 1996 kad je Vogosca usla u sastav FBiH .
18.Dakle vec su jednom remontovane ako je ovo tacno i to sredinom 90-tih .
|
