Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Dec 2014 15:54

Ma jasno je da nije bilo KVB , samo sam htio pitati mercurya da li je on vidio možda da vojnik u srpskoj odori stoji na lanseru od ZIL a i da nakon toga radi manipulator i uvuče raketu ( dvije rakete ) u lanser i opali raketu R 262 uredno kako bog zapovijeda .

Čudno da HV koja nema lansera ni raketa to pokaže , jest u jednom starom i kratkom filmiću naravno i uz onu Toljevu lakrdiju i sramotu sa rafalom Grada koji je kao fol Orkan , a VS nam pokazuje vojnika na lojtri kako puni ZIL a sa čime ono .... sa raketama M63 koje sam ganjao kroz pogone Pretisa dok sam bio mlad inženjer ha ha , i sad da vjerujemo u jednu fotomontažu ZIL a i rakete R 262 .

dečki gdi vam je film ??????makar takav u maniri generala Tolja ???? aha..... vama je baba od nekog uvaženog unženjera ili skladištar rekla da raketa ima ko pljeve !!!!!!!

Pa zar me stvarno držite za tolikog idiota i smatrate da trebam ovako mator povjerovati u tu priču ha ha da naši Orkani stari 26 godina još mogu da rade posao , ha ha mi jesmo bili dobri , ali nismo bili baš tako dobri , ipak nismo bili prvaci svijeta.... nismo bili baš u svemu , ali u mnogo čemu jesmo .

Dopuna: 29 Dec 2014 16:02

MB120mm ::Napisano: 29 Dec 2014 15:42



raketaš ::Ovdje ima dosta jednostavno i razumljivo opisano sve o raketnim gorivima i pogonu , zanimljivo da je jedan amater natrljao nos svim profesionalcima , e sad je upitno koliko ja kolega Richard amater http://nakka-rocketry.net/propel.html
Nisam se udubljivao,samo sam bacio pogled.Obzirom da je obuhvaceno gotovo sve sto je dosad pokusavano.od oligopolimera,perbunan,polistirol,HTPB,te oksidanasa sa Mg,Al,i cisto kompozitnim,ili je odnekud prepisano,ili se radi o vrhunskim profesionalcima.Obzirom da svi ti pokusaji obuhvataju duzi vremenski period..*amater* bi morao biti metuzalem,sa sirokim znanjem,ili perfektnom ekipom...

kolega Richard
University of Manitoba, and graduated with a Bachelor of Science degree in Mechanical Engineering in 1984.

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se ne bi opet bakcali oko tog lansiranja R262 sa ZIL ( ima o tome na 138 oj str ) da predjemo mi na te ziroskope /zirokompase ...` kablaza` i ovaj sistem grejanja raketa/lansera pod ceradom ...

Ko ih je izradjivao ,na kojoj su se poziciji ugradjivali itd ... da se malo oko toga pozabavimo ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

U medjuvremenu ...

Evo nesto zanimljivo po pitanju dvobaznih raketnih goriva


Procena veka upotrebe dvobaznih raketnih goriva prema srpskim i NATO standardima


Citat:U radu je istraživan vek upotrebe dva tipa dvobaznih raketnih goriva (NGR-176 i NGR-316), primenom nacionalnog standarda SORS 8069/91 i NATO standarda: STANAG 4527 i AOP -48, Ed 2.
Uzorci ispitivanih raketnih goriva, ubrzano su stareni u termo-blokovima na temperaturama 80oC, 70oC i 60oC. Potrošnja stabilizatora etilcentralita u ispitivanim uzorcima, u zavisnosti od vremena i temperature, merena je metodom gasne hromatografije. Dobijeni eksperimentalni rezultati su matematički opisani, primenom različitih kinetičkih modela. Kinetički parametri reakcije potrošnje stabilizatora određeni su primenom Arenijusove jednačine. Vek upotrebe raketnih goriva izračunat je kao vreme (u godinama) nakon koga u gorivu preostaje kritična vrednost od 50% početnog sadržaja stabilizatora na temperaturi skladištenja 25oC.
Poređenjem rezultata procene veka upotrebe dvobaznih raketnih goriva, dobijenih prema različitim standardima, najrealnije vrednostii dobijene su saglasno NATO standardu, AOP-48, Ed.2, opisom potrošnje stabilizatora primenom kinetičkog izraza n-tog reda.
Ključne reči: raketno gorivo, dvobazno raketno gorivo, etilcentralit, predviđanje veka upotrebe, hemijska stabilnost, gasna hromatografija.

http://www.vti.mod.gov.rs/ntp/rad2010/1-10/2/2.htm

i na engl

Life-Time Prediction of Double-Base Propellants in Accordance with Serbian and NATO Standards


http://www.vti.mod.gov.rs/ntp/rad2010/1-10/2/2.pdf

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::^

U medjuvremenu ...

Evo nesto zanimljivo po pitanju dvobaznih raketnih goriva


Procena veka upotrebe dvobaznih raketnih goriva prema srpskim i NATO standardima


Citat:U radu je istraživan vek upotrebe dva tipa dvobaznih raketnih goriva (NGR-176 i NGR-316), primenom nacionalnog standarda SORS 8069/91 i NATO standarda: STANAG 4527 i AOP -48, Ed 2.
Uzorci ispitivanih raketnih goriva, ubrzano su stareni u termo-blokovima na temperaturama 80oC, 70oC i 60oC. Potrošnja stabilizatora etilcentralita u ispitivanim uzorcima, u zavisnosti od vremena i temperature, merena je metodom gasne hromatografije. Dobijeni eksperimentalni rezultati su matematički opisani, primenom različitih kinetičkih modela. Kinetički parametri reakcije potrošnje stabilizatora određeni su primenom Arenijusove jednačine. Vek upotrebe raketnih goriva izračunat je kao vreme (u godinama) nakon koga u gorivu preostaje kritična vrednost od 50% početnog sadržaja stabilizatora na temperaturi skladištenja 25oC.
Poređenjem rezultata procene veka upotrebe dvobaznih raketnih goriva, dobijenih prema različitim standardima, najrealnije vrednostii dobijene su saglasno NATO standardu, AOP-48, Ed.2, opisom potrošnje stabilizatora primenom kinetičkog izraza n-tog reda.
Ključne reči: raketno gorivo, dvobazno raketno gorivo, etilcentralit, predviđanje veka upotrebe, hemijska stabilnost, gasna hromatografija.

http://www.vti.mod.gov.rs/ntp/rad2010/1-10/2/2.htm

i na engl

Life-Time Prediction of Double-Base Propellants in Accordance with Serbian and NATO Standards


http://www.vti.mod.gov.rs/ntp/rad2010/1-10/2/2.pdf
Vrlo zanimljiv prilog kolega Ray.Ovo spada u klasicna ispitivanja u simuliranim uslovima zamisljene progresivne eksploatacije u ekstremno agresivnim uslovima.Dobijeni rezultati medjutim /uprkos merenju preostale kolicine stabilizatora/mogu biti relevantna samo po pitanju otkrivanja skarta.Sve ostalo je u okvirima jako relativnog.Istina ovo neko potpisuje i to je kanon koji je vrlo opasno ignorisati.U sustini korektno odradjen proizvod ,vrlo je tesko simulacijom odrediti precizno ,vec samo okvirno.Razlog,Vek trajanja nije iskljucivo u funkciji temperature i vremena,odnosno .kako je ovde dato Arenijusovom jednacinom,te mernjem kolicine preostalog stabilizatora,Vec zavisi od jako mnogo parametara.Kvaliteta komponenti,pravilne kontrole brzine hemijske reakcije.kolicine nevezanih komponenti,,,itd...itd.U uslovima pravilnog lagerovanja,moze se reci da je rezultat okviran.Ukoliko je proizvod skart,test ce sigurno to pokazati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::

Veći problem u jednom takvom povezanom sustavu baterije oruđa je u tome što komandno vozilo nema pojma gdi su mu lanseri , a mogu biti po 500 metara u raznim pozicijama u nekoj šumetini, generalno gledano mogu biti na stranama kvadrata razmaknuta 1000 metara jedno od drugog , a KVB diktira koordinate odnosno azimute i elevacije i tempiranje svakom lanseru pojedinačno. Osim toga osnovno oruđe , to je ono koje prvo otvara vatru šalje svoje podatke o korekciji putanje dobivene preko TV korektora u KVB , a dotle svi drugi lanseri šute i čekaju. Kad KVB obradi parametre putanje ili kad izviđač osmotri pogotke ide korekcija svima ...i tada na cilj može otići preostalih 9 raketa iz osnovnog oruđa i 36 raketa iz ostatka baterije.

U tom trenutku razvoja mi smo dosta kuburili sa azimutom , đabe vrhunsko računalo u lanserima ili u KVB kad nemamo pojma gdi je sjever , ma ono znamo mi gdi je sjever ali lutamo za par hiljaditih lijevo desno .

Tu topovezac ( topografsko vozilo ) nije mogao pomoći jer bi on morao doći do svakog lansera i reći mu gdi se nalazi . Topovezac bi u jednoj dobroj pripremi, trebao ranije doći na poziciju i postaviti pikete jer je sve drugo preopasno da lanseri budu uhvaćeni na položaju spuštenih gaća.



Moglo bi se reci da u jednoj bateriji onda presudnu ulogu imaju `izvidjaci` kako topografski tako i meteo naravno .. kao i ona osmatracka vozila .Oni prvi izlaze na VP i davaju pocetne podatke u SUV tj KVB i lansere .

Zato se stalno pitam sta je tacno isporuceno Iraku 1989g pored 4 lansera za koje znamo .Kakva su bila ostala vozila u sastavu te baterije ? Da li su platforme bile iz FAP li nekog drugog proizvodjaca ?

Za KVB znamo da su i 1992 bili u EI `RČ` i da su bili prisutni i VPPR ali sta je sa ostalim vozilima ..valjda su morali biti i oni proizvedeni ako vec nisu bili isporuceni `89 ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Malo kopah po arhivi i nađoh preseke dve vrste upaljača




Na ovim slikama su razliciti upaljaci valjda UTE M-85/B a na ovoj slici se cini mi se nalazi neki siljak na vrhu upaljaca ???UTE M-87 ? Ili mozda neka opticka varka ?



Slika je sa vec poznatog sajta

http://www.cat-uxo.com/#/m87-orkan/4583507324

i pogledajmo drugu sliku s leva raketa na nekim gredicama polozena na zemlju .. na vrhu upaljac koji nema taj siljak dakle UTE M-85B sigurno .




Jos nesto postoji na ovom sajtu opcija za oba upaljaca ali ne funkcionise na klik ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Drugo pogonsko punjenje je kompozitno raketno gorivo oblika zvijezda na bazi amonijevog perklorata i polimera na bazi HTPB a hrvatske proizvodnje. Ono je odliveno u košuljicu inhibitora od samogasivog polimera koji je izolator , pa je komora raketnog motora mogla biti izrađena od visokokvalitetnog aluminija ( kalibar rakete je 76 mm )

Koja raketa je u pitanju, kalibar 76mm i nije baš učestao?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::Iracki u sluzbi ABiH tokom 90-tih( trebalo bi da je 1994g) ...ovo je onaj `zenicki`.. bio na tehnickom zboru `94 kao zuti a na vojnoj paradi u Zenici `95 u trobojnoj semi (pojasnjenje na 156-oj stranici ). Danas je u kasarni OS BiH u Visokom .



Jedna slika vezana za ovu ,isti ambijent ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="MB120mm"]Napisano: 29 Dec 2014 15:42

VP3987 ::Na sajmu naoruzanja kada je prvi put predstavljena Morava postavio sam pitanje osobi koja se predstavila kao konstruktor, nazalist zaboravio sam ime. Na Moravi je uredjaj za grejanje postavljen u samom lanseru iz razloga sto nema vise automatskog punjaca pa nema potrebe grejati ceo prostor ispod cerade.

Kad su u pitanju rakete za Grad one se ne mogu transportovati u lanseru ili automatskom punjacu pa se na taj nacin ne mogu ni grejati. Secam se da smo pre gadjanja merili temperaturu samih raketa. Temperatura raketa je bila jedan od faktora koji je uticao na elemente za gadjanje, prstenove koji sluze kao vazdusne kocnice itd...
Ovde je problem sa rezervnim lanserima na pretovarnom vozilu.Odnosno nije problem ukoliko se i tu ugradi grejanje. /za slucaj da je napolju ledeni dan -20/

Ne znam da li se rakete mogu grejati na pretovarnom vozilu. Ako ne mogu u teoriji to ne bi trebalo da predstavlja problem. Iskustvo iz devedesetih je pokazalo da je Oganj retki imao priliku da ispali ceo lanser, a ceo borbeni komplet od 64 rakete gotovo nikad. Iz tog razloga je i broj raketa u lanseru smanjen, a auto punjac izbacen.

Pored toga pre izlaska na vatreni polozan lanseri se nalaze na ocekujucem polozaju. Na ocekujucem polozaju vrse se pripreme za gadjanje. Deo posluge izlazi na vatreni polozaj, vrsi izvidjanje i obezbedjenje polozaja. Sa ocekujuceg polozaja isto je moguce izvrsiti gadjanje ukoliko je to neophodno, npr kontaminiran vatreni polozaj.