Poslao: 30 Dec 2014 16:17
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5399
|
ray ban11 ::raketaš ::
Ma upravo tako kako si nacrtao , totalno si me zavarao, ha ha , ali u kompletu postoji jedna hvataljka sa dvije gurtne slična onoj kakvu si nacrtao na lanseru , ta hvataljka je na ovoj fotki na zadnem kraju sanduka sa raketama iza zadnjeg stupa , na podu.
Da ,jasno se vidi ta hvataljka u uglu pri kraju .Znaci uz pomoc nje i gurtni se kontejner zakaci za onu zadebljanu sekciju i onda manipulise s njim.E sad se tu malo gubi na vremenu prilikom podizanja i spustanja pa izvlacenja rakete iz cilindra na zemlji ... pa opet dok se prihvati sajlama i hvataljkom vitla iz makaza punjaca ... reklo bi se kritican vremenski period ... Pogotovo u onim uslovima koje stalno pominjemo a to su uslovi apsolutne protivnicke vazdusne ( vazdusno-kosmicke ) nadmoci /izvidjacki avioni i BPL te sateliti i ostalo /
Treba imati na umu da se taj dio posla istovara raketa iz VPPR obavlja sat dva ili pola dana ranije , a možda i 100 km od zone lansiranja , odluka o uporabi oruđa sudnjeg dana se ne donosi na nivou bataljona ili puka , već na nivou armije ili korpusa , i to se oruđe koristi samo ako se nema sa nečim jeftinijm začepiti rupu.
Istovareni kontejneri u nekom jarku zamaskirani i pokriveni ceradama mogu u toj šumetini ili štaglju biti danima , i ako nisu rashermetizirani , lako se ponovno vrate u skladište ili na VPPR.
Kritičan je period punjenje lansera raketama , ali ako je sve organizirano onda posada lansera ne mora razvlačiti kontejnere da bi ih otvorila , već to odradi pješadija , i ako je frka na gurtnama , taljigama donesu rakete na dohvat manipulatora , ali i to može biti u debeloj pozadini , a to znači da sa kvadratom udaljenosti raste površina na kojoj onaj s neba treba tražiti lanser.
Zapravo ako su poznati pravci nadiranja oklopnih jedinica protivnika , ako se brani svoj teritorij onda se sa već unaprijed uređenih ili obilježenih položaja vrši gađanje tih ciljeva , tako da je i vrijeme potrebno za pripremu lansiranja ispod dvije minute , i tada se gađa sa poznatih koordinata na poznate koordinate. A tu je Orkan car.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 30 Dec 2014 16:24
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24222
|
^
Da ,upravo taj momenat, dakle punjenje lansera je kritican ...pa se i komentarisalo koje je resnje bolje ( brze i prakticnije ), ovakav nacin sa raketama u kontejnerima koje se predhodno spustaju na zemlju ,vade iz cilindara pa onda putem punjaca uvode u lansirne cevi ili direktno putem kompaktnih kontejnera kao u slucaju americkog MLRS M270 ...
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2014 16:41
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5399
|
ray ban11 ::^
Da ,upravo taj momenat, dakle punjenje lansera je kritican ...pa se i komentarisalo koje je resnje bolje ( brze i prakticnije ), ovakav nacin sa raketama u kontejnerima koje se predhodno spustaju na zemlju ,vade iz cilindara pa onda putem punjaca uvode u lansirne cevi ili direktno putem kompaktnih kontejnera kao u slucaju americkog MLRS M270 ...
Opet si zaboravio da lanser kod Orkana nije obična cevurda od stakloplastike već je to cijev po čvrstoći i složenosti izrade u rangu dobre haubice , ili minobacača sa žljebljenom cijevi i onim mehanizmom za programiranje otvaranja kočnica i plus mehanizam za tempiranje upaljača , a do njega još nismo ni stigli .
MLRS je nižeg dometa i leti unutar atmosfere , a oni noviji imaju GPS korekciju na putanji pa mu je svejedno kakva je cijev i da li ima buster motor i da li mu kompozotno raketno gorivo razori mlaznicu pa šeta po dometu 5 kilometar.
Kad uspoređujemo dva ili tri sustava , a mislim da ćemo to na kraju morati i napraviti , ovdje ili na temi Ostalih VBR ova onda moramo pogledati kad je nastao , odnosno kad je uveden u naoružanje , koji mu je domet i ostale karakteristike.
Znači tada 1985 godine MLRS nije mogao ni prismrditi Orkanu po dometu i po točnosti pogodaka , Orkana je mogao dohvatiti jedino Smerć koji je već tada imao neku elektronsku korekciju putanje ,a li ja o svemu tome kao iskusan inženjer imam neko svoje mišljenje , i radije bih uspoređivao Orkana i Uragana , a to opet nije u redu jer Uragan nije ni do jaja Orkanu ni po kom kriteriju.
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2014 16:51
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24222
|
^
Jeste ..samo sam pomenuo predhodne komentare koji su bili u maniru `za i protiv`. Zakljucak, ovakvo osmisljeno prakticno resenje je najbolje za Orkan ..e sad je pitanje ko je uopste primenjivao ovakvo resenje u praksi sem ona 2 prototipa JNA ... mozda prototipni lanser JNA u sastavu SVK /VRS i mozda iracki tokom 1990/91 ako je VPPR uopste i bilo ...
Doduse za VPPR i nije neki problem .. mogla se lako izvesti konverzija nekog komercijalnog teretnog vozila sa dizalicom ( iz neke firme recimo ) za te potrebe ...
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2014 16:58
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24222
|
raketaš ::
Kad uspoređujemo dva ili tri sustava , a mislim da ćemo to na kraju morati i napraviti , ovdje ili na temi Ostalih VBR ova onda moramo pogledati kad je nastao , odnosno kad je uveden u naoružanje , koji mu je domet i ostale karakteristike.
Znači tada 1985 godine MLRS nije mogao ni prismrditi Orkanu po dometu i po točnosti pogodaka , Orkana je mogao dohvatiti jedino Smerć koji je već tada imao neku elektronsku korekciju putanje ,a li ja o svemu tome kao iskusan inženjer imam neko svoje mišljenje , i radije bih uspoređivao Orkana i Uragana , a to opet nije u redu jer Uragan nije ni do jaja Orkanu ni po kom kriteriju.
Sto se poredjenja tice valjalo bi napraviti jednu komparativnu analizu u kojoj bi se nasli pored Orkana recimo Uragan, MLRS i mozda brazilski ASTROS ...
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2014 17:06
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5399
|
Napisano: 30 Dec 2014 16:59
Ma bilo koja traktorska prikolica za razbacivanje gnojiva ili prijevoz slame se mogla iskoristiti za VPPR , i dovući brdo raketa na položaj , a što su mogli ameri u svojoj koncepciji sa kontejerom teškim 3 tone.. sjest na njega i kartat.
Dopuna: 30 Dec 2014 17:06
Opet je usporedba teška , ali pođimo od ključnog parametra koji je bio postavljen , rad u uvjetima apsolutne nadmoći protivnika .... a to je značilo da Orkan radi bezdimno i bez ikakvih petljanija sa GPS om , pa ne možeš bazirati sustav odbrane koji dimi i to tako da je to jedna strahota , i još moliš boga da ti GPS radi.
Orkan je isključivo odbrambeni sustav i jedini tqakav VBR za kojeg ja znam , svi drugi su ofanzivni i polaze od toga da imaju protuzračnu nadmoć pa mogu dimiti jer im demaskiranje položaja nije bitno
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2014 17:45
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5399
|
Tada kad je osmišljavan SUV na Orkanu Vučur i ekipa nisu mogli računati na ništa od toga , jer nije postojalo ili je bilo iza željezne zavjese.
Mislim da je dosta toga bilo vezano na sovjetski Topovezac UAZ 452T, imam knjigu na stolu i štampana je 1982 , znači da su vozila tad već bila formacijska , i da se Vučur mogao ogrebati bar za neki žiro kompas iz njega
Ali mislim da je taj žirokompas bio ono za nuždu....baš kad se vozilo izgubi u magli da se zna vratiti u bazu , a ne za neko ozbiljnije gađanje. U knjizi lijepo piše da.... Žiroskopski pokazivać pravca GAK održava tačnost komandovanog direkcionog ugla za 7 časova neprekidnog rada 00-70 , odnosno da unutar tog vremena 2 satne greške mogu dostizati 00-17 na čas...
Prevedeno na jezik nas običnih smrtnika ako podesimo pravac sjevera prema zvijezdi sejevernjači navečer i pogledamo ujutro bez da smo micali vozilo žiro će odlutati za 70 hiljaditih odnosno na 50 kilometara dometa je to već 3500 metar greške u pravcu lansiranja .
U slučaju da se vozilo kreće kroz šumu po makadamu mislim da se ne bi znalo vratiti u bazu , ali nek me ispravi netko tko to zna bolje i tko je radio s tim čudom.
Najgore je u svemu tome da mi u državi nismo bili u stanju napraviti ni takav žirokompas, tako da se Vučur morao osloniti na to vozilo ili neke njegove dijelove , s druge strane Iraćani su ih vjerojatno imali i možda u prvoj isporuci i nje trebalo isporučiti topografsko vozilo u sastavu prve baterije.
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2014 18:11
|
offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 4912
|
Citat:
Raketaš
Prevedeno na jezik nas običnih smrtnika ako podesimo pravac sjevera prema zvijezdi sejevernjači navečer i pogledamo ujutro bez da smo micali vozilo žiro će odlutati za 70 hiljaditih odnosno na 50 kilometara dometa je to već 3500 metar greške u pravcu lansiranja .
Ako sam dobro shvatio, izvinjavam se ako grešim, da bi greška tog žirokompasa na 25km bila za protivnika sasvim bezbednih 1750m? Odnosno ovo na neki način može objasniti priču iz ako se ne varam Pustinjske oluje kada su Iračani "istresli" pored savezničkih snaga KB pri čemu su amerikanci u prvi mah pomislili da ih je promašila "prijateljska" vatra.
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2014 18:19
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24222
|
@ raketaš
Da li je nesto u SUV, makar nesto bilo domace ? Kad su u pitanju ziroskopi/zirokompasi itd.. Recimo sta je firmom ` Teleoptik Ziroskopi ` ?
|
|
|
|