Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pa podijeli 200 tona proizvedenog goriva sa masom NGR 375 u jednoj raketi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Samo dakle NGR 375 je bilo za 1200-1250 R262 tada ( oko 180 tona /61t x 3 / podeliti sa priblizno 148 kg )

Da ponovim vas komentar

Citat:U raketi su bila dva komada NGR 375 debelozidne cijevi vanjski promjer 255 mm dužine cca 1200 mm , u cijevi je bila rupa promjera 160 mm , jedna takva cijev je teška cca 60 kilograma .

Unutar cijevi je bio tuljak od NGR-375 promjera 110 mm sa rupom kroz koju je išao šaraf koji je sve to držao na okupu dužine isto oko 1200 mm, jedan takav tuljak je težak oko 13,6 kg

Sve zajedno je bilo u marš motoru goriva 60+60+13,6+13,6 =147,8 kg

U busteru je bilo 37 tankozidnih cijevi mase oko 12,8 kg od NGR 376

Dakle na onoj slici na kojoj pise 844 kom X 73 kg to je 844 kom punjenja od cevi i tuljka NGR 375

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako nekako ispada , možda stotinjak raketa više jer od 148 kilograma NGR 375 koliko ima jedna raketa približno 120 kilograma je u obliku te dvije debelozidne cijevi , a ostatak je u obliku tuljka koji je ne prepoznatljiv ,na prvi pogled , jer je vrlo sličan po dimenzijama gorivu za raketu Grad, i sliku tog tuljka još nismo vidjeli.

U tekstu se spominje cca 300 tona baruta ili eksploziva , pretpostavljam da se ipak radi o barutu jer se eksploziv uredno prodaje i troši . Naime ti nitroglicerinski eksplozivi su kratkog rok trajanja i postaju opasni i nitko normalan to ne bi čuvao ako može prodati.

Ova raketna punjenja očito imaju svog kupca , hoću reći da su plaćena i da netko u UNISU vodi računa o tome, zato ih i čuva sve ove godine , sad drugo je pitanje da li će SDPR odnosno pravni nasljednik moći doći do tih goriva , a kad dođe šta može sa njima .

Bilo je pitanje zamjene goriva ... da li se to isplati .. ja bih u svakom slučaju ispitao to gorivo , propustio to kroz rengen , izvršio seciranje , opalio u probnom motoru i vidio ,,,,, ali sa velikim Ali to je ipak proizvod iz 1991 godine , i ako je dobar ne znači da će biti za 5 godina , a šta onda za 5 godina opet ispočetka.





Na ovoj sam skici napravio jednu skretnicu ka Lučanima , naime prvih nekoliko faza u proizvodnji topovskih baruta je bilo isto u SPS Vitez i MBL Lučani . Za vrijeme Juge oni nisu proizvodili raketne barute ali su na bazi jake smješe koju su proizvodili i svih tih valjaka mogli izvaljati barutno platno i smotati tuljak goriva pogodan za exstruder, i proizvoditi cjevasti topovski barut, ali se nešto ne sjećam da su to i radili. U podjeli posla unutar ZINVOJ oni su barutno platno još tanjili na debljinu papira i onda to sjeckali u rezance ili male ploćice za minobacače.

Tu je i jedna bitna razlika u postupku proizvodnje baruta u SPS i u MBL upotreba razređivaća. SPS nije koristio razređivače pa je jaka smjesa bila tvrda i teška za rad , dok je MBL redovito koristio razređivaće pa je tako mogao od mekšeg baruta izvaljati tanju foliju pogodnu za sjeckanje.

Uz MBL se ne vežu neke silne eksplozije i nesreće , ljudi imaju iskustvo i tradiciju i znaju posao , a ova zadnja iz 2012 samo potvrđuje da se počelo raditi i na ekstruziji raketnih baruta , a to je i za njih nešto novo i znam što ih sve čeka , pretpostavljam da je to gabarit Ognja i to mi se čini realno za početak jer onaj gabarit od Plamena M63 smatram već davno prevaziđenim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Poznato nam je da je 2002 pokusana prodaja 200 kom punjenja ( to se sigurno odnosi na ove cevi/tuljke od 73 kg mozda ) iz SPS/Vitezit i onih 200 kom raketnih motora iz PRETIS ,to je ona afera `Boka Star` e sad ima i ovo sto imamo slike iz Viteza od 2009 g to je valjda tada bilo sve skupljeno ,sabrano i spremno za moguce unistavanje??? ( disposal ) kako pise .Ako to jeste bilo tako onda za ovih 5 godina su mogli to da urade bas kao i sa R262 ( 68 kom ) i podosta KB-1 .

Tako da malo po malo uz strucnu i ponajvise finansijsku pomoc mnogo komponenti vezano za Orkan biva unisteno ..ostali samo lanseri i VPPR u Visokom i Kozari ... i nesto raketa i KB-1 na terenu .

Nego posebnu paznju mi je privukao onaj ratni snimak iz SPS ( 1993 ) na kojem se pominje kompozitno rak. gorivo i raketa dometa 65 km ... Da li je to tada bila propaganda ili se nesto u SPS ipak radilo po pitanju kompozitnog goriva za R262 povecanog dometa kako su to kasnije radili Iracani sa onom raketom `Al Nida`.

Podatak o 65 km malo cudi ako znamo da u brdovito-planinskim terenima i u zimskim uslovima ( hladniji vazduh ) R262 dostize i do 60km .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojankrstc ::ray ban11 ::@bojankrstc

Ako nije problem jos malo pitanja drugar ustvari da ponovim ona sa 227 str ..dakle ko je bio zaduzen za voznju lasnirnog vozila i pitanje kolege Mercury ko je imao zaduzenje da gadja iz PAM ako je njega i bilo na krovu kabine .. mislim ako se to ucilo ... Hvala
napisah ja.voznja se svodila na 5m.izlazak iz hangara i vracanje u isti.sto je radio podoficir ,koji je bio i komandir.pam nikad nije montiran, tako da se nismo dohvacali pitanja.dimnih kutija takodje nije bilo .prazne

Dakle samo se motao u krugu kasarne tj na to malo prostora ... PAM je mozda skinut tokom rata mozda i ranije .. a to za dimne kutije sigurno ispalio sve 4 tokom ratnih dejstava radi maskiranja ...


Da priupitam drugar .. da li ste imali konkakt sa raketama ,da li su pominjane uopste tada ...Je li ih bilo u Kozari ?

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja nešto ne pamtim da je u toj aferi bilo spomena NGR 375 odnodno ti veliki tuljci , sve mi je to mutno roba utovarena u Crnojh Gori , zaplenjena u Rijeci , daj neke linkove da to malo pogledamo .

A što se tiče dometa od 65 km nije nama bio problem taj domet već treba na tom dometu i pogoditi nešto .

Vučur je učinio sve da postigne preciznost , ali doista sve . Da je ganjao domet mogao je samo zamjenom oblika goriva smjestiti više baruta u postojeću komoru rakete R262 i nagurati tih 65 km .

Oblik goriva kojeg je odabrao ima puno onih za i protiv , Motor se sastojao od dvije sekcije dvije komore zašarafane po sredini , znači bilo je logično da i gorivo podijeli na dva dijela . Da je htio mogao je staviti i jednu cevurdu, one su i ovako iz extrudera ispadale dugačke desetak metara pa su naknadno rezane na mjeru. Mogao je staviti umjesto okruglog trna zvijezdasti trn ili takozvani vagonski kotać, ali nije .

Svi ti oblici goriva daju veći stepen punjenja , znači u postojeći volumen stane više kilograma baruta , ali svi oni imaju jednu neregularnu fazu izgaranja na kraju procesa , samo ta cevurda radi stabilno i gasi se točno u stotinku sekunde.

Evo nekoliko primjera mogućih punjenja koja su se mogla postaviti u R262 , sva su ta punjenja naravno ispitana realno pucanjem motora , ja se prisjećam bar 4 varijante marš motora


Vidimo da cevurda primjer 1 ima na početku mal potisak , a kasnije kad ne treba veliki , znaći otpada.

Cevurda sa tuljkom primjer 2 je neutralna ima stalni potisak i to je ok ako se koristi buster da je pukne van lansera .

Primjer 6 je zanimljiv oblik, veliki potisak u startu i dugi rad kasnije na putanji.

Mi smo puno radili sa punjenjima oblika zvijezda ona ima niz dobrih osobina , stane puno goriva u komoru , samo gorivo je izolator tako da se komora ne mora dopunski izolirati , ali ta zvijezda ima slivere ,ostatke koji kasnije kad se motor ugasi brljave , dogorijevaju ili ispadnu iz motora



Vidimo na donjoj skici kako je prekid rada motora razvučen , a to znači veliko rasturanje po dometu.

Naravno da postoje metode da se ti sliveri smanje ili totalno izbjegnu , tako da se stavi inertna masa u blok goriva , ali time pada stupanj punjenja , i još vučemo inertnu masu sa sobom.

Kompozitna goriva su rađena u Vitezu , čak mislim da su prava raketna goriva koja su uopće i rađena u Jugi bila kompozitna, naime zrakoplovstvo je imalo neke američke avione sa pomoćnim raketnim motorima za start ( JATO motori http://airandspace.si.edu/collections/artifact.cfm?object=nasm_A19480012000) unutra je bila mješavina kalijevog perklorata i asfalta , motori su se čuvali tako u vertikalnom položaju da gorivo na suncu ne bi iscurilo kroz mlaznicu van.

Od tog goriva koje se zvalo GALCIT http://copsub.com/technology-2/solid-rocket-engines/, pa do m odernih kompozitnih raketnih goriva dug je put , ali ih Vučur nije volio , jednostavno zato što to sve dimi toliko da je to očaj živi , a drugo usprkos nekim boljim energetskim pokazateljima zbog erozije mlaznice totalni impuls motora nije stalan i to se onda odražava na rasturanje po dometu.

Bilo koji kompozit u raketnom motoru automatski znači puno dima , veliko rasturanje u potisku motora i traži neku varijantu navođenja rakete . Ali kompozitna raketna goriva stabilno izgaraju i na niskim tlakovima bez problema se tlak može spustiti na 35-40 bara , dok je kod NGR 375 tlak u motoru bio oko 120 bara , a i to je postignuto pomoću trikova i aditiva u gorivu , inače bi trebalo biti oko 200 bara. Ako je tlak u motoru niži , komora može biti tanja i lakša , što je jako važno kod većih promjera raketa , tako da nije baš sve loše kod kompozita.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Sto se tice novinskih testova pominje se samo rak. gorivo/punjenje ne konkretno i tip ali ako nesto nadjem preciznije o tome postavicu .

Da li je to sa NGR 375 onda optimalno resenje bilo tada u R 262 .. vi ste pomenuli u jednom postu da je to bilo u samom svetskom vrhu tehnickih resenja ( u tom kontekstu ) ...

a tek buster ... sta je sa NGR 376 da li ce i tu biti malo materijala ,mozda nesto o njemu pronadjemo slikovito u SPS.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Cranium, Metanoja, ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::^

Sto se tice novinskih testova pominje se samo rak. gorivo/punjenje ne konkretno i tip ali ako nesto nadjem preciznije o tome postavicu .

Da li je to sa NGR 375 onda optimalno resenje bilo tada u R 262 .. vi ste pomenuli u jednom postu da je to bilo u samom svetskom vrhu tehnickih resenja ( u tom kontekstu ) ...

a tek buster ... sta je sa NGR 376 da li ce i tu biti malo materijala ,mozda nesto o njemu pronadjemo slikovito u SPS.

Pa ako jedna armija koja se brani od najezde ruskih tenkova potroši sve resurse i dođe do toga da se brani daljinskim zaprečavanjem , tako da iz Slavskih polja dere Orkanima po mostovima ili mostobranima na rijeci Savi onda je za očekivati da ta armija to napravi što nevidljivije , tiho, neupadljivo , ali precizno.

S te strane je na R 262 kao defanzivnoj raketi napravljeno sve što treba .

Kad sam govorio da je R 262 svjetski rekorder ... pa pogledajmo gdi je tad bio MLRS ili Uragan , pa njih je Orkan tukao po dometu sa otvorenim kočnicama

Tada je jedino Uragan , od tih velikih koristio dvobazni , bezdimni barut , svi su ostali dimili ko lokomotiva , a Uragan je imao kalibar 220 mm pa sad kad počnemo odbijati debljinu stjenke pa debljinu izolacije pa prostor za izgaranje goriva ... ja bih stao na promjeru od 190 mm ili malo manje od toga ...što je ipak za pedesetak milimetara manji promjer goriva od Orkana .

Postoje i neki drugi procesi proizvodnje dvobaznih raketnih baruta , ali se oni svode na jednokratno prešanje u kalupu i po toj bi tehnologiji mi mogli otprešati blok NGR a znači bezdimnog baruta promjera pol metra , i time podmiriti potrebe R -400 za bezdimnim barutom .

Što se tiće NGR 376 njega ćemo teško negdje vidjeti na fotki ... nešto sitno malešno nije atraktivno za slikanje.. koga još zanima sanduk pun nekih crnih cjevčica dugačkih oko pol metra .. pa tamo u Vitezu je toga bilo za našutavanje ...

Anegdota ,, a nije daleko od istine da su žene u Vitezu koristile detonacioni štapin kao štrik za sušenje veša na balkonima

Ali evo bar nešto od tog bustera i NGR 376 .. komadići preostali od trganja goriva , pozicija 1 na slici


sa 2 sam označio metalne nosače goriva u unutrašnjem redu
sa 4 sam označio prostor gdi bi trebao viti vanjski sloj, red goriva
sa 3 sam označio strujnu cijev kroz koju je puhao marševski motor

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se na kratko osvrnemo na ove konvertovane lansere u VS.

Ovaj 22294 bi trebao da je zadnji takav konvertovan

Na Partner 2009 valjda ,uocava se da su cevi kao glanc nove ...nije bilo lansiranja



i na nekoj paradi ...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Mercury, Metanoja, raketaš, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Il mu samo friška farba a cevi starije od prosečne starosti posetilaca na MCMu...