Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Metanoja, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::^

Jel se to meni cini da su u lanseru 2 rakete ( prva u srednjem i treca u donjem redu ) ? Mozda bas one sa predhodno postavljenog snimka ? ARBiH imala b/k 2 R262 ???

И мени се чини да су двије цјевке напуњене, а на оном снимку ми је она ракета много ,,офуцана,, и као да има неку ,,рупу-флеку,, на средини бојеве главе ???

• 2Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Kao da je udarena/ulupljena ,moguce da su u pitanju `inertne` rakete .Tesko da je ARBiH mogla imati bojeve ... Te rakete su mogle biti jedino iz BNT ( dakle one za uvezbavanje operacije punjenja sto su oni i cinili )

Uostalom imamo na onom proslogodisnjem snimku iz BNT kadar sa inertnom R262 .Do pravih raketa su ako ih je i bilo moglo doci jedino nakon preuzimanja PRETIS 1996 ali opet tesko . Nekog `sverca-komerca` na tom nivou u ratu sumnjam da je moglo biti .

Prisetimo se da je HVO jos u jan. 1993 imao nameru da preotme jos 3 gotova lansera u cemu nisu uspeli ...

Ovo sto je kolega Metanoja pominjao u vezi delaboracije onih u SMB ofarbanih raketa a koje su poticale iz arsenala VJ treba imati u vidu da je to bio kontigent od 116 kom. a znamo da je 2011 u dva navrata unisteno 68 R262 .

Ostatak dakle lansiran tokom borb. dejstava u BiH /RH i danas se jos na dosta lokacija nalaze ostaci istih kako razbacanih KB-1 tako i neaktiviranih b/g .

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka čast Majevica
ja bih rekao da Majevica možda radi u VTI-ju,pa nam polako,na kašičicu daje ponešto iz njihove arhive

Isčupao sam iz ovog dragocenog snimka jedan frejm,gde posluga spušta onaj deo platforme na samom kraju,izgleda da postoje neki cilindri koji podižu i spuštaju taj deo.Oni se potom otkače jel u suprotnom lanser nebi mogao da se zaokreće na platformi.



a evo tog dela na Orkanu iz Zenice,ta slika je najskorije bila

i možda baš ovaj Orkan sa snimka na drugoj lokaciji

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Pazi drugar, kutija lansera moze da se okrece i u slucaju da ta sekcija platforme ostane ne spustena ali je problem vrelih gasova tj mlaza u slucaju lansiranja pa se ona spusta cini mi se automatski po aktiviranju kretanja same kutije lansera .

Dakle sve se to radi automatski po komandi .sumnjam da tu ima ljudske rabote ???

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo ja sa nekoliko slika izvučenih iz videa.
Malo "vintanje nazad"





Komandni pult izbliza još jedan put

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Da, na pocetku vidimo kako se odbravljuje onaj sigurnosni drzac kutije lansera ali je vec ona sekcija platforme spustena ... .Moguce da se to radi po komandi iz kabine ???

Moze li neko malo da priblizi onaj pult racunara PEL pa da vidimo i to ...

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Metanoja, ray ban11, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vintaj babooooo odosmo ....

To su transoportne blokade , kao kad se španerima i gurtnama zaveže teret na vagonu ili kamionu , to ipak mora biti ručno , tako je po zakonu o vozilima i teretima , svaka dizalica se mora zablokirati i gurnuti klin da se ne okreče bez kontrole.

Dok je servo sustav ugašen hidromotor koji vrti sanduk po pravcu je bez ulja , ono nije baš totalno prazan ali nema tlaka u sustavu i u toku vožnje bi u zavoju sanduk mogao napraviti pol kruga , i sve polomiti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za samo nekoliko casova smo obradili dosta nekih detalja ali ajd da se vratimo na tematiku lansernih cevi 262 mm i da to obradimo kako valja ako nije problem naravno uz pomoc /asistenciju kolege raketas .

Dakle pocetna pitanja bi bila na kojoj lokaciji tj izmestenom pogonu BNT su se cevi izradjivale .. kojim tehnoloskim postupkom recimo ... prema podacima kojima raspolazemo ukupno je za sve lansere izradjeno oko 200 kom / tacnije 196 kom / tih cevi ?

2 prototipa JNA + 14 serijskih( kutija lansera ) + 4 cevi u VTI ...

Dakle od pocetnih do zavrsnih radnji kako je sve to teklo ?

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:
Raketaš
Ta dva "cilindra" se upiru u kotrljaću -rotator , to je jadan veliki dvoredni kuglični ležaj promjera oko 800 mm mi smo ga radili u okviru UNIS tvornice ležajeva . Taj ležaj je bez zazora , a unutrašnji prsten ima zupčanik sa unutrašnjim ozubljenjem koji je sa kontra parom napravljen bez zazora , tako da hidromotor može vrtiti sanduk sa točnošću manjom od hiljditog , i tu ga držati stabilno bez klimanja.

Kad kažem hidromotor to nije obični motor koji vrti sajlu na dizalici ili vinc na brodu. Taj hidromotor na sebi ima taho generator preko kojeg pojačalo zna kojom se brzinom vrti motor i shodno tome daje veći ili manji tlak ulja , odnosno protok ulja. U tom sklopu se nalazi i enkoder pozicije lansera koji onda daje u digitalnom obliku položaj lansera u odnosu osu vozila odnosno tragać sjevera, koji je u uzdužnoj osi vozila.

Ne znam da li širiti temu i na servo uređaje , bojim se da ne odlutamo preširoko

kako smo videli vintanje tj. skidanje transportnih blokada koje se vrši, rekao bih na očekujućem položaju, tada se uključuje servo koji je sve vreme aktivan, na putu do VP, tokom boravka na VP i tokom odlaska na neki rezervni položaj. Praktično sve vreme vrši stabilizaciju sanduka po svakakvom terenu pored osnovne uloge. Tada se može servo isključiti i sve vratiti u transpotrni položaj vraćanjem transportnih blokada. Milsim da bi ponešto o Orkanovom servo sistemu i hidromotoru trebalo reći jer bih rekao da su pred taj bitan sistem postavljeni vrlo ozbiljni zadaci, naročito kada se uzme u obzir masa sanduka sa cevima.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, ray ban11, sevenino, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da slažem se s tobom da je taj servo uređaj bio vrlo važan , to je jedno područje znanosti koje je šezdesetih godina prošlog stoljeća polako ali sigurno ulazilo u naše tvornice i naše umove. Mislim da je prvi pravi servo uređaj bio stabilizator topa na tenku T 55 , nisam baš 100 % da li su američki tenkovi koji su bili u naoružanju JNA prije 55 tice imali servo , u americi i NATO su imali , ali ne znam da li su naši tenkovi to imali , ali za 55 sam siguran.

Nisam 100 % siguran da je na očekujućem položaju skidana transportna blokada , i da je lanser dalje mogao do VP furati pod servo uređajem -stabilizatorom . Ono što je na tenku normalno .. jurnjava po bojištu sa uključenim stabilizatorom ovdje na relativno visokom točkašu i relativno laganom u odnosu na sanduk lansera i 5 tona raketa ??? mislim da bi ga servo prevalio u jarak u zavoju. Naime moment kojim servo vrti lanser u desno , djeluje i na vozilo tako da ga gura u lijevo, ali ostavimo tu prazno polje ili ???? budemo to s vremenom saznali. Sam siguran da bi desetak kilometara jedne polagane umjerene vožnje sa uključenim servo uređajem lanser Orkana mogao proći, stvar je rutine vozača i odluke konstruktora da li to dozvoljava kad je frka , a poznavajući Vučura sigurno je to predvidio konstrukcijom servouređaja.

Daj te mi vremena par dana da pripremim temu , naime ja znam što je tada prčilo Vučura i što je od tih sustava morao imati , ali to nije bilo moje područje odgovornosti i interesa i nisam baš siguran što je od toga tada mogao nabaviti iz amerike ili njemačke, a što je napravljeno u PPT i Teleoptiku .