|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2015 18:26
|
offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 4925
|
Samo da apsolviramo... Punjenje lansera pred lansiranje. Oznaka na raketi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2015 18:42
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24212
|
^
Upravo tako .Bojeva raketa ....
jos jedna fotka punjenja sa bojevom ( iz snimka lansera HV pred lansiranje )
punjenje sa `atrapom `
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2015 19:32
|
offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 4925
|
@Raketaš
Tu sam malo van priče ali zar nije fabrika glince zatvorena 1981. a da su se uslovi za stabilno napajanje postrojenja u Obrovcu stvorili tek 1984/5 kada je završena HE na Zrmanji (reverzbilna HE takođe spada u kategoriju mastodonta, bila neophodna fabrici, ali to je neka druga priča). Znači da je deo postrojenja radio negde od 1985. od 1991.?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2015 19:33
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5410
|
Ima tu nekoliko važnih stvari oko tog farbanja raketa . Sve naše rakete su elektrokemijski cinkane , a nakon toga kadminizirane , Debljina cinka je bila cca 20 mikrometara , a kadmij je bio u nekom sloju debljine par atoma . Fora je u tome da u nekim divljim uvjetima skladištenja elektrokemijski potencijal kadmija ne dozvoljava da se troši željezo , a ujedno kadmij čuva i sloj cinka . Nakon par godina neuvjetnog skladištenja raketa, sloj kadmija ode , jednostavno ga vlaga i kisik iz zraka pojedu , i raketa od zlatno žute boje dobije neku prljavo sivu boju i puna je neke prašine bijele boje. To je znak da je korozija načela raketu , ali je to daleko od toga da bi cink prestao štiti čelik od korozije . Sve dok ima par atoma cinka na čeliku on ne dozvoljava da čelik korodira . Čelik može dobiti crno smeđi sloj , želljezo oksida, ali to još ne znači da je ta komora ili raketni motor prohrđao .
Bilo kakvo farbanje pocinčanih ili kadminiziranih raketa ne daje neke rezultate , ta se farba guli , jednostavno ona se nema na šta uhvatiti kad je sve glatko bez mikropora, i zato se ne bojeve rakete nisu
mogle ofarbati u plavo, trebalo bi prvo skinuti sav cink i kadmij sa njih i izvršiti proces dekapiranja , odnosno fosfatiranja , taj sloj je porozan i lijepo prima farbu na sebe. PRETIS je imao vrhunsku opremu za dekapiranje limova jer su u pogonima u Vogošći dobrih dvadesetak godina rađeni automobili Prinz , Buba i Golf. Ali je odluka u VTI o bila da se rakete ne farbaju nego cinkaju.
Te zahrđale rakete koje spominje Vučur nisu izašle iz Pretisovih skladišta 1992 , nego su navrat nanos izvučene novo probijenim šumskim putevima sa Pretisovog poligona do Pala nakon sporazuma u Daytonu .
Meni sa tim prefarbavanjem raketa u remontnom zavodu u Kragujevcu ništa nije jasno , rakete bi trebalo rastaviti opjeskariti , ili elektrokemijski skinuti hrđu i ostatke cinka , fosfatirati , i onda ofarbati u zeleno. Ne vjerujem da je RZK bio za to osposobljen , trebate znati da se njih razvoj Orkana uopće nije ticao to nije bilo u naoružanju JNA . Oni nisu za vrijeme juge bili za to pripremani , o remontu municije sa razmišlja nakon desetak godina nakon što su krenule prve isporuke u skladišta , a remont se radi recimo dvadeset godina kasnije , ali se sve organizira , pripremi , dio municije se povuče iz skladišta , ali se armiju ne ostavi skinutih gaća , bez municije.
Ta crvena traka na raketama je uvedena naknadno , sjećam se da je bio neki incident u BNT, greškom je jadna bojeva raketa iz Pretisa zalutala u BNT , i sa njom su tamo vježbali puni prazni , sve dok je nisu opalili , ali upaljač nije bio programiran.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2015 19:53
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24212
|
^
Da li bi se mogao priblizno odrediti broj raketa koji je izvucen pocetkom 1996 iz PRETIS u Mokro pored Pala ?
Po dokumentu HVO od `93 JNA je u dec `91 izvukla skoro 800 komada ( to bi valjda trebala biti 2 serija za Irak ) .Vi ste tvrdili da proizvodnje nakon `92 nije bilo( nije ni moglo biti ) a imamo dokumentovano da je VJ slala rakete u SVK kasnije VRS pa koji je to kontigent rakata u PRETIS tokom ratnih godina mogao biti onda ?
A rakete u TRZK su navodno prefarbane jos `94g
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2015 20:08
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5410
|
Gargantua ::@Raketaš
Tu sam malo van priče ali zar nije fabrika glince zatvorena 1981. a da su se uslovi za stabilno napajanje postrojenja u Obrovcu stvorili tek 1984/5 kada je završena HE na Zrmanji (reverzbilna HE takođe spada u kategoriju mastodonta, bila neophodna fabrici, ali to je neka druga priča). Znači da je deo postrojenja radio negde od 1985. od 1991.?
Ma i ja sam malo van priće , trebalo bi sad prekopati stare novine , i vidjeti neki tyming događanja. Činjenica je da smo mi iz vojne industrije koristili takve propale civilne projekte i znali bi iskoristi neke savezne fondove za sanaciju takvih propalih projekata , ogrebali bi se za neku saveznu lovu , digli bi nešto i od općine , dali bi nešto svoje ( obično samo papire i naravno znanje), zaposlili radnike , za male pare postali " vlasnici " te firme , a mi šefovi parade i tehnolozi bi dobili neki orden za dan armije 
U proizvodnji aluminija se koristi isti elektrokemijski proces kao i u kopanju kanala anodnim otapanjem , a radi se o milionima Ampera istosmjerne struje male Voltaže . Znači sva oprema je tu mrcine od transformatora i ispravljača, majstori i inženjeri elektro struke su tu, to što za glinicu nije bilo dovoljno struje na mreži Jugoslavije za anodno otapanje lansera nije bilo problema , potrebe za strujom su bile bar deset puta manje nego za glinicu.
Ja nisam u tome direktno sudjelovao , ali sam bio upoznat sa tehničkom problematikom , nas je tada više prčila izrada rešetke , nosača goriva na raketi OSA M 77, radilo se o izradi nekoliko desetaka miliona rupica u poboljšanom čeliku . To se radilo jednom više nego primitivnom tehnologijom 50 ljudi bi u tri smjene na običnim stolnim bušilicama bušilo kroz šablone rupicu do rupice , a onda bi druga ekipa te rupice razvrtavala na mjeru u par stotinki milimetra , treća bi ekipa gurala kontrolnik u svaku rupicu ( kontrolnik IDE- ne IDE ), da ne pričam sad o ekipi koja je brusila borere i razvrtače.
Tada sam smatrao da bi rješenje bilo u elektrokemiji , ali je nakon analize ipak bilo tehnoekonomski opravdano borer i stolna bušilica.
Sjećam se da je tih godina Ante Milović direktor ĐĐ išao tri puta na radnički savjet i da su ga tri puta radnici u Đuri rušili , sa zahtjevom da se oprema za proizvodnju tenkovskog topa iz Broda prebaci u Obrovac kao doprinos sanaciji tog projekta .
Nakon operacije Oluja tehnički direktor te tvornice je uredno predao ispravnu tvornicu hrvatskim vlastima , a onda su psi rata to sve razvukli .... bakar iz transformatora wauuuuu ... jedino titanske šipke koje su služile za elektrokemijsko kalibriranje topovske cijevi kalibra 125 nisu mogli protumačiti , nisu aluminij , nisu željezo, završilo je na otpadu kao ne razvrstan otpad .
|
|
|
|
|
|
