Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BPL M-2000 je razvijana od 1988.godine, a ovu sa snimka sam video u nekom clanku postavljenom na forumu odavno.

• 4Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, azarakhsh, Metanoja, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pogledao sam još par puta filmić iz PPT i od onoga što je tema , ili blizu teme stvari stoje ovako :

6:44- 7:03 toplinska obrada u plinskoj peći , kad kažem plinska ne znači da se komadi zagrijavaju loženjem plina, već je u toj dubokoj komori neki zaštitni plin , može biti CO2, može metan, a može biti helij . Osamdesetih godina je u jugu ušlo dosta tih peći firme IPSEN , dubine cca 3m.

7:04 -7;15 tvrdo kromiranje klipnjaće , vide se kleme i elektrode , a u zadnjoj sekundi se vidi da u dubini krčka elektrolit za kromiranje.

9;04 Brušenje okruglo vanjsko klipnjaća se nakon kromiranja mora obrusiti na mjeru , postoje i drugi postupci gdi se ne brusi nakon kromiranja , ali PPT je ozbiljna firma i ako radi nešto za hideo-elektranu onda nema majsci, nego kali , brusi, kromiraj , i opet brusi.

9;08 na kratko prava duboka bušilica , koja bi po svemu sudeći mogla izbušiti rupu u naftaškoj cevki za lanser Orkana.

9.10 velika tokarilica koja nakon kromiranja i brušenja obrađuje krajeve klipnjaće.

Naravno da u ovom promo filmu ne navode izradu žlijebova i kanala u cijevima , jer im to za hidrauličke cilindre nije potrebno.

Da je bilo potrebe , odnosno naruđbe i love , industrija Srbije bi sigurno to sve što treba mogla i u uvjetima embarga napraviti.

U Kragujevcu na fakultetu i u tvornici moja generacija inženjera i znanstvenika sigurno zna sve o dubokom bušenju cevki , i o žljebljenju istih, ma sigurno negdje u biblioteci imaju knjigu od Taptuna " Narezanije orudijnih stvolov " iz 1946 godine ... tamo sve piše , pa da nisu ništa radili u životu vezano za cevke uz tu knjigu mogu sve napraviti, uostalom moj primjer iz 1991 godine to pokazuje ... da je uz rađanje mečke i tu knjigu moguće napraviti cevku kalibra 122mm.

Oko elektrokemije -- anodnog otapanja čelika , i izrade žljebova ... Kragujevac je radio cijev 23 mm za top na MIG -21, ta je top i cijev tako nategnuta da je nakon 600 metaka i cijev i top mrtav , a žljebovi se rade elektrokemijom ... Đerdap radi , ima struje ko u prići , znanje imaju , vjerojatno i tehnološku dokumentaciju iz BNT a ima VTI , ako ništa drugo ostala je mikrofilmovana , jer mi u tvornicama nismo imali kamere za mikrofilmovanje , a sva se dokumentacija morala prebaciti na mikrofilm , a to je radio VTI, pa valjda su bili dovoljno pametni , da sve rade u tri primjerka.

Ima jedan dosta važan detalj o kom nismo do sada prodiskutirali ... Naftaška cijev .. kolona .. .. Ona je po sastavu legirnih elemenata debelo na rubu zavraljivosti , moguće je izvršiti zavar nekim posebnim postupcima , zavar trenjem bez dodavanja materijala i slično . Zato sa ta cijev zbog ne zavrljivosti i ne koristi u izradi hidro cilindara , tako da sa tim materijalima , u tim dimenzijama u PPT sigurno nisu imali iskustva , to je bio ipak jedan specifikum BNT i Pretisa , mi smo jadnički sve šarafali , muka mi je kad se sjetim tih velikih navoja .

Drugo takva naftaška cijev kad se kupuje od Krupa ili Thisena dođe već toplinski obrađena -- poboljšana , i ima na krajevima narezane navoje , i dugačka je oko 6 m , dok se ti navoji odrežu eto nam dužine lansera za Orkana ... naime u spisku strojeva i usluga me vidim da je BNT imao peć dubine 6 m .. pretpostavljam da su oni gulili već poboljšanu naftašku cijev i da su zato onda morali razviti tehnologiju anodnog otapanja , jer tko bi to normalan , vadio desetinku po desetinku milimetra na stroju za izradi žliebova na topovskoj cijevi.

Dakle ako se PPT upusti u izradu cijevi za lanser, otegnut će muda do koljena , ali će je napraviti.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::^

Hvala drugar ..dakle u pitanju su cilindri ( glavna `zanimacija` PPT i jeste valjda bila hidraulika ) da li u PPT ima tehnoloskih mogucnosti ( oprema i sve ostalo ) za onu elektrohemijsku obradu cevi i kako je naveo kolega raketas dakle od mehanicke obrade tih naftaskih cevki , duboko busenje i ono honovanje pa sve do tvrdog hromiranja glatkih cevi iznutra sa izradom onih kanala-vodjica i zlebova za rotaciju rakete ...Kolega raketas je uocio dosta toga u halama ..
Oprema PPT Cilindara - primeti godine tih starina...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na 269 str imamo jednu analizu snimka sa Prevlake i kadrova izvucenih iz tog snimka zahvaljujuci kolegi Gargantua na kojem se jasno vidi u prva 2 kadra vozilo u SMB a onda u kadrovima prilikom lansiranja rakete i pojacanog intenziteta svetlosti ( svetli kontrast ) ta SMB postaje zuta boja sto se moze uociti i na snimku/slici bihacke vojne parade 96g. Tri zadnja kadra jasno ukazuju na to da kad je manji intenzitet svetlosti u pozadini ona SMB je onda jasnija ,dakle vozilo se ne vidi kao da je zuto .

Takodje se moze uociti ( zadnji kadrovi ) da su lans. cevi malo tamnije od kutije lansera ,ustvari one su zacrnjene od plamena motora lansiranih raketa .

Kako vidimo na svetlijoj pozadini SMB postaje ona zuta- pesak boja a na crno -belim fotkama ( tamniji kontrast,jedino se jasno uocavaju objekti ofarbani u beloj boji kao npr modeli raketa R-262mm na ranije postavljenoj slici ) SMB postaje crna dok zuta boja postaje sivkasta kao sto se vidi na slici .

Takvu analizu uradih na osnovu one fotke koju je kolega Mr Majevica postavio ( uvecanjem ) sa detaljem lansera i cerade lansernog vozila izlozenog na vojnoj izlozbi 1989g u Bagdadu .

Evo te fotke



Obratimo paznju na to da je jedna od boja na kontejneru ovog lansera Ababil -100 ( 4x400mm ) identicna boji onih cevi i malo vidljive lanserne kutije te cerade Orkana/Ababil-50 .

Ta boja nije SMB ( zeleni dezen ) kako se cini a ove ostale fleke crne nego naprotiv ta osnovna boja kontejnera je upravo zuta-pesak boja dok su fleke SMB-`zelene` .

evo jedne slike koja to dokazuje ,izmedju bal. raketa `Al Husein` i `Al Abas` se jasno u zutoj boji sa zelenim flekama vidi onaj cetverocevni kontejner raketnog sistema `Ababil-100`



Na osnovu ovog bi se moglo zakljuciti ( bilo bi dobro kad bi nasli neku fotku ,moze i sa tamnim kontrastom na kojoj se bolje vidi lanser Orkana/Ababil-50 ,recimo sa kabinom pa ako nema PAM onda bi bilo sve jasno i potvrdjeno ovo ) da je i onaj lanser u pozadini u istoj boji kao ova osnovna na kontejneru zapravo serijski u zuto /pesak -boja/ ofarbano lans. vozilo kao ovo ...



Jer da je u pitanju ono drugo prototipno lanserno vozilo sto je 87me bilo na probama u Iraku ( on je u SMB ) on bi na onoj slici bio crn poput onih zelenkastih fleka na pomenutom kontejneru.

Isto tako bi trebalo obratiti paznju na onaj jedan tempirnik ( temp. kutija ) koja se malo nazire na srednjoj cevi ( cini mi se da jeste ono ) a posto su poznate razlike izmedju tempirnika prototipnih i serijskih lansera moze se izvrsiti analiza koliko toliko ...

Molim i ostale kolege da se prikljuce ovoj analizi posto za sad nemamo jasnije i bolje /kompletnije slike lans. vozila na bagdadskoj izlozbi `89te .

Imamo i podatak da je lans vozilo prvi put prikazano godinu ranije na nekoj internoj izlozbi iracke armije pa se postavlja pitanje je li kataloski ili prisustvom prototipnog lansera JNA ..

Ako se potvrdi da je na izlozbi ( a znamo od ranije da je bila krajem aprila i pocetkom maja 1989 ) bio izlozen serijski iracki lanser eto nam informacije kad su ona 4 isporucena a pride i pitanje kad je tacno onaj drugi prototip usao u sastav ASC u Zadru 1987 , `88 ili `89te g ...

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za one naprednije raketoljupce , par poslastica , koje možda jednom i napravimo kao pravu slikovnicu





O ovoj smo slici već diskutirali , lijevo je mlaznica iz serije , a desno je mlaznica iz jedne probne grupe motora. Vučur i ekipa su pokušavali na sve moguće načine izgurati raketu iz lansera sa brzinom većom od 100m/s , realan cilj je bio cca 150 m/s , a mislim da im se motalo po glavama i više od toga.

Izgurati raketu sa većom brzinom s emoglo samo povećavanjem potiska bustera , a on je u principu direktno ovisio od večine mlaznice, odnosno površine mlaznice.

Ta gužva koja je bila pred golom je bila zapravo kompromis između marš motora i buster motora , smanjivanjem prostora za mlaznicu marš motora ili bi padao potisak ili bi padao stupanj iskorištenja motora , i tu se baš nije smjelo puno prčkati , smanjivanje potiska bi tražilo da marš motor radi 6-7 sekundi , a i ovih postojećih 4 sekundi je bilo na rubu ludila .

Jedino se nešto moglo napraviti povećavanjem potiska buster motora i tu je urađeno nekoliko modifikacija koje sam dao na donjoj slici


Sa brojem 1 sam označio poznatu serijsku mlaznicu sa fotki , zelenom bojom sam pokazao koja površina čela motora bi se još dala iskoristiti za povećavanje potiska . Sa brojem 2 sam pokazao jednu od 8 trapeznih mlaznica sa prethodne fotke , i naravno zeleni pojas koji je nešto manji od serijske rakete. Sa brojem 3 sam pokazao jednu od 4 mlaznice jedne od odbačenih varijanti,a u toj varijanti je još bila i jedna sa 3 takve kifle .

Na kraju je presudila cijena , tehnologičnost i pouzdanost rješenja. Usvojena varijanta se jednostavno dala napraviti sa postojećim znanjem i tehnologijama u Pretisu. Takvih konusnih rupa smo do pojave Orkana u seriji izbušili najmanje milion komada... Plamen A, Plamen II, Oganj, Munja . Imali smo osvojenu proizvodnju specijalnih alata za tu operaciju , a sve ranije spomenute serijske rakete su imale i svoje specijalne strojeve urađene u Pretisu koji su te rupe bušili ko da je sir u pitanju, a točnost kritičnog otvora mlaznice u serijskim uvjetima je bila par stotinki milimetra , a površina glatka izbrijana .

Ove modifikacije , trapezoidna i kiflasta su nas vodile u nepoznato , konturno glodanje , na CNC glodalicama , sa upitnom kvalitetom površine u seriji i otežanom izradom kritičnog otvora i skoro nemogućom kontrolom bez kompjuteriziranog mjernog stroja i to u seriji.

Na kraju je prevladao razum i prihvaćena je za seriju poznata varijanta , a kao paralelni program krenulo se u razvoj Gas generatora - bestrzajca za neku novu raketu kad se ispuni irački ugovor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

A ta `nova raketa` u GG varijanti ispaljena iz bestrzajca je zapravo ovo ranije pomenuto ... ?

Komentar kolege Goddard sa 78 stranice

Citat:Ако мислиш на гађање на нивоу мора при нормалним атмосферским параметрима то је домет од 51 km...у северозападном делу Ирака (планински реон) остваривани су домети од 58 km. Нећу помињати анализе варијантних решења у већим калибрима и великим дометима јер видим да се о томе писало. Нисам видео да је неко помињао можда најзначајнију варијанту у калибру 262 mm и домета до 90 km...а рађена је у сарадњи са легендoм Г. А. Денежкином и његовом екипом. Од мене доста...

na 135toj stranici dokumenta kojeg je Mr Majevica postavio na 268 str ima nesto u vezi navedenog

Citat:У случају ракете Оркан, примењена је конфигурација са посебним стартним мотором, који завршава рад унутар лансирне цеви. Тиме је остварен висок ниво потиска и велика брзина на устима цеви V = 91.3m s . Таква конфигурација даје мала растурања погодака, али
није оптимална по питању домета. Повећана цена и сложеност таквог система погона је, у овом случају, оправдана величином ракета Оркан.


I jedan komentar vezan za ono sto je komentarisao kolega Goddard makar kad je domet u pitanju

Citat:Повећање домета прерасподелом потиска ракетног мотора

Повећање домета је могуће остварити прерасподелом потиска. Применом варијанте 2 потиска, максимални домет је повећан са 50.5 km на 58 km, што представља повећање од око 15%, искључиво применом прерасподеле потиска.

Ostatak teksta i tabele od 136te do 139te stranice pomenutog dokumenta

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za početak Denežkin i ekipa iz Tule. Ima tu na linku dosta o njima


https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BD%D.....0%B8%D1%87

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::

Vučur i ekipa su pokušavali na sve moguće načine izgurati raketu iz lansera sa brzinom većom od 100m/s , realan cilj je bio cca 150 m/s , a mislim da im se motalo po glavama i više od toga.



U onom dokumentu sto ga postavi Mr Majevica stoji da je pocetna brzina R-262 manja od 100m/s pa ipak je ostvarivan domet 50-60 km .Interesantno da se navodi kako ta brzina nije optimalna po pitanju dometa ali je zato dobra kad se odnosi na rasturanje pogodaka.

• 5Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, mikrimaus, Metanoja, voja64, yrraf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma sad da li je brzina na ustima cevi 92 m/s ili 100m/s ne igra neku bitnu ulogu , u situaciji kad drugi napuštaju lanser sa 30m/s , ja nisam opterećen točnim brojevima već želim prikazati principe i glavne smjernice u konstrukcijama .

Nešto sam već pisao o tome da se moglo promjenom površina mlaznica , prerspodjelom potisaka nešto napraviti na povećanju dometa to se sve opet kreće do 60 kilometara , naime ona varijanta mlaznice sa 8 trapezoidalnih otvora daje bezmalo 100% površinsko iskorištenje , ja sam namjerno nacrtao taj zeleni most među mlaznicame debeo 5mm , a mogao je biti i 0 milimetara , a mogle su se mlaznice i preklapati da zadiru jedna u drugu kao i na serijskoj raketi R 262.

Znači da je htio, Vučur je mogao to tražiti od nas, da u seriji riješimo i taj problem , samo bi tada nulta serija kasnila dvije godine i trebalo bi kupiti novih strojeva za cca 5 miliona dolara , u državi koja je pucala po šavovima od financijskih problema.

Sa tim novim oblikom mlaznica ili još povećanjem njihove površine mogao je nagurarti brzinu rakete na 150 m/s , ali bi morao smanjiti mlaznicu marš motora , znači i njegov potisak, a produžit vrijeme rada istog. Sa stanovišta vanjske balistike i preciznosti je to jako dobra varijanta , znači snažnim busterom poput topa ispali raketu iz lansera , a onda jednim motorom malog potiska koji dugo radi , gura tu raketu kroz guste slojeve atmosfere, raketa stalno ubrzava , ali brzinu od 1000m/s postiže na visini od 5-6 kilometara , za razliku od usvojene varijante gdje ogromnom energijom ulazi u borbu sa atmosferom i postiže tih 1000m/s na visini od 2 kilometra, i dalja ostavlja raketu bez pogona.

Znači ta je varijanta kao optimalna u spoljnobalističkom smislu izanalizirana sa svih aspekata , i odbačena zbog nekoliko važnih razloga . Prije svega marš motor koji bi radio 10-20 sekundi u našoj perspektivi nije bio realan , čak i sa dvobaznim raketnim barutom koji nije tako vruć kao kompoziti motor bi bio strahovito termički napregnut , sve toplinske zaštite bi u tom vremenu već progorile , a komora bi se već zacrvenila, a mlaznica bi već davno vila mrtva .

U tom vremenu kad se diskutiralo i vrtilo to rješenje mi smo u proizvodnji imali nekoliko raketa odnosno motora sa dugim vremenom rada , preko 10 sekundi . Maljutka , Streala 2, Strela 10, Grom, Meta , možda se sjetim još neke , a imalo smo u naoružanju i Neve sa ozbiljnim marš motorom na kruto gorivo.... ali... sve te rakete su vođene ili samovođene i one su svoju putanju korigirale na neki način, i ako marš motor nije davao konstantan potisak ili je vektor potiska malo šetao to nije bilo bitno.

U ovom slučaju rakete 262 mm ključni problem su bile termozaštite i mlaznica , mlaznica je morala ostati netaknuta , zadržati svoj promjer cijelo vrijeme rada motora i najvažnije ne dozvoliti nikakav ekscentricitet u vektoru potiska , znači rupa je morala ostati savršeno okrugla , a ne da se na jednom kraju pretvori u krušku, i onda mlaz počne gurati raketu u jednu stranu . Taj mlaz koji gura u jednu stranu stvara nesimetriju , i to se kompenzira rotacijom rakete još u cijevi lansera , ali taj mlaz izbaci raketu iz centra vrtnje i sad umjesto da nos rakete ude ravno po putanji , počinje se klatiti , i odjednom više raketa nije promjera 262mm već 300 mm , to prividno povećanje promjera rakete povečava njenu površinu , povećava se otpor i raketa padne ranije.

Mlaznica su rađene u Dubrovniku u Tvornici Ugljično Grafitnih Proizvoda . Bilo je tu raznih tehnologija za proizvodnju grafitnih dijelova , a pirografit je rađen jednom zaista divljom i skupom tehnologijom ... pirolitičkom razgradnjom plina metana i onda elektrostatskim taloženjem tih atoma ugljika na tanke metalne folije u vakuumu. Katastrofa od tehnologije , ali je davala mogućnost da se iz tih takvih pločica složi sendvič koji bi iz centra mlaznice odvodio toplinu duboko u unutrašnjost mlaznice i time " hladio " površinu u dodiru sa vatrom. To hlađenje je moglo potrajati neko vrijeme sve dok je materijal mlaznice u dubini mogao primati toplinu , kad bi se on " napunio " cijela mlaznica bi se pregrijala i počela goriti .

Znači tih 4 sekundi koliko je radio motor na R 262 je bio neki maksimum koji je još imao smisla, sve drugo nas je vodilo u probleme , odnosno u neki vazalni odnos sa nekim stranim partnerom bilo sa istoka ili zapada .

A očito da kupac tehnologije i investitor to nije želio

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Kolika je temperatura u mlaznici mars -motora ili iza nje kao i onih od izbacnog ?



Ovo se cini kao kombinacija `bakar-grafit` ?

Citat:Materijali Tehnologija

Reakcija građe na temperaturama reakcije komore oko 3500 K (~ 5800 ° F). Ova temperatura daleko iznad točke taljenja mlaznice i ložištu materijala (osim grafita i volframa)

http://hr.swewe.net/word_show.htm/?319335_3&Raketni_motor

Citat:У случају ракете Оркан, примењена је конфигурација са посебним стартним мотором, који завршава рад унутар лансирне цеви.

Od ranije ... na gornjoj slici rad bustera ( izbacnog/startnog ) na donjoj rad mars-motora ( letnog )

Citat:






i komentar za rad bustera

Citat: tih 200 ms je poput udara groma sve se zatrese i zablješti , promjer vatrenog mlaza je bar tri put veći , a i duži je duplo od onog što daje marševski motor.

Na filmu se lijepo vidi kako odradi pripala od crnog baruta , bijeli dim na startu , i vrlo čist mlaz bez dima slijedeće 4 sekunde . Onaj impuls crnog dima na kraju je od izgaranja inhibitora ili ljepila kojim je omotan vanjski blok goriva .

Kod lansiranja se taj crni dimni trag pojavi na visini od 2- 3 kilometra razvuče na putu od 1000 metara pa ga se skoro i ne vidi , za razliku od kompozitnih raketnih goriva koja prave strahovit dimni trag od lansera pa sve do prekida rada motora


Znaci sa komp. raketnim gorivom ce domet biti veci ( Iracani radili na `Al Nida` i povecali domet na preko 70 km ) ali je velika mana sto mnogo dimi ...


Vas komentar

Citat:Od ozbiljnijh stvari mimo licence je rađena mlaznica za raketu GRAD i izolaciona obloga strujne cijevi i nosač grafitne mlaznice kod ORKANA.



sa

http://www.mycity-military.com/Artiljerija-municij.....RS_40.html

3D model bustera i mars-motora Mr Majevice imamo na 250- oj str .

Na 73 oj i 170 oj stranici je takodje pomenut TUP Dubrovnik kao proizvodjac te grafitne mlaznice za R262

http://www.tup-carbon-graphite.eu/

Pomenuti su vanjsko balisticki parametri ,evo nesto o unutrasnjim kroz magistarski rad J.Terzica

http://www.dtd.ba/portal/index2.php?option=com_doc.....;Itemid=42

te doktorska disertacija B.Zecevica na MF sarajevskoh univerziteta

http://www.dtd.ba/portal/index2.php?option=com_doc.....;Itemid=42

isto tako se moze na netu naci i doktorska disertacija J.Terzica sa MF Univerziteta u Sarajevu pod naslovom

ISTRAŽIVANJE UTICAJA GEOMETRIJE MLAZNICE NA UNUTRAŠNJO-BALISTIČKE PERFORMANSE TAKTIČKIH RAKETNIH MOTORA NA DVOBAZNA GORIVA

na istoj stranici pomenute teme ima i ovaj zanimljiv komentar

Citat:Šalu na stranu pukovnik prof. dr. Obrad Vučurović je 22.12 1987 godine dobio vanredno čin general majora , na isti dan kad je službeno promoviran ORKAN , i po drugi put najveći orden u JNA , a onda je 31.12.1987 po sili zakona otišao u zasluženu penziju sa više od 65 godina starosti i 5 godina ratnog staža kao Titov partizan i 42 godine radnog staža kao oficir JNA.

Dakle Orkan je znamo primljen u naoruzanje JNA ,moguce da se u praksi to odnosilo na prijem drugog prototipnog lans. vozila u AŠC u Zadru ? Serijski koji su preostali u BNT nisu imali takvu sudbinu ...naredne 1988 g se sluzbeno promovise u Iraku a 89 te i prvi put javno prikazuje na bagdadskoj izlozbi NVO da bi `90te 4 serijska lansera bila prikazana na vojnoj paradi pred S.H. u Bagdadu .