Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gargantua ::Da sada ne davim sa detaljima, kada se sve iz filma uzme u obzir on je sigurno nastao je 2000/2001 godine a ono što se vidi na slikama je kombinacija neisporučene opreme za ugradnju u BNT i PEG-a koji je "rekviriran" iz Orkana koji je bio u "Kozari".

Imas pravo ..preskocio sam uvod snimka u kojem se jasno cuje da se kompanija `RC` nalazi u Banja Luci ,glavnom gradu RS .Onda je moguce da je to pult ARS upravo iz kabine KVB koji se nalazi u Kozari bas kao sto je i pult PEG/PEL upravo onaj nedostajuci iz protopnog SVLR iz Kozare ...Kako sam shvatio KVB je dobijao svu el. opremu upravo u `RC` dok su paneli za kom. pultove u kabinama SVLR isporucivani za ugradnju u BNT . Hvala na ispravci .

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nesto zanimljivo u vezi pogona rakete ,pocetnih brzina ...

Citat:Kako ste uspeli da ispunite zahtev artiljeraca da taj nevodjeni raketni sistem bude veoma precizan na 50 kilometara?

– Da bi se to postiglo najpre smo povecali brzinu rakete na ustima cevi. Bili smo u nedoumici kako da to uradimo , jer znamo, iz teorije, da se brzina sme povecati samo u lanseru, a ne van njega. I onda smo radili uporedo dva resenja. Na jednom smo, pored glavnog, ugradili manji motor – buster, koji je radio, kratko vreme, oko 0,2 s, dok je raketa u lanseru, i dobili smo brzinu oko 100 m/s, za razliku od ranijeg resenja, kada je bila oko 50 m/s. Povecanjem brzine znatno smo pospesli preciznost.
Kod drugog resenja smo u cev lansera stavili dodatno punjenje – tzv. top-efekat, koji je bio efikasniji, i postigli smo brzinu od oko 130 m/s. Za razvoj tog resenja trebalo nam je dodatno vreme, pa smo zbog ispunjenja rokova primenili prvo.

http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/odbrana069/08-11.pdf

Zapravo general pominje 3 tehnicka resenja pogona R262 ako sam dobro shvatio,prvo sa pocetnom brzinom od 50m/s ( bez bustera i uz domet ??? ) ,drugo sa brzinom od 100m/s ( primenjeno i usvojeno u naoruzanje i proizvodnju sa busterom tj kombinacija startni /letni RM i sa dometom do 50-60km ) i trece resenje sa brzinom od 130m/s( `beztrzajac` sa maks. dometom 80-90 km ).Sve se ovo opitovalo u periodu razvojne faze ,mislim da je i ranije postavljeno pitanje da li je moguci uzrok one havarije mozda bas to dodatno punjenje u lansernoj cevi ??? Mozda i nije ali su ovi podaci svakako od koristi ...

Ovo `top-efekat` je valjda nesto slicno bas beztrzajnom topu jel tako bi ? `Gaso-generator` smo pominjali takodje .. Majevica je u skladu sa tim crtao onaj neki dodatak ( GG ) na cevku Orkana-dvocevca ali general pomenu da je to dodatno punjenje bilo u cevi a ne van nje ...???

A sad da se opet vratimo na ono sto je pisao kolega `Goddard` na 74oj str. teme

Citat:E sad neka objašnjenja:

Kao što več rekoh u knjizi, Гантмахерa “ Теория полета неуправляемых ракет” , razmatrane su nestacionarne diferencijalne j-ne kretanja rakete, a pošto je čovek bio matematičar rešavao je užasne integrale preko Beselovih f-ja i numeričkim metodama uz pomoć dijagrama i eksperimenatalnih rezultata. Postavljajući početne i konturne uslove rešavanja došao je do genijalnih zaključaka koji su postali azbuka nevođenih raketa:

Da bi se negativni efekat naginjanja rakete pri silasku sa lansirne platforme minimizirao potrebno je povećati početnu brzinu rakete, povećanim ubrzanjem rakete samo u cevi lansera, jer se tako poveća aerodinamički stabilišući moment, a smanjiti ubzanje na normalne vrednosti letnog motora čim raketa napusti cev. Smanjenje ubrzanja po napuštanju lansera potrebno je da bi se smanjili perturbacioni momenti (koji su uglavnom posledica nesimetrije sile potiska). Povećanje ubrzanja na početku slobodnog leta povećalo bi napadni ugao rakete, pa stabilišući moment (koji je veći što je veća brzina rakete) mora da popravlja veću grešku, a što ispravljanje te greške traje duže (prvi poluperiod oscilacije rakete oko centra mase – tzv. kritični put) to je veće rasturanje. Dakle, glavna fora je: ubrzavaj raketu u lanseru što više da bi nabio početnu brzinu (povećavaš aerodinamički stabilišući moment), ali pre izlaska rakete iz cevi lansera ili najkasnije u tom trenutku usporavaj, jer ćeš smanjiti poremećajne momente, odnosno dobićeš veći stabilišući a manji poremećajni moment, pa ti je tada kritični put manji (oscilacija rakete oko centra mase traje kraće), odnosno preciznost na cilju je veća. . Slažem se trebalo je to napraviti i dokazati da su matematika i mehanika u pravu što je ekipa sa Orkana i uradila. Da li su bili prvi opet je teško suditi, jer poznato je da su korišćene neke ideje sa ruskog Uragana 220mm, koje su tada bile dostupne.

Drugo rešenje rakete Orkan sa dodatnim pogonom u cevi (gasogeneratorsko, odnosno aktivno-reaktivno lansiranje) je izvedeno kao prototip-probni komadi i ispitano sa zadovoljavajućim rezultatima. Tako je u periodu do 1986. izvršeno je 47 letnih opita na poligonu Krivolak, i to: 2 opita sa pogonom gasogeneratora inertne rakete, 11 opita sa realnim letnim motorom, ali sa punjenjem, koje sagoreva dok raketa ne napusti cev i 34 opita sa spregnutom realnom raketom i realnim pogonom gasogeneratora i letnog motora. Opiti su vršeni na normalnoj i ekstremnim temperaturama, a gađano je prema uslovima poligona na domet od 14 i 21 km (dakle nepovoljni sa aspekta preciznosti na domet zbog uglova EL<15 step.). Izmerena početna brzina na ustima cevi za normalne uslove iznosila je 135 m/s, pa je dobijena preciznost pogodaka bila vrlo visoka. Za dve grupe od po 5 raketa na dometu 21270 m dobijeno je relativno rasturanje po pravcu Vp/x=0.25%, odnosno relativno rasturanje po dometu Vd/x=0.11% , što zvuči neverovatno za nevođene rakete. Ove rezultate treba uzeti uslovno jer se gađalo na malim dometima, sa relativno malim uglovima EL, pa su realno verovatno nešto drugačiji na maksimalnom dometu (biće veća vrednost za Vp/x i manja za Vd/x). Koliko je to bio značajan napredak može se videti na osnovu približnih karakteristika nekih nevođenih artiljerijskih sistema:
- klasična artiljerija (stariji sistemi): Vd/x=0.25-0.35% , Vp/x=0.05%
- višecevni bacači raketa (Ggrad, Oganj, itd.): Vd/x=0.5% , Vp/x=0.8-1.0%
- Orkan (sa dvorežimskim RM): Vd/x=0.4% , Vp/x=0.43%
- Orkan (sa gasogeneratorom, na dometu 21km): Vd/x=0.11% , Vp/x=0.25%

a kad se sve ovo uporedi sa podacima za R267 na ovoj str

http://www.mycity-military.com/Artiljerija-municij.....n_352.html

pa ona ima pocetnu brzinu od svega 48m/s ! Doduse maks. brzina preko 1100m/s a duzina rada motora 6.2s sto joj i omogucava veci domet u odnosu na R-262( zar ovo nije ona iracka `Al Nida` na kojoj su oni radili krajem 90-tih tako sto su mesto dvobaznog cvrstog umetali kompozitno gorivo i povecali domet na nekih 75km ?,lansirali iz `sestocevaca` )

A sta cemo sa preciznoscu R-267 onda ??? Njena pocetna brzina se kosi sa premisom generala o preciznosti rak.-art. sistema dometa do 50km a kod nje je jos veci .E tu ide ona prica o aktivnoj korekciji putanje nema druge ...

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, _commandos_
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U seriji fotografija koje sam ranije postavio poslednja se može okaraktresati kao crni humor, a evo i zašto:



Iznad računara se lepo vidi jedan telefonski broj 1-800-521-6274. Da li znate čiji je? E to je broj Motoroline tehničke podrške, tj. delu Motorole koja je sada Freescale kompanija.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Hehe .. u ARS( SUV kod KVB ) im je procesor `Motorola` ,kod SVLR je cini mi se Teldix-ov ,bilo je govora o tome ... Cini mi se da su Motorolin procesor ovi u `RC` ugradjivali i u SUV od 84ke ?

Sve su to bile 16 bitne `masine` ,danas igrarija ali onda je to mozda bilo sasvim dovoljno za Orkan .Nadjoh nesto iz 1986g ,upravo iz EI `RC` ( Profesionalna Elektronika /Mikroelektronika )

Koga interesuje ova tematika neka procita na 13 i 14 str na skrolu malo o tadasnjem razvoju 16 bitnih procesora u `RC` ,ima zanimljivih detalja pogotovo uvodni pasus na str 128 `dokumenta`( 14 str skrol )

iz nekog slovenackog casopisa ...

http://www.midem-drustvo.si/Journal%20papers/MIDEM_3-1986.pdf

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Moj najozbiljniji kandidat bi bio Motorola M68000, predstavljen 1979. kao 8/16/32 bit procesor. Jedan od najzastupljenih procesora svog doba sa širokom paletom primene i veoma dugim životom na tržištu.


Koga interusuje priloženi PDF je korisničko uputstvo, PDF originalno datira iz 1995 i tada još bio akteulan doduše za računarske periferije.

https://www.mycity.rs/must-login.png

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo o grafitu tj grafitnim mlaznicama ,neki detalji ...

Citat:



Citat:

Bili su i dijelovi od AG 4 mase za taj motor na nekom sajmu




sa 331 i 332 str ..

+ R267raketaš ::Malo sam istraživao , odnosno vrtio na računalu neke simulacije te nove rakete ( R 267 ) negdje sam skinuo i njene teoretske putanje


I dijagram tlaka motora



a to je isto što i potisak samo kad se tlak u motoru pomnoži sa 1,65 i površinom mlaznice od cca 50 cm2 , pa kad se to sve izmnoži ... cca 100 bara x 1,65x 50 cm2= 8000 kp što je lijepi potisak .

Skinuo sam i presjek kroz motor



a evo i trna za izradu goriva , jest da je snimljeno u Iraku , ali to je to.


Bili su i dijelovi od AG 4 mase za taj motor na nekom sajmu


i detalj spoja sa bojevom glavom


Lijepa galerija i skup podataka .

Samo što je to sve izgleda stalo prije 15 godina, naime motor je pucan na nekom stolu 2000 godine, i od onda ništa , bar ja ne znam.

Negdje sam već napisao da su ta ravna krila preduvijet za let u visoke slojeve stratosfere i da sa nekim krilima u nosu omogućavaju lijepo planiranje do stotinjak kilometara dometa. Naravno da takav raketoplan kod "sletanja" ima malu brzinu i da ga je lako oboriti , ali i domet od 70 km u klasičnom balističkom letu je respektabilan, ali bez tri žira i tri inercijska senzora odnosno autopilota to ne pogađa ništa na tom dometu sa tim gorivom.

Takva raketa je u nekoliko doktorata analizirana na fakultetu u Beogradu i mislim da je danas realana čak i u kalibru 262 .

Taj divlji kalibar od 267 mm je vjerojatno nastao samo kao model motora za raketno gorivo koje je rađeno u Iraku pa ga je bilo , ili su bile razvijene sve potrebne tehnologije , ali nije bilo komore u potrebnoj dužini Orkanove kvalitete , već je komora rađena od naftaške cijevi , i zato ima ona zadebljanja kod navoja.

i sa 363 str

Citat:





sad neki komentari sa teme Partner 2015

Citat:
Flysky jel moze za mene objasnjenje o kojim to fantasticnim dostignucima edepro govoris, po pitanju raketnog pogona?
Ja se bavim tom tematikom evo koju deceniju i doziveo sam kada je nasa industrija dostigla svetski vrh u toj oblasti. VTI je tada vodio razvoj kompozitnih komora, gustog i pirolitickog grafita, karbon-karbon mlaznika, livenje najacih kompozita direkt u komoru, sve poznate profile od dendrita do finocila, modifikovana dvobazna goriva, i sve to je plasirano i osvojeno u firmama namenske sirom juge.
Pomenuo si novi pogon za Grom B, po cemu je on bolji od starog, razvijenog 95.? Kompozit liven u kevlar-epoksid komoru, sa pitolitickim grlom i kompozitnim mlaznikom?


@elias Uz svo poštovanje po korišćenoj terminologoji jasno je da odlično poznatejete oblast raketnog pogona. Od 1995 - 2015 prošlo je 20 godina. Shvatićete da na javnom forumu nemogu da govorim o suštini, daljoj modifikaciji i pouzdanosti = modifikaciji dvobaznih goriva i sl. Tu je caka , u hemiji. Neosporno u vremenu o kome vi govorite VTI je vodio razvoj kompozitnih komora i svega što ste hronološki naveli . Od rađanja EDEPRO - 1985 godine otišlo se dalje u primenjenom razvoju mlazne propulzije u oblasti tečnih i čvrstih raketnih goriva. Nisu ovo fantastična dostignuča , već fokusiran rad baziran na znaju i daljem razvoju. Pirolitički grafit je dokazo svoju pouzdanost naročito na VBR - 262mm M-87 -Orkan ; I dalje je prisutan finocil - fincoil , pretapanje više legura u vakumskoj peći gde spada i dentrit ... i sl. Karbon mlaznici su i dalje prisutni uz zaštitu epoksidnim premazom. U kojoj srazmeri (procentualno) i koje nove hem. komponente , gde ste i pomenuli izlivinje direktno u komoru i sl... to već nije za forum. Znam recimo solidno a ne kompletno zaokružen TT proces, niti bi isto pisao na forumu otvorenom za ceo svet. Verujem da me shvatate. ... Recimo oblast u koju je EDEPRO ozbiljno ušao ( oblast lakog transportnog aviona - zmaj aviona u celosti od kompozita SKYPICKUP - ... pogon M 250- B17F turboprop) naša i ideja i koncept u celosti , ... preko UCAV helikoptera , rađenim u celosti od kompozita, pogonjen našim TVM-200 ima uzor u sličnoj već zaživeloj u realnoj proivodnji austrijskoj platformi.

http://www.mycity-military.com/Vojske-sveta-baze-i-objekti/Partner-2015_41.html

pojasnjenje kolege `raketas` ...

raketaš ::AG-4 masa je u Jugoslaviju ušla kroz licencu za Maljutku i Strelu , na njima je bilo dosta elemenata od te mase koja je masovno korištena u SSSRu i kao konstruktivna plastika za prešanje AG-4V , a i kao termoizolaciona obloga AG-4S za namatanje cijevi..

Obje rakete imaju marševski motor koji radi kao cigareta i to desetak sekundi , pogotovo je temperaturno jako opterećena izolacijska cijev kod Strele.

AG-4 masa je jedno vrijeme kupovana u Čehoslovačkoj , a od 1973-4 mislim da je počela i proizvodnja u Fenolitu -Borovnica , dijelovi su prešani i tamo u Sloveniji , nešto je toga prešano u Rodiću u Bugojnu, većina dijelova je prešana u Krušiku , cijevi su motane u pogonima Energoinvesta u Prilepu.

Od ozbiljnijh stvari mimo licence je rađena mlaznica za raketu GRAD i izolaciona obloga strujne cijevi i nosač grafitne mlaznice kod ORKANA.

To je relativno stara masa mislim da su 1947 Aslanova i Gurjević dobili visoko odlikovanje u SSSRu za to, taman kad su prešli sa malih" šaški" na velike "ŠAŠKE " .

http://www.mycity-military.com/Artiljerija-municij.....RS_40.html

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eh, što se tiče procesora da ne unosim zabunu, moram da ctiram opet kolegu ekser222 koji je o svemu pisao sledeće, ali ipak pretežno kroz prizmu Ognja:
Citat:Orkan,

bilo je tu finih para. Iračani su ih imali višak, pa su ih davali kapom i šakom. Prvu su nam isporuku vratili jer su htjeli da sva vozila iz kompleta, lanser, dotur raketa, komandno, meteorološko itd, budu ista odozgo gledano iz vazduha. Konstruktor elektronike lansera je bio kapetan I kl. Savi, više se ne sjećam imena, koji je 1992 godine otišao u Hrvatsku, te je zahvaljujući njemu Hrvatska napravila svoju verziju Orkana. Elektroniku stajnog trapa o kojoj se pričalo u ovom dijelu foruma napravio je moj dobri drug Jajčević Ivica koji je sada u Zagrebu, mislim da je sada pukovnik u hrvatskoj vojsci. Pričao sam sa njim prošle godine kad sam okupljao društvo iz razreda za 30 godina mature. Oženio je najbolju curu iz razreda, Reginu.

Računarski dio Orkana je modifikovani računar koji se jedno vrijeme koristio za Plamen i Oganj. Napravljeno je malo komada tih balističkih računara. Zasnovani na procesoru TDY-52B. Procesor je razvijen u SAD, u firmi Teledyne. Softver se učitavao na prvim komadima sa bušene trake. Sedmoslojna štampana ploča, sa CMOS čipovima. Tad nije bilo računarkih monitora. Unutra su mali crno bijeli potrabl televizori, ofarbani u SMB boju, montirani na amortizere, gdje smo ulazili sa signalom videa preskačući tjuner. Sjećam se kad sam otišao i kupio u robnoj kući 24 portabl televizora za prepravku za razna komandna vozila na kojima sam radio. A onaj trgovac u robnoj kući neće da mi ih da dok ne kažem moju kućnu adresu, da mi pošalje RTV pretplatu, jer prva pretplata ide poslovođi robne kuće.

Ekipa koja je sve ovo napravila raspala se. Prije nekoliko godina kad su Iračani tražili 4 komada Orkana, od ekipe je ostao Pero, koji je konstruisao balistički računar (sad je u penziji i jedva sastavlja kraj sa krajem) i Slavica, tehnički crtač. Sad je i Slavica u penziji. Ekipa koja je radila na elektronici raketa je uglavnom u Kanadi.

Znam da je bilo dosta problema sa ceradom. Oštećenjem cerade kod lansiranja raketa. A cerada se razvlačila sa elektromotorima, na principu harmonike.

I ovo sa Palube:Citat:vladimir_16:
Kompletnu elektroniku i elektriku za ovaj višecijevni lanser je radio Čajevac Banja Luka. Artiljerijski računar je napravljen na bazi mikroprocesora TDY52. Kupljena je licenca od Teledyna. Prvi put su korištene u SFRJ osmoslojne štampane ploče. Prvi put su van teritorije SAD korištene feritne memorije, torusne. Iste kao u Apolo svemirskim brodovima. Prvi put je za ovaj sistem napravljen mikroprocesor za vojnu upotrebu u SFRJ. Komunikacija računarskog centra sa vozilima, lanserima je rađena šifrovano sa prvim kripto uređajima tog tipa i sa radio stanicama RUT 12. O kripto uređajima nikad neću pisati na ovom forumu, ali su bili svjetski hit. Prodavani su u više zemalja.

Ovaj sav sistem je bio veliki napredak za vojnu industriju SFRJ. Sada više nema Čajevca.

Modifikacijama elektronike ovog sistema nastao je sistem LSVR Orkan 262 mm. Ista ekipa, isti ljudi.
http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=15426.265;imode


Poreklom sa Atarijevih ahrhiva:
http://www.atariarchives.org/bcc2/showpage.php?page=16

E tu dolazimo do boldiranog dela i mogućeg nastavka priče o procesorskim i inim modofikacijama

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Mozda ovo i ukazuje na nesto ...

Citat:Računarski dio Orkana je modifikovani računar koji se jedno vrijeme koristio za Plamen i Oganj. Napravljeno je malo komada tih balističkih računara. Zasnovani na procesoru TDY-52B. Procesor je razvijen u SAD, u firmi Teledyne.

Ako se odnosi na bal. racunare SUV u KVB Orkana onda je i logicno da ih je malo jer je KVB bilo samo 4 kom ,naravno ako je ovo ispravna konstatacija ... E sad sta je sa racunarom( njegovim mikropocesorom ) PEG/PEL u kom. pultovima SVLR ???

Ovo smo i ranije imali ...

Vladov komentar

Citat:Prije nekoliko godina kad su Iračani tražili 4 komada Orkana

Mozda se ovo odnosi na period do 2003g dakle u periodu vladavine Sadama ? Kako god ,posto su trazili jos 4 SVLR valjda taj bi posao morao ici preko J-SDPR ,ipak je on gazda u tim poslovima

Evo sta je pisao Vlado svojevremeno za slucaj isporuke M-84AB u Kuvajt u maju 1992

Citat:Tenkove koje su hrvati koristili u borbama oko Vukovara su predali SDPR-u u maju 1992 godine u luci Bar. Bilo je 15 tenkova i ja sam bio u komisiji za prijem. Tenkovi su sredjeni i poslani u Kuvajt.

Nista bez Jugoimport-SDPR .

• 4Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, ray ban11, _commandos_, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo mi je besmrtno kupiš za svoje pare, 24 ruska televizora, napajanje 12 volti , crvene boje , mislim da su se zvali Slava, ii onda ti dođu 24 pretplate doma , a žena te izbaci u hodnik da spavaš na podu i gledaš u zid jer su televizori na Orkanu .

Gledao sam taj film , sličan film, u živo, i sudjelovao u njemu , ha ha kupio sam par komada komodaraca na čekove bez pokrića, i dao dečkima u firmi da se igraju s njima , a onda mi je žena je...sve po spisku .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Meni je zanimljivo da je procesor racunara SUV Orkana bio taj Teledyne TDY-52B a recimo u onom slovenackom zurnalu pise da je `Mikroelektronika -Cajavec` jos sredinom 80-tih izradjivala sopstvene specificne 16-bitne masine.Mozda tadasnji racunari u EI `RC` nisu mogli da podrze jedan SUV kakav je bio za Orkan ( u SVLR i kasnije u KVB ) ,prvi uopste `PC` u Jugi su se pojavili pocetkom 80-tih ( `83/84 onaj `Galaksija`,pa `Orao` iz Varazdina itd ) ali konkretno za vojne potrebe nije bilo brzine ili sta ?