Poslao: 01 Okt 2015 19:36
|
offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 4929
|
E svaka čast kolegi Raketašu na preciznom postavljanju stvari na svoje mesto, što tiče upaljača. Lepo razvrstano koji je koji i data fundamentalna razlika između dva upaljača, odnosno postajanje mehaničkog prekida paljbenog kruga kod M-87. Mada sam i ja malo doprineo zbrci koja je razrešena. Moj lični utisak je jedino da je bilo prilično hrabro prvo ići na dominatno elektronski upaljač sa nižim stepenom osiguranja pa naknadno juriti viši stepen zaštite tj. osiguranja upaljača, jer ne bilo mi zamereno, princip da upaljač ne sme da "potamani" svoju posadu ni lanser za vreme razvoja Orkana je uveliko bio poštovan na svim primerima koje Raketaš u svom tekstu naveo.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2015 06:42
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5412
|
Kad već pišem o upaljačima da navedem i alternativni upaljač koji nije prošao, ne znam zašto, a imao je neke predispozicije.
SRB je tada imao licencu od Norvežana za artiljerijski blizinski upaljač , pisali smo o tome na temi , i na bazi nekih iskustava i spoznaja sa tim blizincem razvijala se ideja elektronskog tempirnog upaljača ... osnov za sve je bila mala turbinica i generator u nosu upaljača koja daje dovoljno struje za pogon svega , ali ona je imala još nešto u sebi na drugoj strani generatora ....mali reduktorić, i pomoću njega pogonio mehanizam za mehaničko armiranje detonatora , kad turbinica napravi milion okretaja preko zupčanika se to pretvori u pola kruga nosača detonatora i upaljač se armira
Genijalna stvar ta mala turbinica , ali tada je falilo iskustva i volje , ipak su i BU i UTE M85 bili prvijenci u vojnoj industriji. Osim tehnike malo je tu i politika igrala ulogu rezon je bio ako taj elektronski upaljač dobije Bugojno sutra će na bazi te elektronike tražiti da naprave i neke mrdalice za upravljanje raketom , a te mrdalice su bile ipak u Krušikovoj domeni .
UNIS je tu vodio dugoročnu politiku, kad se počelo razmišljati o elektronskim upaljačima, u suradnji sa Eriksonom je izgradio tvornicu elektronike u Mostaru , tako da nitko nije mogao reći da UNIS nema kapaciteta za taj posao.
Na neke primjedbe da je blizinski upaljač odnosno njegova turbinica nešto što neće izdržati brzinu od 3 Mah a , Berko Zečević je preko fakulteta izganjao neki projekat dvostepene rakete , mislim da je u prvom stupnju bila Munja sa fiksnim krilima ( dosta nepoznata raketa , rađeno kao specijalna naruđba za Libiju ) ,a u drugom stupnju VRZ 57 mm isto sa fiksnim , krilima . Na vrhu svega toga u nosu mala turbinica i neka elektronika koja je radio signalom slala informaciju o brzini vrtnje ( frekvenciju struje koju daje sinhroni generator ) . Profesor Janković je izračunao vanjsku balistiku svega toga , i jednim vertikalnim hicem smo dobili sve podatke o ponašanju turbine kod raznih brzina leta i raznih gustoća zraka . Sad se više ne sjećam ali mislim da smo to nagurali do 5 Mah a
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2015 18:37
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25810
|
Munja NRZ 128mm je neka preteča ili sijamac od Ognjeva i Malečkog Plamička po kalibru.
A i po vremenu nastanka samo im je uporeba malko izvrnuta.
Munja poliva od gore a ovi kreću od dole...
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2015 20:44
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24212
|
Citat:
U vezi ove slike jos jedan detalj ... Na krilima su upisani redni brojevi 2,3 itd ... stalno se nesto spoticemo oko tih tzv rednih brojeva rakete koji se sudeci po slikama koje imamo nizu od 9XX pa sve do onih 76XX jel bi ,tako nesto valjda ... Tesko da ce to biti da je recimo ona raketa cije ostatke imamo na fotkama 76XX i koja po redu .Zapravo koliko ima smisla i logike da su stabilizatori tokom proizvodnog procesa kojeg je raketas opisao na 11 toj str. teme o PRETIS dobijali svaki ponaosob svoj redni broj .
To bi onda u slucaju raketa bio broj deljiv sa 4 ( prva raketa sa br 1,2,3,4 druga sa 5,6,7 i 8 itd itd ) ..
Dakle ona sa br. 76XX ( na jednom stabilizatoru ) bi onda bila odprilike 1900 po redu ...
Naravno najbolje bi bilo doci do fotke sekcije motora na kojoj bi mogli da uocimo te brojeve na makar 2 stabilizatora .
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2015 22:35
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5412
|
bojank ::Munja ona NRZ 128mm?
Munja M 74 raketa vazduh zamlja kalibra 128 mm , lansirala se iz 4 cijevnog lansera koji je visio ispod krila aviona. Bile su dvije varijante u naoružanju JNA trenutno fugasna i kumulativna .
Libija je negdje oko 1976-7 tražila rekete koje bi supstituirale stare američke rakete HVAR kalibra 127 mm .HVAR je imao četiri fiksna krila pravokutnog presjeka , pa se rodila ideja da na MUNJU montiramo 4 komada aluminijskog lima koji bi glumili fiksna krila , letilo je to dosta dobro , ali mislim da nije prošlo TOC , tako da je te furde bilo par vagona i zato smo sa time eksperimentirali .
Inače je raketa HVAR bila prva ljubav nama raketašima ... ipak je to bila vrlo ozbiljna raketa u usporedbi sa raketom Plamen M 63.
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2015 22:46
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24212
|
^
U vezi upaljaca UTE M-85B i M-87 da pitam ,kako se oni transportuju ,van su kontejnera i rakete naravno ,kakvo im je pakovanje i ko uopste prevozi upaljace ? Da li je za to odgovorna posada VPPR ili ipak SVLR ? Cini se mogucim da je to mozda VPPR za to zaduzen i da kad SVLR ( lanserno vozilo ) dodje na polozaj punjenja sa VPPR da se onda izvodi operacija skidanja kontejnera i izvlacenja raketa ,zatim navijanja upaljaca te uvlacenja rakete u lanser ...
|
|
|
|
Poslao: 03 Okt 2015 07:48
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5412
|
Svi ti elektronski upaljači se čuvaju hermetizirani u konzervi , a konzerve u sanduku 24 komada, sanduk pripada VPPR u . Na položaju za pripremu se rashermetizira onoliko upaljača koliko se raketa po zadatku koristi .
Rakete i upaljači koje se ne iskoriste su skoro neupotrebljivi nakon par dana stajanja u lanseru negdje na kiši ili snijegu , i trebali bi natrag u remontnu radionicu.
Više se ne sjećam procedure za izvlačenje rakete iz lansera i ponovni smještaj u kontejner .
Tu vidimo konzervu sa upaljačima ( pozicija 4 ) rakete Grad koji je mila majka prema elektronskim upaljačima , a zaštićen je od vlage maksimalno. Tu se čak ide dotle da se ta konzerva puni inertnim plinom , sad je postala moda da se i auto gume pune dušikom , a meso ili povrće pakira u "vakuumska " pakovanja odnosno vrećice napunjene sa ugljičnim dioksidom . Vrlo često se u te konzerve sa upaljačima stavlja Silikagel koji upija vlagu i pri tome od neke roskaste boje pređe u plavu boju kao znak da je bilo vlage u konzervi.
Još jedan zanimljiv detalj ...na sanduku od raketa sa desne strane ima strelica i čirilicom napisano BG .. oznaka da je to pravac leta rakete .. i rakete se tako skladište da u slučaju požara taj pravac leta ide negdje u brdo a ne u grad ili fabriku.
|
|
|
|
|