Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada Raktaš pomenu neusvojeni upaljač, Cat Uxo je je stvarno zanimljiv sajt. Evo šta vode pod M87 upaljačem.
http://www.cat-uxo.com/#/rocket-fuzes/4583357145




Nažalost za veću sliku link vodi na stranice koje su stranice za članove. Da li i ovakav deluje poznato?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Mozda bi se nesto slicno ili isto moglo naci na ovom sajtu tj pregledu upaljaca nadjenih u Iraku ,to jako lici na one upaljace koje su nakon okupacije Iraka koristili `surduklije` koje smo imali prilike da vidimo na temi na slikama i snimcima ( lansirali oko 50 raketa po americkim izvorima )

http://www.jmu.edu/cisr/_pages/research/iraq-oig/04-fuze.pdf

Nadjoh nesto sto bi moglo biti to a od ranije

Gargantua ::E, namučih se dok nisam pronašao pustinjske veseljake no što se tog pitanja kopkalo me je kako im je upaljač izgledao. Možda nešto pomogne u diskusiji. Ovo što ću postaviti je jedino upotrebljivo iz celog snimka.












i komentar raketasa

raketaš ::Na petoj slici se lijepo vidi aluminijski adapter , i ona je snimljena u 9.21 , a na drugoj slici vidim -naslućujem upaljač našarafan na taj adapter , ta slika je napravljena u 10.54 , znači pred samo lansiranje.

Upaljač barem po obrisima ne prati tako lijepo konturu oživala ... imam utisak da je tijelo upaljača cilindrićno sa dosta tupastim vrhom, djeluje mi dosta nakalemljeno , a to onda nije Gradov upaljač, on bi lijepo pratio liniju oživala , osim toga on je puno duži od tog nosića kojeg vidim.

Vezano za to tempiranje sa pritkom i lijevkom koji bi se odozgor kroz lanser prislonio na vrh upaljača ... to bi moglo proći na poligonu .. radili smo i gore stvari od toga . Ta motka je dugačka oko metra moglo bi proći ,pod uvjetom da je lanser u horizontali , i da se nakon tempiranja digne elevacija i pucaj, ali mi je to suviše neozbiljno , plus još što neki vojnik mora sa šrafcigerom trgati bravice kočnica , malo mi je to sve nategnuto ... da me netko probudi i pita gdi su male , a gdi velike kočnice ... pojma nemam.. a zamislite noć maglu ili - 20 C negdje u nekoj pripizdini i sad se vojnik pentra po lanseru onaj gore utipkava tempiranje u rakete , a onaj dolje vrti film u glavi i razmišlja kako ide raspored kočnica

sa

http://www.mycity-military.com/Artiljerija-municij.....n_237.html

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hm....

Do sad smo baratali podacima kako su 4 cevke 262mm bile u JNA/VJ na 2 lafeta PA topova 88mm `Flak` i da oni poticu iz VTI .Dalje smo imali info kako su te 4 cevke 1996 stavljene na prvi preradjeni lanser ZIL `96 ( br 22293) a onda i jos 4 cevke skinute sa kninskog/kozarackog stavljene na drugi tako preradjeni lanser ( br 22294) `97/`98

Izgleda da ipak nije bilo tako ...

Evo sta pise u jednom pasusu haskog dokumenta




Ovo je dokaz da su 4 cevke sa kninskog skinute jos pocetkom 1994 ,odvezene u SRJ i onda stavljene na ona 2 lafeta da bi malo kasnije nakon ispitivanja na rtu Platamuni oba uvedena u sastav 38 `rabr.` VJ u Nisu/Aleksincu .

Ovi podaci dakle ipak nisu tacni ...

Citat:





Da sve ovo ( datumski ) nije tacno ,dakle slika na Platamunima moguce nije nastala kako pise 1993 vec upravo 1994g pokazuje ovaj detalj

Pogledajmo ispod strelice se jasno vidi zakrpa nastala skidanjem tempirne kutije a na vrhu cevki se pored telemetrijskog znaka vide ostaci garezi od lansiranih raketa .Jos i ovo ..ako je `Orkan-dvocevac` poticao iz JNA zasto bi VJ radila probe 1993/94 sa sve telemetrijskom opremom tada na Platamunima . Znaci to je bio pogresan podatak ..




Da ponovim sta je general rekao za ovaj slucaj

Citat:Srbiji su od Orkana ostale samo četiri cevi, od kojih je kasnije konstruisan sistem Luna-Orkan. Od kuda te cevi?

-Mi smo u Institutu imali četiri cevi koje su se nalazile na ispitivanju. I kada smo ostali bez originalnog sistema, trazili smo za njih odgovarajuće vozilo. Rešenje je bio sistem Luna, koji je kod nas rashodovan. Na orudje koje je ostalo, dogradjene su četiri cevi i tako je nastao sistem Luna-Orkan, s tim što je imao manje performanse od originalnog Orkana.

I jos jedan detalj...

Citat:TRZ Kragujevac je 17. juna 1995. godine, preko 30. KC VJ, dostavio VRS-u i 350.280
metaka, a ubrzo potom još 567.000 metaka i 46 raketa.

Mozda su ovo bile R-262 ???

Sve ovo ( 321 i 327 str.) je iz dokumenta

http://icty.org/x/cases/perisic/tjug/bcs/110906_judgement_bcs.pdf

Tek sad znamo da su 4 cevke na prvom konvertovanom ZIL / 22293/ iz 1996 zapravo sa onog zadarskog/krajiskog ( tada nije bio u sastavu VRS ) .Eh sad ... pa odakle onda cevke na preostala 3 lansera ZIL ??? Zar opet .... sve iz pocetka, joj

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro... Sada bar znamo kada je original "očerupan", i sa koliko je cevi dočekao kraj ratnih dešavanja.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Da ..od januara dakle 1994 pa dalje je imao svega 8 cevki ali ima tu jos jedan detalj

Citat:Dana 15. januara 1994. godine, VRS je od Generalštaba VJ "na osnovu ranijeg odgovora" zatražio da "omoguć[i] da se formira ekipa stručnjaka […] od lica koja su radila na projektovanju" sistema "Orkan", te da oni budu upućeni u Knin "radi skidanja 4 cevi" s "Orkana" koji će upotrebiti VRS, DP P1818, Zahtev koji je Ratko Mladić uputio Generalštabu VJ, 15. januar 1994. godine, str. 1. Dana 19. januara 1994. godine, Perišić je uputio dopis Glavnom štabu SVK.

Prvo ..izgleda da su ovi `dvocevci` koristeni i borbeno upotrebljavani od strane VRS ??? a drugo ,za upotrebu prototipnog-zadarskog SVLR se izgleda pitao Generalstab VJ !

sa 384 str dok.

Citat:Obezbeđivanje raketnog sistema "Orkan"

Među naoružanjem koje je JNA 1991. godine ostavila za sobom na teritoriji RSK bio je i
jedan raketni sistem "Orkan", koji je kasnije upotrebljen u granatiranju Zagreba u maju 1995.
godine. Dana 8. aprila 1993. godine Ministarstvo odbrane RSK je uputilo pismeni zahtev
načelniku Generalštaba VJ za 200 raketa "Orkan". U oktobru 1993. godine Glavni štab SVK
zatražio je od Generalštaba VJ odobrenje da se za raketni sistem "Orkan" "ispitivanje nastavi u
VRSK na stvarnim ciljevima i uslovima".

Zbog kompleksnosti ovog raketnog sistema, za remont i održavanje bila je potrebna pomoć
VJ.

Citat:SVK je za vreme Perišićevog mandata postao zavisan od snabdevanja i kontinuirane
logističke i tehničke podrške VJ (uključujući i održavanje raketnog sistema "Orkan").Ova pomoć odražavala se na svakodnevni rad pripadnika 40. KC koji su služili u SVK, pošto je uspeh njihovih
dejstava u velikoj meri zavisio od logističke i tehničke podrške koju je nadzirao Perišić.

Cini se da je onaj prototipni zadarski SVLR bio samo `pro forme` u SVK .

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljiv dokument, treba ga temeljito pročešljati , ali ovako na brzaka uz jutarnju kavu vidim da se u Pretisu tih ludih godina ništa nije radilo na raketnom programu , čak naprotiv za potrebe izrade onog surduka od Košave, Motika i njegova ekipa su dobili 200 komada gradovih raketnih motora iz skladišta JNA.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Da ,bas ga treba dobro prodetaljisati ... nego malo da se osvrnemo na te `lude godine` 1993/94

Vraticu se na pisanija u tekstu o Orkanu u Kalibru sa prve stranice

Citat:Odlaskom JNA iz Knina, jugoslovenski prototip je ostao u naoruzanju Vojske Republike Srpske Krajine. S obzirom da Vojska Republike Srpske nije imala ni jedan Orkan, sa njega su skinute 4 cevi koje su u beogradskom TOC u prolecu 1994. namestene po dve na jedan lanser raketa R-65 Luna. Najpoznatije dejstvo “kninskog” Orkana izvrseno je 1.maj 1995.godine na Zagreb, kao odgovor na hrvatski napad na Zapadnu Slavoniju. To nije bilo najsrecnije resenje, Orkan nije predvidjen za gadjanje naseljenih mesta, jer poseduje samo kasetnu bojevu glavu. Vecina bombica, zbog neizvucenog osiguraca ostala je po krovovima zgrada. Po padu RSK, prototip Orkana povucen je u Banja Luku. Vojska RS od sredine 1994.godine koristila je dva dvocevna Orkana, a ni ona nije mogla da proizvodi rakete jer je raketno gorivo (u sustini crni barut) proizvodjen u Bugojnu. Jedino su sklopljene rakete od preostalih delova, na kojima su bili vidljivi udarci cekica.

Sto se tice VJ, ona nije nasledila ni jedan orginalni Orkan, imala je ozbiljnu kolicinu raketa i samo 4 cevi koje su se na ispitivanjima nasle u beogradskom VTI. One su tokom leta 1993. po dve stavljene na najbolji nemacki top iz Drugog svetskog rata: protivavionski Krupov top M-18/37 od 88mm,koga je VJ koristila u obalskoj artiljeriji. Sa njega je skunuta orginalna cev i dva povratnika trzaja i postavljene po dve Orkanove cevi. U tom trenutku bilo je to odlicno resenje, jer je mehanika na starim topovima besprekorno funkcionisala. Punjenje lansera se odvijalo dosta primitivno: na krajeve cevi postavljene su sine niz koje se raketa gurala u cev. Ozbiljan problem nastao je vec na prvom ispitivanju pocetkom oktobra 1993. na poligonu Platamuni. Gresku su napravili elektricari koji su povezali cevi sa kutijom za opaljivanje. Obe cevi su greskom spojene da istovremeno opale. Najmanje vreme koje treba da protekne izmedju opaljivanja dve rakete je – tri sekunde. Do nesrece je moglo doci kada se otvore stabilizaciona krilca rakete po izlasku iz cevi, ako bi se uplela sa krilcima druge rakete ili samom raketom. Do toga nije doslo zahvaljujuci sreci. Svaka raketa ima svoju specificnu tezinu, od koje zavisi brzina njenog ispaljivanja. Prilikom opaljenja u nekom delicu sekunde prvo je izletela jedna raketa pa za njom i druga. tom prilikom “novi Orkan” se pokazao kao skoro bestrzajno orudje. Od tog resenja odustalo se 1998. kada se sve cetiri cevi skinute sa topova i ugradjene na jedan lanser raketa R-65 Luna, na vozilo ZIL 8x8 cija je potrosnja 120 litara “supera” na 100km.

Taj cetvorocevni Orkan preziveo je NATO bombardovanje i prvi put je u javnosti prikazan na sajamskoj izlozbi “Partner 2005”.

Koliko samo gresaka na ovako `malom prostoru` ..no kako god ocigledno je da je nakon skidanja 4 cevke u januaru 1994 i obavljenih ispitivanja od strane VTI/TOC- VJ na Platamunima ona 2 `dvocevca` koristena u VRS .Rakete izgleda nisu izradjivane nakon `92 ( naravno gorivo nije dolazilo iz SRB-Bugojno vec je radjeno u SPS-Vitez ) .Prvo preradjivanje lansera Lune je kako znamo bilo jos 1996 a ne `98 kako pise ... To je onaj sa br 22293 i jeste bio prikazan na Partner 2005.Zanimljivo je da je te godine u hali TOC u Nikincima prikazan i drugi tadasnji lanser onaj sa br 22291.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gargantua ::Dobro... Sada bar znamo kada je original "očerupan", i sa koliko je cevi dočekao kraj ratnih dešavanja.

To oko `cerupanja` mi je zanimljivo ,konkretno da li je nakon tih ratnih desavanja bilo daljih aktivnosti u vezi toga .Eto sudbina mu pa skoro kao i kod onog prvog prototipnog SVLR koji je svoju lansirnu kutiju izgubio `85 na Krivolaku ,`malo po malo nista nije ostalo`...nego da se pozabavimo time

Znaci u jan.`94 ostaje bez 4kom iz donjeg i srednjeg reda ,slike koje je ranije stavio kolega `Misirac` ,posleratne ali tacno kad ,nepoznato ( moguce 1995-2000)

Misirac ::Orkan VRS


te slike kolege `bojankrstc`nastale 2000 dok je sluzio VRS u kasarni Kozara

bojankrstc ::



i jedna slika kolege `smiki` nastala moguce kad je istu i stavio na temu ,znaci 2012 ( na ekranu panela `Tempiranje` se jasno vidi uniforma OS BiH ,prva slika ,66ta str.)

smiki ::



Steta sto nemamo sliku iz profila iz zadnjeg perioda da se vidi brojno stanje cevki ( nazire se samo cevka iz gornjeg reda ) Na slikama Misirca i bojankrstc se jasno vidi crnilo na cevkama i kutiji koja je malo kao ociscena kasnije sto se vidi na ovoj zadnjoj slici.Nije cudo sto je u BNT pocetkom 90tih odluceno da se kutije prefarbavaju u onu mat-crnu .

Na 318 i 319 str se vrsila analiza polozaja i oblika temp. kutija kod prototipnih i serijskih SVLR ,ima dosta interesantnih detalja .Cini se da su cevke sa prototipnog krpljene na poziciji temp. kutije dok one sa dugackim i uskim rupama na cevkama nisu ,moguce sa serijskih a sto je zanimljivo takvu cevku ima i onaj 22293 koji je prvi dobio cevke sa 2 lafeta .Mozda su vremenom one menjane ? Recimo i ovo .. iste zakrpe mi se cini imaju cevke na vozilima 22294 i 22291 itd .. ima jos detalja no otom potom ...

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo teorijkih razmatranja rađenih na R262 kao reprezentativnom modelu.

Citat:
The main tool for the following analysis is a simulation
of the mathematical model of rocket flight with 6 degrees
of freedom (6-DOF), given in [20]. The rocket
configuration used in the simulation study is a
representative long-range 262 mm artillery rocket, 4.7 m
long, fin-stabilized, with four pop-out fins on its rear part.
The lateral pulsejet ring is located at 0.4 m from the nose
tip of the rocket. The main rocket motor burns for 20 s and
imparts an impulse to the rocket of Itot = 33.4 kN-s.


Iz rada:
http://www.vti.mod.gov.rs/ntp/rad2012/2-12/2/2.pdf
Ako je razmatrano/komentarisano, metla.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Dokument je bio ranije ali bi kolega raketas sa vise detalja mogao ako nije problem opisati tu metodu aktivnog prigusenja .Zanimljiv je podatak o radu letnog motora od cak 20sek ( poznato je da kod originalne R262 to traje najvise 4-5 sek )

Povećanje preciznosti artiljerijskih raketa metodom aktivnog prigušenja

Citat:Artiljerijske rakete srednjeg i velikog dometa se koriste na bojištu za indirektno gađanje udaljenih ciljeva. Imajući na umu veliko rasturanje pogodaka, one se koriste za gađanje celih oblasti iz višecevnih lansera. Pri tome, za ostvarivanje zahtevane verovatnoće neutralizacije pretnje, neophodno je utrošiti veliki broj raketa. Primenom odgovarajućeg upravljačkog sistema kod artiljerijskih raketa moguće je znatno smanjiti njihovo rasturanje pogodaka i povećati verovatnoću uništenja ciljeva. Upravljački sistemi sa reaktivnim impulsima su dovoljno jednostavni da se mogu primeniti na artiljerijskim raketama i efikasni da ostvare smanjenje rasturanja pogodaka koje opravdava njihovu primenu. U ovom radu je predstavljena pojednostavljena upravljačka šema nazvana metoda aktivnog prigušenja, koja izvršava korekciju poremećaja odmah nakon napuštanja lansirne cevi. Pokazano je da se primenom upravljačkog sistema sa aktivnim prigušenjem može ostvariti značajno smanjenje rasturanja pogodaka, kao i da je to efikasan metod za smanjenje uticaja svih poremećaja izuzev odstupanja vrednosti totalnog impulsa raketnog motora.

Pored povecanja preciznosti da li se ovom metodom moze povecati i domet ?