Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja profesionalno računam cene i obrade takvih pozicija od raznih materijala skoro po pravilu nikad od trgovačkih kvaliteta pa mi se opet ne uklapa.

• 5Ovo se svidja korisnicima: nradukic, yrraf, Weiss, Metanoja, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nisu problem vijci , ali navoji jesu , na spoju komora sa nosačem krila i prednjim dancetom su bili takozvani S navoj. Profil navoja nije bio standardan nije se moglo kupiti ploćice za rezanje navoja, već specijalna izrada . Isto tako je bilo problema sa kontrolnicima navoja, nije se moglo kupiti, nego kupi stroj za brušenje navoja, i radi sam kontrolnike odnosno etalone.

Dokle je to išlo možeposlužiti jedan primjer .. ti S navoji odnosno pilasti navoji su standardizirani , poznati su u literaturi i kao Buttress threads. Obično je kut navoja sa jedne strane 45 stupnjeva , a sa druge je 3 , 5 ili 7 stupnjeva .. postoji i njemački pilasti navoj koji ima sa jedne strane 33,3 stupnja a sa druge ima 3 stupnja , e mi smo bili veči specjalci od švaba i amerikanaca zjedno .. mi smo sa jedne strane imali kut 45 stupnjeva , a sa druge 3 stupnja ...

I naravno da ni to nije bilo dovoljno već je dimenzija navoja bila 257,5mm sa korakom 2 mm i tim kutevima 3/45 . Samo je taj navoj i to poliran ko pasja muda mogao izdržati tlak od 220 bara , a da se komore ne razlete.

Materijal je bio Čelik legiran sa kromom u rangu Č 4734 poboljšan na 130 Kp / mm2, što je značilo da je dozvoljeno opterečenje 130 kp po milimetru kvadratnom , a da se pri tome ništa bitno ne događa u materijalu , to je ujedno značilo da je taj materijal vrlo tvrd za obradu.

Najbolji vijci koj se mogu kupiti u dučanu su u klasi 12.7 , ovaj je materijal po toj nomenklaturi bio 13.7, odnosno tu negdje iznad te klase.

• 2Ovo se svidja korisnicima: nradukic, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Jul 2019 11:11

raketaš ::nisu problem vijci , ali navoji jesu , na spoju komora sa nosačem krila i prednjim dancetom su bili takozvani S navoj. Profil navoja nije bio standardan nije se moglo kupiti ploćice za rezanje navoja, već specijalna izrada . Isto tako je bilo problema sa kontrolnicima navoja, nije se moglo kupiti, nego kupi stroj za brušenje navoja, i radi sam kontrolnike odnosno etalone

To brate objasni...većina nije ni svesna koliko su delovi skupi...jer to mora veoma visok kvalitet da bude jer trpe extremne temperature,pritiske,sile!!!

Dopuna: 22 Jul 2019 11:18

Primer:
Upotreba durAluminijuma...Običan durAliminijum se dobija nakon nekoliko dana starenja na povišenoj temperaturi i relativno je jeftin...medjutim kvalitetan duraluminijum koji je i do 5 puta ima veću zateznu čvrstoću,stari na sobnoj temperaturi nekoliko desetina meseci ili ako hoćete par godina!!!A razlika u ceni je 10 puta a možda i više!
To je inače jedan od najjeftinijih materijala koji se koristi.

• 3Ovo se svidja korisnicima: nradukic, Bane san, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na raketi R262 se koristio najbolji" dural" koji se tada mogao dobiti u državi.. legura pod imenom PD 33 imala zateznu čvrstoču oko 60 kp / mm2 , cca 2 put nižu od najboljeg čelika , ali je zato bila cca 2,8 puta lakša ..titan nije korišten , a bilo je zahtjeva iz konstrukcije da se odobri korištenje čelika legiranih sa niklom, ali to savezna direkcija nije dala.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I onda se postavlja pitanje da li su Iracani sve to platili ili nisu, mislim na razvoj i skupe masine kao i materijal i sve ostalo, a dobili su i oni a i mi nesto malo, mada ne bih bas voleo da budem tamo gde ce da padne. Steta sto se u izvornom smislu ovaj sistem nije prosirio barem na jos dve tri zemlje kao korisnika lepe bi pare uzeli, ali nista od toga nazalost.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Weiss, amaterSRB, Bane san, amstel, sevenino, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U iraku je sve uništeno , još više nego u Vogošći , a imali su u svemu bolju i noviju opremu od nas , 50 miliona dolara su bili troškovi razvoja , a ne opremanja tvornica to je bio posebni trošak , za koji su tvornice uzimale kredite.

Da bi se danas pokrenula takva proizvodnja na ledini potrebno je milijarda dolara odmah , a onda još toliko u slijedećih 5 godina

• 1Ovo se svidja korisniku: amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::50 miliona dolara su bili troškovi razvoja , a ne opremanja tvornica to je bio posebni trošak , za koji su tvornice uzimale kredite.
Ili oko 130 miliona danas po kalkulatoru inflacije , cisto da se ima realniji odnos koliko je to bila vrednost

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::

Najbolji vijci koj se mogu kupiti u dučanu su u klasi 12.7 , ovaj je materijal po toj nomenklaturi bio 13.7, odnosno tu negdje iznad te klase.

Gde da nadjem 12.7? Voleo bih da imam taj vijak sa stamparskom greskom.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A sta je to Irak imao od opreme, za proizvodnju raketa i/ili celokupnog vozila?
Doduse bilo bi cudno da su proizvodili samo rakete, ali ne i nemoguce da su ostali samo na tome.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, amaterSRB, amstel, sekretar, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

rotring ::raketaš ::

Najbolji vijci koj se mogu kupiti u dučanu su u klasi 12.7 , ovaj je materijal po toj nomenklaturi bio 13.7, odnosno tu negdje iznad te klase.

Gde da nadjem 12.7? Voleo bih da imam taj vijak sa stamparskom greskom.

imaš pravo voda kuha na 100 a pravi kut ima 90 stupnjeva

12,7 je klibar mitraljeza , a 12,9 je klasa vijaka