Taktički balistički projektil 9K72 Elbrus (Scud- A/B/C/D)

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Raketni projektil 8K14 je autonomna balistička raketa dugog dometa sa motorom sa tečnim gorivom i autonomnim kontrolnim sistemima (SS) i hitnom detonacijom projektila (APR).

Putanja leta rakete sastoji se od dva dela: aktivnog dela na kojem radi motor i pasivnog dela na kojem raketa leti po inerciji.

Pogađanje cilja je obezbeđeno orijentacijom rakete, vertikalno postavljenom na lansirnoj podlozi, u pravcu cilja (cilj rakete) i uvođenjem u sistem kontrole vremena isključenja motora koje odgovara izabranoj daljini gađanja. Upravljanje raketom se obavlja samo na aktivnom delu leta.

Lansiranje rakete vrši se iz startne jedinice i počinje pokretanje motora. Motor se pokreće i u nekoliko delića sekunde dostiže svoju nominalnu vrednost. Raketa se odvaja od startne jedinice i diže se vertikalno, a zatim se automatski rotira u pravcu cilja u skladu sa programom leta definisanog programskim kontrolnim mehanizmom.

U letu, sistem upravljanja rešava problem održavanja rakete u ravni, kontroliše daljinu i osigurava stabilnost kretanja rakete u odnosu na gravitacioni centar u aktivnom delu putanje.

Motor se isključuje isključivanjem dovoda goriva u komoru za sagorevanje motora kada raketa dostigne prethodno određenu brzinu letenja na osnovu komande date od strane kontrolnog sistema u skladu sa vremenom unetim pre lansiranja.

Uništenje cilja se postiže odgovarajućim bojevim punjenjem koje je postavljeno u telo glave. U zavisnosti od ciljeva, raketa može biti opremljena specijalnim bojevim glavama ili bojevom glavom ispunjenom eksplozivom, prema listi opreme (VC).

Slika 1: Projektil 8K14, raketnog sistema 9K72 Scud. Osnovni opis



1. Telo glave rakete
2. Odeljak za instrumente
3. Srednji deo rakete
4. Repni deo rakete (Motor, kontrolni sistem i sistem za hitnu detonaciju rakete APR)

Dakle, najosnovnije. Posle ćemo nešto detaljnije...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nastavak osnovnog opisa rakete 8K14...

1. Telo glave rakete je nosni konus i dizajniran je tako da prihvata posebnu opremu i štiti je od mehaničkih oštećenja i od izlaganja visokim temperaturama u letu.
Osim toga, trup glave obezbeđuje u kabini pod pritiskom uslove neophodne za normalan rad specijalne opreme (pritisak, vlažnost, temperatura) i tokom rada na zemlji i u letu.

Telo glave sastoji se od 1. vrha, 2. tela I odeljka, 3. tela II odeljka i 4. adaptera (do broja 25).

Slika 1: Telo glave rakete osnovni opis

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Operativne nuklearne b/g po vremenu nastajanja:
-269А u telu b/g 8F14, 10 kt (1959-1962)
-RA 17 u telu b/g 9N33, 300 kt, 1964.
-RA 17-1, RA 17-2, RA 17-3 potonje modifikacije sve u telu 9N33 sve od 300 kt.
-RA 104, telo 9N33-1, 20 kt, 1970-te.
-RА104-01, telo 9N33-1, 200 kt
-RA 104-02, telo 9N33-1, termonuklearna 500 kt

Jedna muzejska b/g:



Postojale i varijante u razvoju koje nisu zaživele, kao modifikacija iz osamdesetih sa 3 nezavisme "petarde" od po 100 kt upakovane zajedno.

Hemijska 8F44G-1 b/g, namenjena za VX:



3N8 b/g je bila namenjena za iperit.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Mercury, Kubovac, voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Tokom šezdesetih godina razvijana je i helikopterska varijanta, kompleks 9K73 sa raketom R 17V. helikopter Mi6RVK. Tako nešto smo videli svojevremeno i kod Lune ali na prelazu decenija su sve batalili:

• 3Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, voja64, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gargantua ::Tokom šezdesetih godina razvijana je i helikopterska varijanta, kompleks 9K73 sa raketom R 17V. helikopter Mi6RVK. Tako nešto smo videli svojevremeno i kod Lune ali na prelazu decenija su sve batalili:



To sam nešto pronašao za Lunu da su razvili posebno transportno-lansirno vozilo koje staje u helikopter MI-6. Po dolasku helikoptera u reon dejstva, lansirno vozilo se izveze iz helikoptera na zemlju, a lansiranje se vrši daljinski iz helikoptera dok lebdi u vazduhu. S tim što to mora biti izvedeno za najviše nekoliko minuta jer MI-6 može da lebdi nekoliko minuta pre nego što spali motore. Ali nisam znao da je bila verzija i za Scud....

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

*Telo glave rakete 8K14....nastavak

1. Vrh Tela glave rakete je dizajniran da osigura antensku jedinicu u njoj i da je zaštiti od izlaganja visokim temperaturama u letu. Elementi vrha, u području sklopa antene, napravljeni su od radio transparentnih materijala (KPZh-9).

Vrh (sl. 2.2) se sastoji od kućišta sa izolatorom 3, na koji se stavlja poklopac 4, i vrh 1, pričvršćen na izolator pomoću igle 2.



Školjka 6 debljine 0,8 mm, koji je minimum potreban za čvrstoću konstrukcije za radna opterećenja je element duž kojeg se vrh mora srušiti kada glava naiđe na prepreku, osiguravajući aktiviranje osetljivih elemenata kontaktnog čvora glave.
Unutrašnja površina omotača je prekrivena termoizolacionim slojem azbestne tkanine 7 i penaste plastike FK-40 11. Izolator je pričvršćen na osnovu kućišta sa četiri vijka 12.
Na okvir 8 u navojnim otvorima ugrađeno je osam eksera 13 i montažni klin 9, koji služe za usidravanje vrha sa Telom I odeljka.

2. Telo I odeljka (sl. 2.3) služi za postavljanje posebne opreme u njega i sastoji se od čaure za glavu 1, školjke 3 i okvira 4. Četiri nosača 8 su zavarena na navlake sa navojnim rupama za pričvršćivanje posebne opreme. Na okviru su dva nastavka 10, na koji je pričvršćen nosač sa posebnom opremom. Na rukavcu glave nalazi se šest navojnih otvora za pričvršćivanje GKU (glavni kontaktni čvor).



Da bi se oprema zaštitila od izloženosti visokim temperaturama u letu, kao i da bi se smanjio gubitak toplote pri niskim temperaturama okoline tokom rada, unutrašnja površina omotača je prekrivena slojem penaste plastike FK-40 9.
Da bi se smanjila temperatura pene, sloj azbestne tkanine 2 debljine 1,9 mm je zalepljen na ljusku iznutra.
Pena ima četiri ureza za specijalne aparate za amortizovanje i šest uzdužnih žljebova za postavljanje detalja prednjeg kontaktnog uređaja (PKU). PKU se pričvršćuje zavrtnjima na ušice zavarene na ljusku.
U prstenastom žljebu u penastom spoju se skupljaju kablovi od PKU.
Dvanaest eksera 6 i dva montažna čepa 7 osiguravaju montažu Tela odeljaka I i II.

3. Telo II odeljka sastoji se od čelične konusne ljuske 2, koja prolazi u prednji cilindar 10 i zadnji 1 priključni okvir. Prelazak ljuske od konusa do cilindra je podržan čeličnim prstenom 3, uglovnog profila. Na prednjem ramu se montira konzola sa sistemom ESVP (električni sistema unutrašnjeg grejanja) konektora kabla.



Trideset čepova 5, 6, 9 su zavareni za kućište za pričvršćivanje deset cevi sa bočnim kontaktnim uređajem.
Unutrašnja površina omotača kućišta je pokrivena slojem azbestne tkanine 8 debljine 1,9 mm i penaste plastike FC-40 4. Pena ima uzdužne i prstenaste žljebove za polaganje grejnih kablova u njima.
Za spajanje i pričvršćivanje Tela (kućišta) pomoću adaptera koristi se dvadeset klinova 13 i dva montažna čepa 12.

4. Adapter je glavni potporni element dizajna glave. Sastoji se od cilindrične ljuske 11 i okvira 3. Prednji okvir 1 se koristi za pristajanje na njega sa deset specijalnih M12 klinova i za pristajanje sa telom odeljka II. Srednji okvir 10 služi za pričvršćivanje na dvadeset vijaka M8 na dnu.

Adapter ima uređaje za primanje vanjskog pritiska na putanju. Svaki od ovih uređaja je prstenasti cevasti kolektor 2 i 5 (sl. 2.5), na koji su zavarene četiri cevi od ulaza za pritisak.
Adapter u zoni komore pod pritiskom je sa unutrašnje strane prekriven slojem azbestne tkanine 3 i penaste plastike FK-40 4 (debljine 30 mm).



Za ulazak u kablove specijalne opreme i sistema grejanja unutar odeljka pod pritiskom u srednjem okviru nalazi se deset zaptivnih matica 6.
Zadnji okvir 9 služi za usidravanje glave sa telom proizvoda koristeći šesnaest M10 čavlića i dva klina. Konstrukcija spoja prikazana je na slici. 2.6 i 2.7.



-Električni sistem unutrašnjeg grejanja ESVP, Tela glave rakete 8K14

Električni sistem unutrašnjeg grejanja je dizajniran da automatski održava temperaturu u glavi rakete 8K14, blizu + 20 ° C, na sobnoj temperaturi od +15 do -40 ° C.
ESVP se sastoji od opreme u raketi i zemaljske opreme i kablovske mreže. Oprema u raketi (Sl. 2. uključuje grejne sekcije, temperaturne senzore i kablovsku mrežu. Zemaljska oprema uključuje konzolu i ekvivalent grejanja, kablovske mreže i napajanja.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

* Odeljak za instrumente rakete 8K14

Odeljak za instrumente (Sl. 4.1) je energetski element kućišta rakete, dizajniran za smeštaj instrumenata kontrolnih sistema, APR (sistem hitne detonacije projektila) i izvora energije.

Odeljak za instrumente sastoji se od prednjeg i zadnjeg okvira, žica, kože, četiri poklopca, tri panela.
Prednji okvir 1 je izrađen od aluminijumske legure B95. Zadnji ram 9 je napravljen od čelika 12G2A. Zaptivači na okvirima su napravljeni pomoću fitinga 3 i 4, koji povezuju okvire i nosače u energetskom okviru. Na okviru 1 nalaze se osamnaest rupa M10, u koje su navučeni šesnaest eksera i dva štifta za spajanje sa glavom. Za spoj sa rezervoarom G na okviru 9 nalazi se šesnaest rupa prečnika 11,5 mm i dva otvora prečnika 14,7 mm.
Sistem žica (opruga) 2 opaža uzdužne sile. Svi ugaoni nosači od aluminijumske legure B95. Na površini okvira 1, 9 i žica 2 koje su u kontaktu sa kožom, dva sloja stakloplastike se nadovezuju kako bi se smanjio prenos toplote od kože do okvira i žica.
Oblaganje se sastoji od četiri lista čelika 12G2A debljine 1 mm. Ploče imaju izreze za poklopce i utor duž konture poklopaca za gumene zaptivke. Prilikom sklapanja zaštitne trake se preklapaju.
Svaki poklopac 5 se sastoji od lima i štancanih ivica, zavarenih tačkastim zavarivanjem. Lim i ivice čelika 12G2A imaju istu debljinu od 0,6 mm.
Kada se montiraju, ivice čelika učvršćuju poklopac. Širina svakog poklopca u luku je oko četvrtine kruga; takve veličine poklopaca omogućavaju dobar pristup uređajima. Navlake su odvojive i pričvršćene specijalnim bravama. Brave uključuju poklopce za rad prilikom utovara odeljka. U jednom od poklopaca nalazi se preklop 11 za pristup Š39 konektoru.
Unutar odeljka sa instrumentima, paneli 6, 7, 8 se nalaze poprečno, deleći odeljak na četiri sektora. Paneli su izrađeni od bakelisane šper ploče debljine 10 mm. Krst panela je energetski element odeljka. Kontrolni panel i APR su montirani na panel.
Odeljak za instrumente je pričvršćen na rezervoar za gorivo sa šesnaest eksera i centriran je na njega sa dva klina.

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

* Srednji deo rakete 8K14

Srednji deo rakete sastoji se od rezervoara za gorivo 29 (slika 5.1), rezervoara za oksidaciju 24, protočne cevi D - rezervoar za startno gorivo 23, ventila za punjenje oksidatora 4 i goriva 28, ispusnih ventila za oksidaciju 3 i goriva 1, startnih ventila 26, ventila za zatvaranje 26 , 27, ventili za smanjenje pritiska 22, piropatron, alarmi za pritisak 2 i cevovodi.



- Rezervoar za gorivo
Rezervoar za gorivo (slika 5.2) je element sile dizajna rakete, čija se spoljna površina poklapa sa teoretskim obimom rakete.



- Rezervoar oksidansa
Rezervoar za oksidans (slika 5.3) je element čvrstoće konstrukcije rakete, čija se spoljna površina poklapa sa teoretskim obimom rakete. Unutrašnja šupljina rezervoara je dizajnirana za skladištenje oksidansa.



- Protočna cev
Protočna cev (Slika 5.4) je dizajnirana da poveže rezervoar za gorivo sa pogonskom jedinicom i istovremeno služi kao rezervoar za startno gorivo.



- Ventili za punjenje
Ventili za punjenje su dizajnirani za punjenje rezervoara sa komponentama goriva i za odvod komponenti iz rezervoara.
Ventil za punjenje (pražnjenje) oksidatora i ventil za punjenje (dreniranje) goriva su slični po dizajnu i principu rada i razlikuju se samo po veznim dimenzijama. Na sl. 5.5 ventil je prikazan u zatvorenom položaju. Za punjenje nosača rakete 5 i poklopca 4 se uklanja, na njihovo mesto postavlja uređaj za punjenje, kojim se okreće klip 3 dok se ne zaustavi u prstenu 1.
Za praktičnost rada na telu i klipu nalazi se levi navoj. Ventil se otvara okretanjem ključa uređaja ulevo i zatvaranjem okretanjem udesno. Komponenta goriva ulazi u rezervoar (ili odvodi iz rezervoara) kroz prstenasti razmak između sedišta kućišta 2 i klipa 3 i kroz rupe u kućištu.



Po završetku punjenja ili pražnjenja pomoću uređaja za punjenje, klip se pričvrsti u kućište kako bi se osigurala nepropusnost, uređaj se uklanja i umeće se utikač i nosač. Zaptivni klip i čepovi (uređaji za punjenje) u ventilu se izrađuju na fluoroplastičnom prstenu.

- Ispusni ventili
Ispusni ventili su dizajnirani za ispuštanje rezervoara prilikom punjenja goriva.

ž

- Startni ventili
Startni ventili (Sl. 5.7) su dizajnirani tako da otvaraju pristup vazduhu spremnicima za gorivo i oksidans odgovarajućom komandom.



- Ventil za zatvaranje
Ventil za zatvaranje (Sl. 5. je dizajniran da zatvori liniju punjenja sa vazdušnim rezervoarima oksidatora i goriva.
Ventil za zatvaranje montiran na rezervoaru za gorivo je takođe predviđen da odvoji liniju za punjenje od rezervoara nakon što je pritisak u rezervoaru oslobođen u slučaju AED. Ventil se aktivira kada se primeni jednosmerna struja od 27V na kontakte na uređaju DP1 koji je ugrađen u adapter 1.



- Ventil za smanjenje pritiska i ventil za zatvaranje
Ventil za smanjenje pritiska je dizajniran da oslobodi pritisak od oksidatora i rezervoara goriva tokom AVD-a.
Ventil za oslobađanje pritiska iz rezervoara za oksidaciju i ventil za rasterećenje iz rezervoara imaju isti dizajn. Element otvaranja ventila za smanjenje pritiska (Sl. 5.9) je stub 6, čija je ramenica pričvršćena između krajeva kućišta 8 i fitinga 5. Klip 7 će biti pričvršćen na stub.
Na sl. 5.9 sigurnosni ventil je prikazan u zatvorenom položaju. Kada se okidač pokrene usled pritiska generisanih gasova, ramenice stuba se režu u klip. Stub se pomera i njegova konusna površina i ramenica se drže u kućištu ventila. U ovom slučaju, rezervoari za oksidaciju i gorivo prenose se kroz šest otvora u kućištu sa atmosferom, kroz koju se oslobađa pritisak iz rezervoara za oksidaciju i goriva.
Na ventilu za odzračivanje rezervoara za oksidaciju je instaliran ventil za zatvaranje, koji obezbeđuje nepropusnost sistema nakon rasterećenja pritiska.
Element zatvaranja kod ventila za zatvaranje uz osiguravanje nepropusnosti pneumatskog sistema rakete nakon rasterećenja pritiska je utikač 3, čiji je rameni spoj između krajeva matice 1 i kućišta 4.
Lapan je pokrenut od strane izvidnice DP1.
Na sl. 5.9 Ventil za zatvaranje je prikazan u otvorenom položaju.
Nakon otpuštanja pritiska, aktivira se ventil. Pod dejstvom pritiska gasa, pluto je presečeno. Utikač se pomiče sa konusnom površinom i ramenim ramenom zaglavljenom u konusnim površinama kućišta 4, blokirajući ispusni vod i osiguravajući pouzdanu nepropusnost vodova.

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

* Srednji deo rakete 8K14 ..... nastavak.....

- Alarm za pritisak
Na raketi je instalirano šest normalno otvorenih alarma za pritisak (Slika 5.10). Dva od njih kontrolišu pritisak u cevi za superpunjenje. Kada pritisak dostigne 5 kgf / cm2, detektor pritiska zatvara električni krug da bi preneo signal upaljaču startnih ventila koji povezuju liniju punjenja sa rezervoarima.



Četiri signalna uređaja (dva za svaki rezervoar) kontrolišu pritisak u rezervoaru za oksidans i gorivo. Kada rezervoari pod pritiskom dosegnu 5 kgf / cm2 u vazdušnim jastucima, aktiviraju se uzastopno povezani alarmi pritiska i stvaraju električni krug za propuštanje komande za aktiviranje pištolja startne komore.
Osetljivi element detektora je elastična rebrasta membrana 1.
Pritisak na membransku kutiju se dovodi preko fitinga A i cevi 2. Zaustavljač 3, zavrtanj u nosaču 5, služi za zaštitu membranske kutije od uništenja pod dejstvom pritiska preopterećenja. Sa povećanjem pritiska, membranska kutija skače, pomera štap 6 i oprugu 4. Kontakti se zatvaraju.
Instalacija u svakoj tački (cev za pritisak, rezervoari O i D), dva povezana paralelno sa detektorom pritiska, uzrokovana je potrebom za povećanjem pouzdanosti.

- Piropatroni DP1
Piropatron DP1 (Sl. 5.11) služi za stvaranje impulsa koji pokreće pokretne elemente ventila.



Piropatron je napravljen od hermetičkog dizajna, što isključuje mogućnost emisije plamena u raketi kada je pirokontrola poremećena. Piropatron se sastoji od kućišta 1 i četiri kontakta 2, izolovanih od kućišta 3. Izolacija pirotehničkog sastava 5 se utiskuje u kućište, koje se pali kada se napon primeni na kontakte. Pirotehnički naboj je zatvoren dnom 4, utisnut u kućište.
Uređaj ima duplikat električnog kruga, koji udvostručuje garanciju aktiviranja uređaja (kontakti 1 i 2 su međusobno povezani jednom žicom, a 3 i 4 drugom).

- Ventil PS
Ventil PS (sl. 5.25) je dizajniran da otvori pristup vazduha iz rezervoara za oksidans do alarma za pritisak na rezervoaru za oksidans, prema odgovarajućoj komandi.



Ventil se aktivira kada se primeni jednosmerna struja od 27V na kontakte piropatrona DP1 ugrađene u kućištu 5.
Kada se okidač aktivira pritiskom praškastih gasova, ramenica stuba 4 se odseče. Stub se pomera i njegov konusni deo je zaglavljen u konusnoj površini kućišta 5, dok šiljati kraj stuba probija membranu 2 i otvara pristup vazduha iz rezervoara O kroz mlaznicu 1 i spoj kućišta 3 do alarma pritiska.
Šipka 6 služi za smanjenje slobodnog volumena između rezača i stuba 4.

- Cevovodi
Sistem cevovoda povezuje posude i ventile između sebe i drugih proizvodnih linija. Cevovodi se sastoje od cevi, vrhova i matica. Izuzetak su cevi sa kompresorom, koje služe za snabdevanje komprimovanim vazduhom u rezervoarima za oksidaciju i gorivo. Oni uključuju ojačane balone, koji se koriste za kompenzaciju produženja temperature, grešaka u proizvodnji delova i obezbeđivanja sakupljanja proizvoda.

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

* Repni deo rakete 8k14

Rep je dizajniran za instaliranje rakete na startnu jedinicu, stabilizaciju rakete u letu, za smeštaj ventila, vazdušnih cilindara, upravljačkog mehanizma, kablova za sisteme upravljanja, a služi i kao obloga motora.
Repni deo uključuje telo repnog dela 5 (sl. 6.1), menjač 7, priključni blok 4, ventil za pokretanje 8, cilindre 3, elektropneumatski ventil 2, piropatron DP1 9, upravljački uređaj sa pogonima koji obezbeđuju potrebnu kinematiku, cevovode, pričvršćivače kontrolni kablovi.



Repni deo rakete je centriran sa tri montažne igle i pričvršćen na rezervoar za oksidaciju sa šesnaest vijaka, koji se vode pomoću savijajućih podloška.
Azbestna brtva se postavlja između dna repnog dela i mlaznice motora.

- Telo repnog dela rakete
Telo repnog dela (sl. 6.2) sastoji se od omotača kućišta 1, stabilizatora 2, poklopaca 6 i poklopaca 4. Do ljuske kućišta 1 svaki stabilizator 2 je pričvršćen na tri tččke vijcima; pored toga, omotač stabilizatora je zaglavljen tačkastim zavarivanjem na omotač kućišta. U dve prednje tačke učvršćivanja stabilizatora na trup kućišta stabilizatora, pričvršćeni su na okvire kućišta, a na zadnjoj tački držač stabilizatora je pričvršćen na dno, što je zadnji okvir.



Okvir tela repnog dela rakete
Okvir (Sl. 6.5) je dizajniran za montažu motora u proizvod i sastoji se od identičnih polovica. Svaka polovica okvira je zavarena struktura od četiri cevaste podupirače 1, tri noge 3 i dve stopice 2.



Materijal okvira (čelik EI712) ima visoke mehaničke osobine. Okvir motora je snažan nosivi element rakete, koji nosi motor i trpi poprečno opterećenje od težine motora.

Rezervoar za vazduh (vazdušni balon)
Rezervoar za vazduh (slika 6.7) je namenjen za skladištenje komprimovanog vazduha. Cilindar se sastoji od cilindra 1, dve hemisfere 2, dva priključka 3 i spojnog elementa (ušice) 4.



Glavni cevovod je povezan sa jednim od priključaka. Drugi priključak ima tehnološku svrhu. Na drugi priključak jednog od cilindara priključuje se cevovod, koji dovodi vazduh do ventila za odzračivanje. Spojni element se koristi za fiksiranje položaja cilindra na nosačima repnog dela.

- Reduktor
Reduktor (Sl. 6. služi za snižavanje visokog pritiska vazduha na radni pritisak potreban za regulaciju pritiska u rezervoaru za gorivo rakete; međutim, navedena vrednost smanjenog pritiska ostaje konstantna tokom rada reduktora.



Vazduh visokog pritiska ulazi u šupljinu A, kroz otvor između pozicije karoserije i ventila 10 - u šupljinu niskog pritiska B, kroz otvor u klipu 9 i graničnik 12 - u šupljinu B.
Sledeće sile deluju na regulacioni deo reduktora - klip:
a) da se poveća razmak između sedišta i ventila klipa - opruga 4;
b) da se smanji razmak:
-ulazni pritisak na razliku u površini tela (prečnik 20 i 19,85 mm)
-izlazni pritisak na efektivnu površinu balona;
-reaktivna sila koja nastaje pri ulasku vazduha kroz otvor;
U početnom položaju, pre primene visokog pritiska, razmak između tela i ventila klipa je maksimalan (deluje samo sila opruge), kada se na pritisnutom mehu pojavi smanjeni pritisak i povuče klip koji je pričvršćen na njega, razmak (zazor) se smanjuje.
Sila opruge 4 se podešava pomoću vijka, tako da je izlazni pritisak iz reduktora podešen. Povećanje pritiska u šupljini B smanjuje zazor između klipa i kućišta, a smanjenje pritiska povećava taj zazor.
Da bi se isključile rezonantne vibracije klipa, kao i strane čestice koje ulaze u zazor između klipa i kućišta, što može prouzrokovati da se klip uklini, množilac 7 je postavljen na reduktor, punjen mazivom.
Vazduh visokog pritiska deluje na klip 6 sa montiranim zaptivnim prstenovima. Zbog neuravnoteženih površina u množiocu u šupljini G, pritisak se razvija više nego u šupljini A reduktora, pa se mazivo može istisnuti u šupljinama A i B, čime se sprečava ulazak stranih čestica u otvor između klipa i kućišta.
Da bi se eliminisala rezonantna pojava klipa u šupljini D, postavljena su dva polu-prstena 5, koji formiraju određeni razmak između klipa i polu-prstena. Pola prstenova deli šupljinu D na dve šupljine koje su ispunjene mazivom. Kada se klip pomiče, lubrikant iz jedne šupljine se destilira duž rupe u drugu šupljinu, sprečavajući kretanje klipa i eliminišući njegove oscilacije