Top 130 mm M-46

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Apr 2014 12:38

i MENI JE LOGICNO.Namenjeno je bataljonskom nivou.Pinc.mi ovde lici na izvidjacko vozilo-i eventualno relej u nekom smislu... uvezano sa komandantom bataljona.Znaci za MB120mm(oni nisu pod artiljerijom).Imaju li mogucnost komunikacije sa BPL-kratkog dometa?

Dopuna: 04 Apr 2014 12:41

"Podsistem za nadzor i upravljanje",zna li neko o cemu se tacno radi?

• 1Ovo se svidja korisniku: sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::...nasljednik nekog njemačkog mornaričkog arsenala i tehnološke linije su bile organizirane na bazi njemačke čahure za top 127 mm i granate za isti top. Ta čahura je slična čahuri za 130 mm tako da smo to relativno lako osvojili u proizvodnji.

Aha, znaci tu je zavrsio alat koji je nabavljen od Francuske 1950ih zajedno sa ex-Nemackim 127mm mornarickim topovima (korisceni u obalskoj artiljeriji, bila je slika na forumu)...

Citat:
...i zato si me iznenadio sa šveđankama , daj nešto pobliže o tome , neki link , jer ja ništa nisam našao , a kopam već tri dana
Ovo sokocalo koristi 155mm + cauru:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Koristi je i 155mm FH-77 svedske vojske, izvozni je sa vrecicama i drugacijim zatvaracem.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Oscar, MB120mm, jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dopuna municijom bandkanone

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Metanoja, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ovo izgleda ozbiljno, ali bojim se da će nas moderator izbaciti odavdje jer previše pričamo o kalibru 155 , a s druge strane da ne bi projekta konverzije 130/155 ne bi bilo ni NORE- B . Možda jednog dana kad sve te puzle posložimo da onda to i preselimo tamo kod NORE


Čitajući ove linkove koje je postavio Bojank ispada da je u tom kalibru ( 155) bila plastična čahura sa metalnim dancetom , ali očito da je bila i klasična mesingana čahura , za švedsku armiju , a za izvoz je išla haubica sa klasičnom barutnom komorom sistem De Bange.

Kopka me varijanta koja je išla u Indiju po onome što piše nije bila mesingana čahura , a po onome što se može kupiti na burzi rabljenih strojeva neka indijska firma nudi na prodaju mehaničku prešu specijalku za kovanje dna čahure istu onakvu kakva je bila kupljena u PRETIS u za potrebe projekta 155mm

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Da li je moguće da je Indija uz svoje šveđanke kupila i tehnologiju za čahuru ????.

Ta preša je ključ s cijele priče , naime kad je general Paligorić krenuo u razvoj Nore bilo mu je jasno da se u jugi nema na čemu otkovati dno tako velike čahure i zato je prihvatio rusku čahuru 152 mm , a išao na promjenu baruta i dužine cijevi topa , te na upuštanje dna projektila kako bi dobio više mjesta za barut.

Postojeći kapaciteti u PRETISU (1974-1984) nisu omogućavali raskivanje dna čahure veće od cca 160 mm i duže od 700 mm ( dužina čahure topa 127 mm je 680 mm , a promjer randa je 160 mm ). Pedesetih godina prošlog stoljeća je rađena municija za ruski top 122 mm koja ima malo dužu čahuru (785 mm ) , ali je to sve rađeno pomoću trikova , kosim obacivanjem čahure u alat i slično i čestim lomovima i kvarovima na preši od 2500 T. Na fotkama se može naći tih čahura i granata sa logom MOL , što je u biti isto jer su PRETIS i MOL bili povezani u tehnološkom smislu , a i sto tako i organizaciono MOL je bio jedan od OOUR a ili SOUR a u koncernu UNIS.

Bilo je problema i sa kovanjem košuljica za granate , stare njemačke hidrauličke preše su bile već na izdisaju, to je bio jedan užas od tehnologije. Parni kotao je davao paru koja je potiskivala vodu u cilindre preše , a onda bi preko multiplikatora para tiskala vodu u cilindre i tako se kovalo granate , bila je prava avantura otkovati nešto veće od 100 mm, a to oko 100-120 mm je kovano na mehaničkim prešama, i zato u JNA nije bilo ništa od većih kalibara ( 152-155-203 ) sa domaćim logom.

!975-76 godine su postavljene moderne hidrauličke francuske preše mala od 500 T i velika od 1000 T i to je trebala biti okosnica proizvodnje municije 122 i 130 mm i raketne linije kalibra 128 mm. Vjerojatno je Paligorić smatralo se da bi ta velika preša od 1000 T trebala kovati 152 mm sa upuštenim dnom , ali te preše su bile nategnute da granice pucanja , i da bi se dobilo silu i brzinu kovanja trebalo je od 16 agregarta snage svaki po 400 kW raditi svih 16, što je bilo rijetko.

Upornošću i genijalnošću tehnologa uspjelo se otkovati 152 sa upuštenim dnom , ali je svima bilo jasno da to nebude išlo u seriji. Tada smo masovno proizvodili UB trupce , komad željeza koji je glumio granatu , imao je zadak i bakrene prestenove lijepo obrađene i kilažu koja se tražila , tako da je Paligorić mogao nastaviti UB testiranje topa i mehanizama na NORA A .

Pojava Geralda Bulla u toj prići je ubrzala nabavku nove 1600 T preše za kovanje granata ( LASCO) i dugohodne 250 T preše sa izvlačenje čahura ( SMG ) , te ovog čudovišta od 3600 T za raskivanje dna , a to čak i sa tom prešom nije bilo lako , trebala su 3 udarca za jedno raskivanje . Preša je imala na gornjem malju revolver sa tri alata koji su se okretali i tako mic po mic formirali rand na čahuri.

Posebna priča je bila obrada randa i ležišta za topovsku kapislu , tu je zube polomilo nekoliko njemačkih firmi , trebalo je kompletnu čahuru staviti u vreteno stroja i to sve zavrtiti na 2000 o/ min kako bi se dobila kvalitetna obrada mesinga .Da ne bi SKF a s kojim smo u licenci proizvodili kug lagere i njihovi tajnih programa na primjeni keramičkih kugli u lagerima i keramičkih kućišta lagera , još bi turpijali čahure za NORU B.

Zato me iznenađuju Šveđani , znam kroz šta smo mi prošli da bi napravili čahuru za NORU B odnosno izvršili konverziju 130-155, a mi smo pripadali bliku gdi je kalibar 152 bio standard i gdi je bila čahura tog kalibra nešto normalno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zar niste mogli jednostavno da izlijete cauru? Usput, caura je onaj deo u koji ide barut zar ne?

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CheefCoach ::Zar niste mogli jednostavno da izlijete cauru? Usput, caura je onaj deo u koji ide barut zar ne?

ha ha da izlijemo ????? , pa izrada čahure je jedna od najvećih tehnoloških tajni u području obrade metala .

Da bi se došlo do čahure treba desetak puta proći kroz prešu za duboko izvlačenje, komore za pranje, i peći za toplinsku obradu , da bi na kraju završnim udarcem žiga dobili otkovani rand i kalibriranjem dobili usta čahure.

Mala greška- odstupanje u tehnologiji dovodi do toga da ti kod opaljenja čahura ostane zakovana u topu i da je to oruđe mrtvo.

Ako jedna granata na cilju ne pukne - nikom ništa bude došla druga, ali ako ti zatvarač potegne čahuru van , a ona ostane unutra onda si gotov.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svedjani su imali iskustvo izrade municije sa caurom za mornaricke topove.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Svi su sa caurom, cak i 28cm koristi kratku cauru za dihtovanje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kakav je onda postupak kontrole izrade caura u serijskoj proizvodnji?
Jel se i tu ide na slucajan uzorak

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Apr 2014 13:03

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

evo malo o strelječkoj municiji

Dopuna: 05 Apr 2014 14:04

nenad81 ::kakav je onda postupak kontrole izrade caura u serijskoj proizvodnji?
Jel se i tu ide na slucajan uzorak

Prati se sve od početka , od lima iz kojeg se štancaju rondele , sastav i debljina lima moraju biti besprekorni , kroz desetak izvlačenja i žerenja se vodi računa o strukturi materijala , sve se odvija u šaržama , metalurškim mikroskopom se vidi stanje materijala , broj zrna -kristala , oblik . Koda tako odgovornih čahura svaka ima svoj broj i hladni žig kontrolora , i nema majci da bi netko nešto sfušao , ode glava kad tad.

Najvažnije je da se toplinskom obradom prije završnog udarca preše za formiranje randa mesing dovede u takvo stanje da će nakon tog udarca biti dovoljno tvrd i elastičan , da zvoni ko zvono, da ga izvlakać ne odvali.

Izuzetno je važno da usta čahure budu elestična , da se napuhnu i zadihtaju cijev kako barutni plinovi ne bi pored čahure prošli do zatvarača , ali mesing mora biti u takvom naponskom stanju da nakon tog napuhavanja dodatno očvrsne , i da postane ko opruga i da se malo stisne kako bi se čahura odljepila od cijevi topa.

Mesing ima dvije različite faze , oblika kristala - alfa i beta , ako ima cinka do 36 % on je čisti alfa i taj se lijepo oblikuje na hladno izvlači u čahure bez problema, ali je gnjecav, i taj se sigurno zaljepi u cijevi

Mesing preko 45 % cinka je čista beta struktura tvrda i krta ko opruga, i ne može se izvlačiti, i taj se mesing sigurno razleti u komade u cijevi topa.

Kod cca 39 % cinka u sastavu mesing još ima čistu alfa u strukturi kristala , deformacijom , kovanjem , alfa parcijalno prelazi u beta strukturu , znači da otvrdnjava, i postaje krt. Kvaka je u tome da kod završnog udarca kalibracije, zbog deformacije ne ode sve u beta strukturu , ali da kod opaljenja metka uslied deformacija čahura pređe u alfa + beta strukturu , koja je još dovoljno žilava i čvrsta.

Žarenjem deformiranog mesinga sa 39% cinka na temperaturi do 600 C on se sav pretvori u alfa i polaganim hlađenjem se ta alfa zadržava, ali ako taj isti mesing dignemo na 700 C i naglo hladimo dobijemo mješavinu alfa+beta , isti taj komad ako zagrijemo na 850 C i naglo hladimo dobijemo sve u beta strukturi.

Znači nekim plamenikom i mlazom zraka za hlađenje možemo napraviti svašta od jedne te iste čahure. Na fotki 155 mm šveđanke se lijepo vidi promjena boje kod usta čahure , znači da su do potrebnih osobina materijala dolazili zagrijavanjem i " zamrzavanjem " beta strukture .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Onda je tim tehnologa bio jak ko crna zemlja.
Kad neko spomenu livenje, jeste analizirali druge metode (s obzirom na toliku zajebanciju sa presama)