Vanjskobalistički proračun (program) leta rakete

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Evo tog polinoma u formuli i u programčiću na tipkanje.
Naravno to je nekakav polazni kriteriji i samo jedna strana medalje, za drugu se raketa pita i da li ona to može iz raznoraznih okolnosti ispoštovati

Na prvi pogled, laički gledano, čudno je da optimalna putanja do zadane tačke ne zavisi od osobina rakete?

Daj mala pojašnjenja za ovaj interesantan Excel program, npr. šta je donji a šta gornji grafik?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz razloga mojih skromnih mogućnosti i znanja dva su grafika. Kao što vidiš koeficijenti A i B su različiti za visine do i preko 5 km pa i se prema tome prepoznati grafik “ocrta”. Gornji je za visine preko 5km, donji za ispod.

Optimalnost bi svakako trebala uzimati u obzir osobnost rakete, jednim dijelom, ali po meni veći udio su generalni postulati gibanja nekakvog tijela, znači čista opća mehanika gibanja tijela kroz fluid.
Za primjer samo, pod kojim kutem lansiranja će raketa najdalje odletit. Luna, Uragan i Grad su tri različita svijeta po svemu i prema tome svaka od tih raketa ima svoj kut za maksimum. 60-55-50 u ovom slučaju što i nije tako velika razlika kolika je razlika između samih raketa. Tako i ovaj polinom se po meni komotno može uzeti kao dovoljno dobar univerzalni slučaj, kao da se za prethodne kaže da je 55 stupnjeva optimalni kut za maksimalni domet.

E a ovo što je raketaš naveo, tu se ne bi baš složio. Mislim da je nemoguće kreirati putanju uzimajući u obzir šta bi cilj eventualno mogao izvesti kao proturadnju. To je varijabla na kvadrat.
Po meni su brzina i raspoloživo preopterećenje jedina dva kriterija koja definiraju putanju jer samo tako raketi ostaju najveće šanse za izvesti manevar, bilo da cilj krene gore ili dole ili po perimetru uz kombinaciju gore ili dole.

Da se svakom sistemu unaprijed u projektu zadaju tipični ciljevi to stoji svakako. Ako se to zna i ako se znaju karakteristike rakete onda se mogu kalkulirati parametri u vstreč točkama, odnos brzina, kutevi između vektora brzina itd itd. Može se vidjeti da bojeve glave nisu iste kod svih raketa, različiti su im kutevi razleta, različite su brzine parčadi, različite su i brzine raketa pa su onda različita i područja i usmjerenost razleta.
To onda odrađuju mozgovi u raketi prema informacijama od blizinskog, koji prekalkuliravaju situaciju ovisno o vektorima brzina rakete i cilja i rade zadršku aktiviranja bojeve glave da “lepeza” pokrije kako treba.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, vathra, rovac, voja64, ILGromovnik, peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Kako leti raketa Točka…

Kao i sa Smerčom i Točka često služi za manipulacije nevještih nevještima, pa pogođena, pa oborena, pa upala, nije upala.
Kako imam više podataka o raketi 9M79 (Točka) nju ću uzeti umjesto 9M79-1 (Točka-U) ali princip je isti.
Od osnovnih podataka startna masa joj je 2000kg, kalibar je 650mm, za nivo je dovoljno procijeniti Cx-ove kao 1,0 i 1,2. Gorivo je kompozitni monoblok umetnut u motor (kod Točke-U uliveni) sa impulsom 236s, motor nominalno radi 22 sekunde u jednom režimu. Goriva sa izolacijom je 928 kila, čistog neta 911 kila.

Točka nije klasična balistička raketa već upravljiva tokom cijelog vremena leta, a upravljanje je u aktivnoj fazi kombinirano gaso-aerodinamičko, dok je u pasivnoj fazi čisto aerodinamičko.

Samim time program koji imamo nam neće pomoći već je dovitlavanje vektorima neophodno. Domet rakete 9M79 je od minimalnih 15km do maksimalnih 70km, a sistem je takav da je kut lansiranja neovisno o daljini gađanja uvijek 72 stupnja.

Fun fact je da će raketa u klasičnom neupravljivom balističkom letu lansirana pod 72deg otići na 70km, ali tako što će ići mnogo visoko i letiti duže nego što treba. Istih 70 kilometara u kraćem trajanju se može postići ako se raketa malo obori dole u aktivnoj fazi.

Tu su sad igre bez granica, kada i koliko preopterećivati raketu, ali iz snimaka puskova se može nekako izvući da su najjača obaranja u drugoj polovici rada motora, zapravo može se reći u zadnjem kvartalu kad raketa nabere brzine.

Druga pomoć su tablična vremena leta rakete, 15km (43s), 25km (67s), 35km (89s), 45km (111s), 55km (132s), 70km (163s) i to pomaže dosta jer svaka drastično drugačija putanja će dati isto tako drastično drugačija vremena leta.



I to bi moglo biti ovako nekako pri čemu je crvena putanja balistička neupravljiva. Brzine bi mogle biti ovako nekako





Fugasna bojeva glava (482kg) je sa osom zamaknutom 10 stupnjeva u odnosu na os rakete, i kad raketa u prilazu cilju bude na visini 450m odradi upravljanje da dovede os rakete na 80 stupnjeva prema tlu tako da glava kad pukne bude što je bolje moguće u vertikali. Inače aktivacija bude iznad tla na visini 20 metara za bolji efekt po cilju. Mnogo zajebano i obično ne ostane ništa od rakete, sve se razbuca u komadiće.

A kazetna pak glava svoj ciklus pokreće kad raketa bude na visini 2250 metara. Tu se raznoraznim patronama bojevi elementi (ima ih 50 komada svaki po 7,5 kila) izbacuju iz konstrukcije bojeve glave i svaki zasebno nastavlja svoj let prema cilju. Praksa je pokazala da je uglavnom fini rasip po cilju, svih 50 bombica bude ravnomjerno raspoređeno u krugu promjera cca 350 metara.

Tamo gore na 2250 metara po otvaranju kazete za ostatak rakete kreće jedan nazovimo tako let iako je to više tumbanje kante. Nekad dole završi motor zajedno sa pribornom sekcijom nekad samo motor dok je priborna sekcija očerupana pala negdje drugdje. Procijeniti let te kante nije baš jednostavan, veća masa (motor sa pribornom sekcijom) bi trebala dalje otići, ali sva ta crijeva i razbucana sekcija će više kočiti od samog motora manje mase, ali možda nešto blažeg kočenja.

U svakom slučaju ja kanti motora šecujem ovakvu putanju u odnosu na bojeve elemente odnosno srednju točku ciljanja



Znači tu ona bude blizo gdje je i cilj, ili koliko je kazetna raketa dohvatila. Obzirom na tumbanje kante ne isključujem mogućnost da padne malo izvan linije start-cilj, ali mislim da nikako ne može preteći cilj, točku ciljanja odnosno centar grupacije padanja bojevih elemenata.

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, ILGromovnik, rovac, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

svaka ti dala pukovniče , sad je samo pitanje tko bude imao muda ovo objaviti na nekom zapadnom mediju , jer taj bude odmah dobio šup kartu , odnosno po njonji

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, ILGromovnik, kalens021, Gargantua, peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zapadni mediji su odavno septička jama koja mnogo smrdi. Tamo su oni koji čitaju samo ono što žele pročitati i čuti pa im se samo to i plasira.
Jasno je svima čija je to bila Točka, zato su i zašutili nakon samo jednog dana. Naravno da nitko neće objaviti istinu, čemu gubiti vrijeme. Isto je i sa Lastavicom i sa mnogobrojnim drugim situacijama desetljećima u nazad.

Babe bogobojazne što svakodnevno ližu oltare su pročitale i to je dovoljno zapadnim medijima. Jebe ih jedino malo što mlađe generacije živo zabole za sve

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пуковниче,
Колика је вероватноћа да дође до промене лета ракете услед техничког квара, или дејства ПВО?

За ПВО, на ракети се не виде гелери, тако да мислим да то овде није случај.
Технички квар? Ипак се ради о ракетама старим преко 30 година.

• 2Ovo se svidja korisnicima: peruni, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vathra, govoriš o ovoj paloj u Kramatorsk?
Vjerojatnosti su uvijek X na N-tu gdje je N na M-tu.

0,0001%

Karikiram naravno jer odgovora na to nemam, nema nitko. Ali vjerojatnost da raketa padne na takvo senzibilan cilj pun žena i djece što čekaju izlaz iz pakla rata je obrnuto proporcionalan namjeri (motivu) da padne baš tu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Делимо мишљење Пуковниче, него ја по навици да проверим све могућности.

Не знам да ли си запазио, објавили су проруски извори некакву табелу са серијским бројевима Точки које су испаљене од 2014. Тамо се угрубо наводи место пада, и причињена штета.
Јави ако треба да је пронађем.
Занимљиво ми је било да видим да је једно пет Точки испаљено на Саур Могилу.
Али оно што ми је привукло пажњу да за једно десетак комада наводе да је пала негде у поље, није било штете. Ту ми је пало на памет да је можда један део ракета неисправан и да падне негде без везе. Наравно, можда је гађала и нешто у пољу, ко ће га знати.

• 2Ovo se svidja korisnicima: vathra, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Novinari vide motorčinu s krilima negdje u polju da leži ko krme ili vide smerča zabijnog u zemlju i kažu nije odradio ili promašio. Prazan motor kod Točke je ogroman i lagan i tumba se dok pada bez glave i pada prije cilja , a smerč je stabilan i nastavlja dalje po svojoj putanji i ide dalje od cilja . Isto kao i Orkan on kad rastepe glavu piči dalje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тако је. За Смерч а мислим и за Ураган мотор је стабилан и настави даље. Има више снимака где се види репна секција заривена у земљу / возила / кухињу, јасно је да има и даље стабилност и брзину.

Са друге стране, Точка се скоро и не забије у земљу, лежи скоро цела на њој. Види се да је пала малом брзином.