Vanjskobalistički proračun (program) leta rakete

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pukovniče ta tvoja konzerva je izgleda bila jako mala , sitne neke dijagramčiće nam šalješ , ovi dečki iz raketnog Kluba Krila Kvarnera su se baš bahatili sa svojim konzervama .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po procjeni dužine podkoljenice i dužini ovih šimika i kad se tu ubaci konzerva 153x240...ona konzerva iza bi trebala biti pofajn veća od toga

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nakon dužeg mrcvarenja sa Uraganom...



Nema šta drugo biti nego lažna informacija o zakonu gorenja jer tih 0,508*p^0,655 ništa dobroga ne daje. Svi ostali podaci su mi vrlo pouzdani i iz ozbiljnih literatura i tek kada uzmem zakon od RNDSI-5K (jer nema smisla da 5K i 5KM budu tako drugačiji) bude kako se i očekuje. Inače Sojuz kao vrlo ozbiljan izvor kaže u knjizi baš za RNDSI-5KM između ostalih, da je to bilo novije gorivo i zajedno sa tada novo razvijenim RST-4K i RBF ima eksponente 0,25 do 0,28, znači nikakvih 0,655 ili slično.
I to je to, srednjak kako se i očekuje od nekih 80000 N i srednji tlak od 110 bara. Stvarno interesantno, nikad za Uragan i te šaške ne bih rekao da je profil ovako neke forme

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

slažem se potpuno da bi sa eksponentom 0,655 to grunulo , a da sa ovih 0,25do 0,28 radi , Dok nađem gdi mi je Vinicki bude to i malo više potiska , a tlak ne bude preko 110 bara. to je jedan lavinski proces nešto ko lančana reakcija koja se završava kontroliranim radom motora , a ne eksplozijom istog.

Zbog visokog kriterija pobedonosceva gornji blok goriva trpi veći tlak od onog donjeg, ti si to naparvio sa nekom linearizacijom, nekim srednjom vrijednošću tlaka , stvar je kompleksnija , ali zbog niskog eksponenta n u zakonu gorenja tlak ne raste nekontrolirano i motor radi skoro kao da je dvofazni , veliki potisam na lanseru, velika brzina rakete na kraju lansera a nakon toga dugi rad motora, idealno za preciznu raketu velikog dometa.

Mi nismo mogli u Vitezu napraviti dvobazni barut s eksponentom 0,3 , ni u ludilu , i zato je Vučur izmišljao one kerefeke sa busterom na Orkanu, a kako beg nije cicija , kad je već mogao onda se raskomotio i napravio izbacni bestrzajni motor , vjerojatno najveći bestrzajni top, koji je ikada u povijesti radio.

Onaj puknuti Grabin je napravio veći bestrzajac ali mu se razletio , tako da sam siguran u to da je Vučurov gas generator do danas najveći .

možda bude prilike da baš na ovoj grupi dođemo i do bestrzajaca , budete vidjeli sve je to tu blizu ista matematika, samo su vremena krača i teže je nešto izmjeriti, i vidjeti što se unutra događa.

Nego da se vratimo na dijagram kojeg je postavio Zlikovski , ja sam analizirao više tih fotografija prije par godina i sad se to pogubilo u memoriji, nakon ovih diskusija zadnjih dan dva vidim da su mogle biti dvije veličine konzervi ???

Zašto je to bitno ??? sama konzerva je nebitna , ali na bazi nje možemo napraviti reverse enginering ispitnog stola i motora koji je na njemu.

Dok ne ovladamo nekim programom za analizu fotografija sa izraženom perspektivom mislim da se ovako možemo šicati još tri dana , a to nije smisao.

Da li se možemo složiti oko toga da je između paralelnih crta na ozolitu 10 mm , treba to isprintat u mjerilu da se vidi veličina slova , ipak su to crtali strojari a ne pekari i zna se standardna visina slova, i svi mi koji smo dresirani pišemo standardnu visinu i na nacrtu i na poruci ljubavnici.

U toj cijeloj prići mi znamo odnos poluga , s jedne strane klackalice je motor, s druge strane je neki dinamometar, neka opruga koju poluga razvlači.

Kretanje tih poluga prenosi se na pisaljku koja škraba dijagram po papiru. Kad bi znali razmak među paralelnim linijama onda znamo i radijus po om se kreče pisaljka , ako znamo promjer kante za grašak možemo rekonstruirati cijeli mehanizam.

Nakon rekonstrukcije mehanizma , možemo pokušati shvatiti što su to dečki u Rijeci radili , što su izmjerili i na koji ih je krivi put uputilo to pogrešno mjerenje potiska motora.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok se riječka konzerva neodgonetne, evo opisa onog drugog zapisa sa ispitnog stola. Kad se to prebaci u dijagram dobije se ovakav prikaz srednjih vrijednosti tlaka i potiska



Naizgled jednostavan motor međutim nije baš prosta konfiguracija da bi se dobila ta dvorežimnost



To je taj motor, u kalibru je 180mm i dužina mu je 1185mm. Kritični promjer mlaznice je 43,5mm dok je izlazni promjer 80mm.
Gorivo je kompozitno sa zakonom gorenja 3,3*p^0,147 gustoće 1,845 kg/dm3, visoke temperature gorenja od 3445 K, pokazatelj k je 1,137 i molekularna masa plina je 22,393 kg/kmol.

Gorivo je iz dva bloka, startnog i marševskog. Startni je blok pak opet zapravo četverodjelni, ali zapravo je to ipak jedan blok u konačnici. Dugačak je 414mm i ima zvijezda formu sa 12 proreza. Debljina ''mesa'' (svod, veb) je 13,5mm i startna površina gorenja je 5250 cm2.

Maršvski blok je dugačak 545mm, cilindrični kanal i četiri proreza na stražnoj strani. Startna debljina u cilindru je 70,5mm dok je u trenutku prelaza u marševsku fazu debljina 57mm. Startna površina gorenja je 890 cm2.

I to bi bilo sve, svi podaci su tu za račun. Međutim to nije sve Ima još jedan detalj, svaki prorez u startnom bloku je premazan tankim slojem inhibitora u dužini 300mm da se spriječi nagli pik tlaka u startu, jer bez toga tlak skoči na 100 bara očas vremena, a vidi se iz srednjih vrijednosti šta se tražilo, nekih 75 bara.

I tako to je to, prosto ko pasulj

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo još slika konzerve





Na drugoj ima dosta dobrih repera da se dimenzionira konzerva, to nije mala konzerva.
Ovo je valjda ta raketla

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije da spavamo , naprotiv Zlikowski se satra od posla i ima rezultate, a ja sam zaglavio sa teorijom. Naime meni su se lijepo posložile kockice sa onom kantom koju je gargantua našao taman dok je moja hanuma posložila pečenje na stol i francusku salatu.

Zliowski je onaj prvi dijagram sredio tako da kod printanja jedan prvokutnik koji mi se činio relevantnim bude 10x 30 mm , budući je 24 paralelnih pravaca to bi bila visina kante od 240 mm , a kako ima na onoj plahti 16 lukova to je kod razmaka lukova od 30 mm opseg kante 480 mm odnosno promjer 153 mm .

Recimo da bi to prošlo s tom plahtom , ali sa drugim kantama ne prolazi.

Problem je u tome što se sve to događalo 1963 godine stvarnih živih aktera nema, ili ih ne možemo naći, a lik koji ima sve te filmove fotografije možda i originale dokumenata ili dijagrama, to sve smatra svojim osobnim vlasništvom iako je sve to rađeno u sklopu aerokluba Rijeka koji je bio na buđetu. Drugo lik je tada bio moreplovac i nije sudjelovao u većini radnji, ali bi kao fotograf amater to sve poslikao kad bi brod bio na vezu. Treće i možda najvažnije lik je ekonomista i nema pojma s balistikom i osjeća se vrlo ugroženo kad ga netko poput mene počne rešetati.

Počeli smo pisati monografiju o tim počecima, Zlikowski je to počeo prije par godina kao jedan sve jugoslavenski projekt , gdje su ti dečki iz Rijeke stvarno bili pioniri u toj amaterskoj raketnoj tehnici .

Veliki je problem što su zaista bili amateri i u tom amaterizmu posijali pogrešno sjeme i niz mladih ljudi iz tog doba je krenulo pogrešnim stopama. Na tragu njihovih " istraživanja " iz 63 sam i ja sam par godina kasnije sa aeroklubom krenuo u pogrešnom smjeru, ali smo vrlo brzo shvatili suštinu stvari. Sada sa ovim spoznajama iskustvom i znanjem i uz pomoć Zlikowskog i još nekolicine kolega pokušavam rekonstruirati događaje i vidjeti gdi je bio zajeb.

Sve se svodi na te dijagrame koji su za ku.ac , na bazi njih su oni složili priču o nekom super gorivu na bazi cinka u prahu koji se koristi kod plamenog pocinčavanja čeličnih površina i sumpora u prahu koji se koristi u zaštiti vinove loze . Dosta su oni pisali o tome po časopisima iz onog vremena za popularizaciju tehnike itd.

Vrhunac je bio negdje godinu pred olimpijadu u Sarajevu , kad je savezna UDB a napravila spisak potencijalnih raketaša , a od nas u PRETIS u je zatraženo da damo neki zvanični stav po pitanju tog goriva u smislu može li se raketirati Jahorinu sa neke distance. Tada je Dr Zečević izvršio niz proba na poligonu u Vitezu , on i kolega Fišer su obišli pol svijeta na raznoraznim raketaškim kongresima , čak su dogurali do Tokija , što je dobra fora jer je dvadesetak godina ranjie u Tokiju počeo projekat Vulkan.

Naravno da je gorivo za ku,ac sa molarnom masom plinova od 90 i kusur, sa temperaturom od 1500 K, ali ima veliku gustoću cca 3,6 što daje dobar odnos masa sa komorom od kompozitnog materijala

Dok malo dođemo k sebi od prežderavanja i oblokavanja budemo postavili rezultate, dotle

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedva čekam da vidim šta ste složili…jedino što meni nekako inči izbijaju i tu konzervu vidim kao malo veću, recimo 211x304

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vako stoje stvari. Od fotografije dijagrama za kojeg ne znamo dimenzije odnosno mjerilo nakon dosta petljanja sa konzervama za grašak iz 1963 godine smo došli do spoznaje da je bilo više veličina kanti i da fotke ispitnog stola koje vrtimo ovih dna upućuju na veću kantu od one koju sam ja analizirao prije par godina kad je Zlikowski imao više fotki iz Rijeke. Dok to zbavimo ide i to na grupu.

Dakle ovo je početno stanje


Malo stariji se sjećaju tih nacrta iz industrije to je rađeno tako da se na paus papiru s tušem nešto nacrtalo , a onda postupkom kontaktnog kopiranja dobile te smeđkaste kopije po kojima se moglo crtati i pisati olovkom ili tušem ( tada nije bilo kemijskih olovaka , nije bilo flomastera i nije bilo selotejpa )

Na bazi tog dijagrama i dosta mog čarobiranja je Zlikowski napravio ovu sliku koja kad se isprinta u mjerilu 1:1 daje pretpostavljenu veličinu polja od 10x30 mm. Temlj za to mjerilo je bilo to što je kanta koju je našao Gargantua imala visinu 240 mm , a originalni dijagram ima 24 horizontalna polja , isto tako ta kanta ima promjer 153 mm , što daje opseg od 480 mm što opet daje 16 polja po 30 mm . Nekako se to sve uklopilo po dimenzijama na ovom pravcu koji je označen žutom bojom. Tu vidimo srednju liniju , po mome je to linija za podešavanje cijele te skalamerije .

Za očekivati bi bilo da je dijagram snimljen u tom sektoru cca 5 polja ispod i iznad srednje linije jer je tu distorzija dijagrama najmanja , Kako pisaljka ide niže od tih 5 polja dolazi do približavanja vremenskih linija što stvara grešku u očitanju.

Takvi sustavi su se inače koristili u procesnoj opremi , recimo za registraciju nivoa vode u nekom rezervoaru , kad pisaljka odnosno kazaljka švrlja oko te srednje linije i skoro da se stvar kreče u pravokutnom koordinatnom sustavu, na koji smo navikli.


Nakon toga je Zlikowski u nekom programu za izravnavanje linija napravio ovu sliku

Tu imamo normalni dijagram u kartezijevom koordinatnom sustavu , Crvenom bojom sam označio ono što je pisaljka nacrtala u nekom stacionarnom režimu , a one osmice su vjerojatno nastale pod uticajem zločestih vila.

Te zločeste vile ćemo staviti pod kontrolu u nastavku uratka

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam pitanja…kako ta klackalica uopće funkcionira. Na strani jedne poluge je potencijal sile potiska rakete, a šta je potencijal na drugoj?
I zašto su vremenske linije izvedene lučno? Ako je konzerva rotirajući cilindar u čemu je problem da se “sekundare” izvedu linearno?