Višecevni bacači raketa ''Plamen'' i "Oganj"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

proka89 ::Ja upravo pokusavam da objasnim nekom Turcinu na Pakistan Defence da smo mi razvili lanser za ovaj Nimr 6x6, ali kao da govorim jebenom zidu. Dzaba sto mu dajem slike sistema u Srbiji, lansera dok je pravljen u Srbiji, ovaj tekst gde CEO kompanije iz Emirata kaze da su ga razvili uz nasu pomoc, jbt nista ne vredi, covek gura neku svoju pricu koja 90% nema veze sa onim sto ja pricam

Cek, jel ima negde detaljan opis celog sistema ? Za sanse da se uvede u nase naoruzanje ne zelim ni da pitam

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima, samo je vozilo drukcije http://www.vti.mod.gov.rs/index.php?view=actuality.....ry=1&id=75

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aha, znaci fora je sto su Emirati kupili lansere od 128 mm... Hvala za link

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dixy ::Aha, znaci fora je sto su Emirati kupili lansere od 128 mm... Hvala za link

Mislim da si se nisi najbolje snasao
Ukratko: Pre nekoliko godina iz UAE je stigao zahtev da im se uradi visecevni lanser za kineske rakete 107 mm, koji bi bio na njihovom vozilu NIMR. Nasi su to odradili i mislim da negde na forumu postoji tekst o tome i o problemima koje su imali. Uglavnom posao su priveli kraju, a kao produkt cele price nastao je nas sistem MORAVA, koji je modularnog tipa, s izmenjivim kalibrima (107mm, 122mm i 128mm), sto se postize promenom kontejnera.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na Moravu ne ide 107mm, samo 122 i 128.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I za Emirate su napravili lasnser koji omogućava promenu kontejnera sa kalibrima raketa 107, 122 i 128 mm.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A001 ::Kuglice nadoknađuju parčadno dejstvo košuljice,inače jače parčadno dejstvo bi bilo da je deblja košuljica,međutim onda je veća masa rakete,i manji domet...

Ne bih da davim al samo najosnovnije informacije:
Košuljice pri rasprskavanju formiraju parčad različite veličine i ubitačne energije. Kako je sa aspekta uništenja žive sile bitna ubitačna energija parčeta, ali i rastojanja padne tačke projektila do cilja to su početna brzina, veličina (masa), oblik i broj parčadi veoma bitni.
Početna brzina parčeta definiše domet parčeta u funkciji početne brzine (iz neke od teorija rasprskavanja: Landau-Stanjukovic, Gabeaud, Lukanov-Molitz), dok zajedno sa veličinom (masom) parčeta određuje minimalnu kinetičku energiju (preporučuje se oko Ek=80-100 J), odnosno minimalnu specifičnu enegiju po cilju (oko E=150 J/cm^2 za čoveka). Kada parče zadovolji ove uslove do minimalnih vrednosti na određenom rastojanju (daljini) od eksplozije, definiše se radijus ubojnog dejstva (R). Oblik parčeta je bitan sa aspekta aerodinamičkog otpora,tj. određivanja daljine do koje će parče doleteti, a da joj na tom putu brzina ne padne toliko da smanji ubojnu kinetičku energiju. Takođe, potreban je toliki broj parčadi da prekrije površinu koja je definisana: R x (visina cilja ~ 2m). Jasno je da povećanjem R raste i površina, odnosno veči broj parčadi. Stoga velika i nepravilna parčad nisu povoljna (mali broj efikasnih parčadi, veliki otpor...--> smanjenje R), dok recimo kuglice imaju najmanji aerodinamički otpor, a pokazalo se da masa kuglice veća ili jednaka od 0,5 g, uz korišnjenje nekog od klasičnih eksploziva (recimo “Kompozicija B” 40/60 ili 50/50) daje odlične rezultate, a i veči broj efikasnih parčadi.
Što se tiče kalibra projektila i efikasnosti bojeve glave (BG), eksperimentalno je dokazano da se povećanjem kailbra do određene vrednosti povećava ukupna efikasnost BG (sve sa kuglicama i prefragmentacijom), dok posle neke određene vrednosti kalibra efikasnost naglo pada (imao sam negde taj dijagram, al me mrzi da tražim). Zbog toga su se Amerikanci zaustavili do kalibra max 155mm, dok na veće kalibre idu sa kasetnim BG.
Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Misliš li obzirom na sve pristunije pancirne prsluke i sve jače šlemove da bi trebalo možda korigovati veličinu kuglica i predfragmentizacije ?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Feb 2013 20:23

vrabac ::Dobro Elias što ih pustaš da lutaju. Kako je profesor Moča, mislim el ga zdravlje drži?
E pa lepi moji ostali OGANJ ima kombinovano stabilizovanje ali to se do detalja radi na predmetu koji drži Moča. Žljeb u cevi zarotira raketu i ona je time stabilisana dok ne izleti iz cevi kada se šire krila i preuzimaju na sebe dominantno stabilisanje. To rotiranje je vrlo važno, kod Moče na predavanima možete to da naučite detaljno, fi i ksi funkcija, prva nula...Što bi on reko ponekad se pojavljuju i razni Vampiri (između ostalog ii Beselove funkcije) recimo ako naletite na neki egzotični efekat.....

Ljudi manite se traženja dometa rakete 128 mm na 40 km šta će da ostane za bojevu glavu.
Taj domet tražite od većih kalibara. Pustite Ruse oni deluju ne sa celim divizionom nego skupe dva tri pa tuku istovremeno a rasporede ipo frontu i pod dubini, nije to za nas.

Uh, uh, uh, ovde pročitah neke strašne stvari, za koje ne verujem da ti je profesor rekao. Ne znam kako si položio ispit kod M.M., al kod mene bi sigurno pao
Podsetiću te najosnovnijih stvari iz raketodinamike:
U početnom trenutku leta projektila pojavljuje se napadni ugao koji zaklapa osa rakete sa brzinom rakete. Pojava ovog početnog poremećaja stvara oscilovanje rakete oko njenog težišta. Da bi se amplituda oscilovanja smanjila i raketa stabilisala, postoje dva opšta oblika stabilizacije svih projektila na svetu!
1) statički nestabilni projektili (svi projektili kod kojih je centar pritiska ispred centra mase) – stabilišu se žiroskopskim momentom, koji je posledica velike ugaone brzine oko uzdužne ose projektila (npr. municija lakog naoružanja, većina klasičnih projektila, raketa Plamen, kineska raketa 107mm i sve što nema krila pozadi)
2) statički stabilni projektili (svi projektili kod kojih je centar pritiska iza centra mase) – stabilisani su krilima - stabilizatorima (većina minobacačkih projektila, potkalibarni kinetički PO projektili, skoro sve nevođene rakete pa tako i Oganj, Grad, Orkan...). Da bi se smanjio uticaj tehnoloških nesavršenosti (ekscentricitet reaktivne sile, dinamički disbalansi mase u odnosu na uzdužnu osu rakete, male elastične deformacije tela rakete...) raketi se zadaje lagana rotacija (za više redova veličine manja od ugaone brzine kod žiroskopski stabilisanih raketa, i ova rotacija ne sme da stvara žiro-moment). Početna lagana rotacija postiže se žljebom u cevi, a kasnije održava najčešće sa nesimetrično profilisanim stailizatorima, ili sa stabilizatorima pod vrlo malim uglom u odnosu na osu rakete. Dakle raketa Oganj je statički stabilna raketa (jer je centar pritiska iza centra mase), koja poseduje laganu rotaciju za otklanjanje nesavršenosti pri izradi.

Dopuna: 22 Feb 2013 20:29

vrabac ::Misliš li obzirom na sve pristunije pancirne prsluke i sve jače šlemove da bi trebalo možda korigovati veličinu kuglica i predfragmentizacije ?

Poznato je kako se to određuje - eksperimentalno...a to znači odrediš vrednost za energije kuglica na cilju (kinetičku i specifičnu). Ja sam ovde naveo uobičajene vrednosti namenjenih za živu silu. Veće kuglice su namenjene za "teže" ciljeve, ali one brže gube energiju i ubojnu moć na istom radijusu...
Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Feb 2013 20:42

Znači ta slaba rotacija NE UTIČE na fi i ksi funkciju, njihovu promenu i time prvu nulu (što daje dužinu cevi) ?

Dopuna: 22 Feb 2013 20:46

Uvek sma mislio da je suprotna logika, da se zarotira maksimalno moguće ali ipak sa dobrom rezervom da se ne uleti u Magnusa.