Višecevni bacači raketa ''Plamen'' i "Oganj"

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Metanoja ::elias ::Koliki je radijus ubojnog dejstva BG Gradove rakete? U pravu si ako je 40 m, što nema teorije. Besmisleno je porediti BG sa kuglicama i prefragmentisanom košuljicom.

Ja sam razumeo raketaša,da je pretis pravio glavu sa kuglicama koja je po performansama slična ognjevoj?

Pa naravno da smo radili glavu sa kuglicama pa to nam je bilo jednostavnije od originalne glave za GRAD. UNIS je imao tvornicu kug lagera po SKF licenci, bilo je "škarta" ko u prići , a sav škart u Ognja i one male kasetne zvončiće KB-1

Rus je GRAD koncipirao za velike serije , milione komada , to mu je osnovni kalibar isto ko Kačuša .

Oni su u nekoj čeličani imali valjke jedan valjak gladak , a drugi ima ripne i kad kroz to propustiš komad lima dobiješ nešto nalik na čukoladu sa kockicama , gotove fragmente , u limu . Iz tog su lima oni izrezali potreban oblik i to smotali u valjak , u seriji od milon komada mila majka , a mi smo "tu tablu" čokolade radili na glodalici , kopali kanale uzduž i popreko , i naravno da smo vrlo brzo odustali od takve BG, To nam je bilo samo za probne komade da možemo stavit nešto na motor.

Mi smo radili komore za GRAD i to izvozili mimo JNA odnosno Savezne direkcije, direktno u Češku izvoz " Cijevi za Hidrocilindre " tamo u Dubnici gdi je bila tvornica oni su to " ofarbali sa zelenom bojom " nanjeli termo tzaštitu.

Nije to bio posao od jednog dana , vuklo se to desetak godina kroz pogone , bila su brda tih komora. Nakon godinu dvije su već išle isporuke u češku kompletno zaštićenih komora , a mi smo od njih dobijali dijelove koji nam se nisu isplatili raditi , kao što je taj lim - plašt za BG.

Nas je u cijeloj toj prići zanimala kasetna BG sa elektronskim tempirnim upaljaćem, ili blizinskim elektronskim upaljačem.

To je bio period intenzivnog osvajanja municije sa kasetnim BG Kasetna mina 120 mm kasetna granata 122 mm , kasetna 152 -155 mm , a sve je to došlo sa ORKANOM koji je imao kasetnu bojevu glavu.

ORKAN je imao elektronski tempirni upaljač proizvodnje Krušik , a mi smo imali licencu za Norveški tempirni upaljać NVT ( UNIS Slavko Rodić Bugojno ) , i na bazi njega je razvijan i blizinac za klasičnu artiljeriju i tempirni za kasetnu municiju.

Znači da ponovim nama u razvoju ( UNIS institutu ) GRAD odnosno klasična raketa M-21 uopće nije bila zanimljiva, mi smo je imali osvojenu i u redovnoj proizvodnji, znači imali smo sve dijelove potrebne za ispitivanja i imali smo sve tehnologije za izmjene i usavršavanje.

U konačnici nas je zanimala raketa kalibra 122 mm sa kompozitnim raketnim motorom dometa 36 km , i tih komora i goriva je 1992 godine bilo u skladištima PRETIS a i na bazi tih komora i konstrukcija raketnih motora i kasetnih BG, i doktorata koji su ostali u našim sefovima u Vogošći se danas nastavlja rad u EDEPRO ili Krušiku, naravno da i za nastavak rada treba proliti puno znoja i otegnuti muda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:ORKAN je imao elektronski tempirni upaljač proizvodnje Krušik
Da se taj upaljač nije radio u PP Ei Niš?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I koliko kosta raketa za Grad, a koliko rakete za Ognja i Plamen?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Citat:ORKAN je imao elektronski tempirni upaljač proizvodnje Krušik
Da se taj upaljač nije radio u PP Ei Niš?

To ti ne bih znao reći ja sam se bavio motorima , a ono tamo nešto malo na vrhu , nemam pojma , ha ha . Znam samo da je od početnog markera dolje kod kočnica trebalo našarafati sve te silne navoje i postaviti BG tako da se na kraju kroz neku rupu na lanseru vide upaljač i elektronika na lanseru da se mogu "dogovoriti ".

Za to vrijeme je to bilo ludilo od tehnologije , da računalo iz lansera komunicira bežićnim putem sa elektronikom u raketi koja je mrtva ( spava ) 10 godina , i da se ta elektronika probudi primi tempiranje itd.

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krušik je sve elektro komponente dobijao od Iskre, Riza i PP Ei i sklapao.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Mercury, MB120mm, sasans23, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

vrabac ::Napisano: 15 Mar 2014 10:21

Pitanje ZA GODDARA.

Rakete opšte koncepcije i veličine Grad-Oganj-Teruel, dakle dimenzija i i oblika tela, motor itd. dakle te *opšte slike * na kom dometu počnu da probijaju tropopauzu ?
Zapravo pitam kada dođe do probijanja tropopauze i nagore i na dole da li dolazi do merljivo velikog odstupanja u letu odnoso promašaja u padu.
Naravno statistički gledano jer tropopauza varira.

DRUGO PITANJE:
Kako se (uopšteno) uzima u obzir obrtanje Zemlje pri proračunima leta ?

1) U principu, za navedene rakete (dometa ispod 30 km), pri gađanju maksimalnim uglom EL visina leta ne prelazi 9 km, pa sad ovo za tropopauzu i turbulentno polje vetra koje te verovatno zanima i nema nekog uticaja osim ako nisi negde na polovima gde ta zona u nekom periodu godine počinje sa 10km (naravno i prema čijem standardu razmatras). Mada i to se prevazilazi jer postoje matematički modeli zasnovani na statistici i slučajnim pojavama koji preko matematičkog očekivanja opisuju promene fizičkih veličina po visini (recimo Dryden-ov model vetra).

2) Obrtanje Zemlje uzima se preko sile inercije rakete kao posledica Koriolisovog ubrzanja...najčešće se usvaja da je ukupna ugaona brzina Zemlje (oko ose + oko Sunca) 7,292115 *10^(-5) rad/s ...takođe zavisi pravac i smer gađanja (položaj cilja i lansera – GŠ i GD)...U zavisnosti ko piše knjige, neki kažu da nema opravdanja uzimati ovaj uticaj za domete manje od 30km, neki kažu za domete manje od 40km. Ali to su ti sve pešački proračuni (tablice gađanja). Kao što sam već negde pisao kako je to urađeno na mini – Jobari: imaš kompletan matematički model kretanja rakete (uključujući i Koriolisovu silu), uneseš ulazne podatke o cilju, pročitane sopstvene koordinate, uneseš tip rakete kojom gađaš (tj. učitaš statističke datoteke aerodinamičkih koeficijenata, promene mase i momenata inercije, sile potiska...), odabereš meteo-podatke (imaš 3 opcije: sa sopstvenih meteo-davača, sa dobijenog meteo-biltena, iz datoteke za standardnu atmosferu)...(imaš tu i druge opcije tempiranje, odabir AK, itd). Računar ti sve to sprži 100 brže nego što ti stigneš da otoriš knjigu (tj. tablice gađanja)...i lepo baš te briga za zanemarivanje rotacije i za visinu leta kad on sve računa, a ti samo stisneš dugme.

Ja imam nešto za @raketaš-a:

1) Vidim da potvrđuješ moje reči sa prethodnih strana o kvalitetu izrade i kontroli (mislim na Oganj i originalni ruski Grad). Vervatno bi trebalo da ti je jasno da su oni oduvek išli na masovnost, odnosno njihovu filozofiju: baš me briga da li će tih 40 raketa baš sve leteti savršeno, meni je bitno da ja 100 kg korisnog tereta dovezem na 20 km i tu ga zveknem, dok smo mi bili razmisljali malo drugačije: hajde da to isto što Rusi urade (100 kg korisnog tereta dovezem na 20 km i tu ga zveknem) uradim i ja ali mnogo mi je da mi na 2-3 rakete odu negde skroz levo, da mi jedna uopšte ne odradi na cilju, nego daj da ja malo pojačam kontrolu kvaliteta, malo da pooštrim tolerancije, malo da poskupim izradu, ali uštedeo sam 8 raketa koje ovi šenluče bezveze, a uradio sam istu stvar...(nadam se da razumeš o čemu govorim --> evo ti još banalnije, treba da se prevezeš na 20 km...isti posao možeš da uradiš sa Trabantom i sa Opelom, pa vidi šta ti odgovara.

2) Druga stvar, negde ako sam te dobro razumeo negde u prethodnom tekstu si naveo da su upaljači Ognja i Grada isti, ali se ja ne mogu složiti sa tobom. Prvi Gradovi upaljači: МРВ-У i МРВ su bili jako problematični i možda u početku bili najlošiji delovi celog sistema (ali to je opet vezano za onu priču “baš me briga ako 3-4 od mojih 100 jeftinih raketa uopšte ne obavi funkciju na cilju, mene to zadovoljava”). Takođe Gradovi upaljači imaju usečen žljeb gde se postavljaju aerodinamički prstenovi. Takođe koliko se sećam i tempiranje je nešto drugačije...takođe verovatno znaš da su ruski upaljači imali neki nestandardni navoj na spoju raketa-upaljač - čini mi se da je u pitanju neki ludački korak navoja, zaboravio sam već... Dosta je bilo priče, evo pogledajte Grad sa velikim aerodinamičkim prstenom i upaljačem...

raketa sa velikim AP:


upaljac:


... i kako to bedno izgleda na Ognju:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Goddard

jesu li aerodinamicki koeficijenti (i derivativi) dobijeni u tunelu ili nekim CFD softverom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nenad81 ::@Goddard

jesu li aerodinamicki koeficijenti (i derivativi) dobijeni u tunelu ili nekim CFD softverom
Zar je uopste moguce dobiti aerodinamicke koeficijente softverom?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno, sa dovoljnom tacnoscu do odredjene vrednosti napadnog ugla.... sasvim dovoljno
Ali treba uporediti sa eksperimentalnim vrednostima

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nenad81 ::@Goddard

jesu li aerodinamicki koeficijenti (i derivativi) dobijeni u tunelu ili nekim CFD softverom

Idealno je: malo ispituješ u tunelu, malo računaš, a u stvarnosti koristiš one podatke koji ti daju dobre rezultate na poligonu ...u suštini je uvek dobro da imaš bilo kako određene koeficijenta nego nikako...nadam se da se slažeš...