Višecevni bacači raketa ''Plamen'' i "Oganj"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Softverska reverzibilnost" je malo zajebanija za cevnu, jer ima dosta slucajnih pojava, odstupanja masenih, geometrijskih, hemijskih parametara koje je tesko modelovati.

Zato odradis korekturu... naravno sve ovo ima smisla ako su baruti iz iste serije (sa malom razlikom V0)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 24 Mar 2014 15:39

Citiraću samog sebe sa drugog posta na čini mi se na temi SORA u komentarima *Tode* sa VTI:
- Najbolja je ona korektura koje nema. I TAČKA. (hahhaa ču sma neki vic ...sorry)..
U tome je SAV SMISAO JURENJA PERFEKCIJE POTPUNE PRIPREME odnosno NAJBOLJIH MOGUĆIH POPRAVLJENIH ELEMeNATA BEZ IJEDNOG GAĐANJA.

A eno ti tamo ako nisi pročitao svih mogućih *perverzija* sa korekturama, izloženo na malo za Srbe nekonvencionalan način.
Videćeš da sam *rangirao* elemente po *kvalitetu* (palo mi na pamet u diskusiji, pa posle kažu da forumi ovakvog tipa ne vrede u procesu promene mišljenja ...) i da su *vršni* po kvalitetu upravo ONI KOJI IMAJU KOREKTURU U SEBI na neki od nekoliko načina.

E sad sama korektura ima svoje razne oblike mada se nekoliko ustalilo a može se reći da je metoda po izmernim odstupanjima pretvorenim u popravke po pravcu i daljini u metrima skoro prevladala u većini slučajeva.
Moderan SUV to automatski radi problem je kako je opremljen taj osmatrač, ako nije sa dobirm SUV-om nego sa nečim slabijim od toga, a ima laser i i neku vrstu goniometrisanja, možda je bolje da javlja polarna odstupanja nego prvu varijantu koja je suštinski nastala za rad sa mrežicom u ručnom radu.

No to nije važno, važno je nešto drugo.
PRVi SAMOSTLNI PROJEKTIL KOJI JE DOLETEO NE MORA DA bude MERILO ZA KOREKTURU. Žalosno ali je tako, rasturanje nevođenih zrna je sa verovatnoćom pa može da se desi da taj jedan baš *zaglibi* po krajevima Gausove krive u smislu rastruranja i kada pređeš na grupno centar *legne* malo dalje od onoga što si korekturom predvideo. Iz tog razloga su utvrđene i metode tih *overavanja* padnih grupa projektila. To važi i za raketne lansere.
Međutim to je borbeno nepraktično. Ipak ako se već vrši korektura na reper, nije pametno ispaliti manje od tri komada za nalaženje mesta padne grupe.
Taktički sve je to mana i jedan i tri jer uzbunjuje poritvnika ... I to je ta mana korekture uopšte.
Sa druge strane pogodićeš cilj sigurno (ali usled uzbunjivanja ostaje problem delovanja na cilju koji se u sekundama (destinam sekundi pa i duže) između korekture i grupnog gađanja može promeniti.

Za cevaše korektura ima jedna koristan nusporizvod, poništenje *bacanja* zbog PTU i stanja cevi ali samo ako je vršiš sa više granta i onda ponašanje padanja zaaista može da posluži za korekturu jer su ostala oruđa osim osnovnog *hladna*. Ima i dalje al to je za cevaše nije za VBR.

Međutim ima i tu nešto da se pridržavaš, kada tučeš tri komada u korekturu, ISAPLI IH U ISTOM REŽIMU KAO ŠTO ĆE IĆI I GURPNO, da bi bile iste oscilacije i *pomeranje u odnosu na zemlju*.

Dopuna: 24 Mar 2014 16:06

Čif

Proračun putanje ide korak po korak, sloj po sloj, ceo uticaj prizemnog vetra je praktično već sadržan u daljem letu samo uslovno rečeno kao početni uslov. Taj uticaj možeš i da vidiš odmah kao poprakvke zbog prizemnog vetra u tablicma gađanja.

To radi Orkan, i optičko mernje odstupanja je u ovom slučaju mnogo tačnije od radarskog ako je pogodno i moguće izmeritioptičko odstupanje, recimo ono bi igralo i posle rada motora još malo ali bez nekog svetlosnog izvora više ne ide.

Korekturom kupiš SVA ODSTUPANJA reverzibilno, ne samo prizemnog vetra.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima jedna stvar oko Gausove krive:
Zabole artiljerce ona stvar za bokove Gausove krive.... Tolerancijsko polje je dovoljno siroko da upije (bar u vecini slucajeva)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam da li artiljerce zabole obzirom da su oni izmislili njeno korišćenje u obliku plus minus 4 i plus minus 5 raklji.
Gausu je bilo dovoljno plus minus 3 sigme. Artiljercima nije, oni su ih namestili da u plus minus jednu raklju upadne 50 % projektila; odatle je kasnije i nastao recimo pojam CEP.
Tako da tolerantno polje, zaista do 10 km najćešće upada u procesu. Ipak razmisli malo i sam, izvrti u glavi padne tačke ili ciljeve.
Koliko puta posle korekture jednog projktila, prosto vidiš kako elipsa rasturanja zahvata cilj levom ili desnom stranom a ne centorm.
Ajde onako odoka bar jedno 20 % bude takvih gađanja do 10 km a bar 40 % i više do 20 km.
Istina cilj se poklopi ali se vidi malo *skrajnuta* elipsa, prosot nije na centru cilja.
Cevaši se sa tim još više muče pa zato ima i korekture tokom grupnog naleta, ili recimo kontrolnog rafala.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neka mi oprosti Gaus na "leprsavom" tumacenju koriscenja njegove krive u artiljeriji

Spomenuh tolerancijsko polje u kontekstu sta artiljerci smatraju pod pogodak, tj zavrsetak korekture. Ponavljam, pricam o cevnoj.
Mozda smo malo odlutali od teme, izvinjavam se za off.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Loes, CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 24 Mar 2014 21:47

HAHAHAHHA ! Kako ko ! Ima tu jedan stari vic kažu da je *iz života*...

Kada na manevrima na poligonu, preko radio veze čujete pri porcesu korekture komandu:
- Dalje 400 gotovo ! TO ZNAČI DA JE TOLIKO OFULALO DA OMATRAČ NE VIDI PAD i daje nadalje 400 DA NIKO NE VIDI !!! Posle toga pažljivo pratite sa osmatračnice, ako je moguće, kretanje vozila osmatrača ili nekoga ko ga je pokupio, kako brzo vozi na VP da *otkrije* u čemu je njesra.

TO ŠTO SI NAVEO KAO ŠALU JE MOŽDA I JEDNO OD SUŠTINSKIH PITANJA ARTILJERIJE SA KLASIČNIM NEVOĐENIM PROJEKTILIMA.

ŠTA JE OSNOVNA ĆELIJA NAŠE UKUPNE TAČNOSTI ?

Družeći se sa građevincima i geodetama shavatio sma da oni imaju jedno tri klase tih ĆELIJA.
Za objekat negde u nedođiji na pustari gde nema ničeg okolo, stacionaran nevezan objekat ta ćelija bude velika (po njihovim shvatanjima) od par metara do metra za neki stub u pustinji. Već recimo kdo civilne gradnje u selima i gradovima oni su sada uz pomoć diferencijalnog metoda, recimo AGROS mreže kod nas spustili to do plus minus 5 pa čak i 3 centimetra, za most u gradu ima da ga doteraju do 1 centimetra.

JE TO JE ONO ŠTO NJIMA IGRA U STVARNOSTI GRADNJE, dakle prilično su rigidni.

A šta nama igra u stvarnosti ? Rasturanje čini takvu tačnost besmislenom. Tu je i vrlo praktičan, razlog GPS navigacije su nam sada na solo uređaju od 10 do 30 metara, možda ponekad malo više. Opet tu se ne stoji pa noviji uređaji imaju sve veću tačnost koja se spušta i ispod 10 metara.

Za vojne topografsko gdodetske potrebe lokacije to je to DALEKO TAČNIJE OD TOLERANCIJE ARTILJERIJE.

DOBRA TI JE FORA, *TOLERANTNA POLJA U ARTILJERIJI*

Dopuna: 24 Mar 2014 21:52

Nije to uopšte bez osnova kao ideja,jer stvarno i postoji.

Tako da se tu mi i geodete strašno ne razumemo.

ALI TO JE DAKLE ĆELIJA ZA ARTILJERIJU u topografsko-geodestksom smislu.

SUŠTINSKI TO JE VREDNOST MANJA OD VREDNOSTI DVE RAKLJE.

Ako do kraja to uopštimo to je kvadrat U PROSEKU (cele artiljerije) od 25 x 25 metara.

Međutim to je ćelija za topografe-geodete. Šta je ćelija NA PADNOM MESTU ?

Dopuna: 24 Mar 2014 22:05

Moraću malo da razmilsim šta bih na to uopšteno odgovorio a da ne pozivam celokupnu teoriju gađanja.

Ali genralno ona leži negde u opisu prastarog postupka *rakljenja* odnosno PRELASKA NA GRUPNO GAĐANJE POLOVLJeNJEM POSLEDNJE RAKLJE.

TA POSLEDNJA RAKLJA I NJENO POLOVLJENJE suštinski po dimenzijama definišu našu ĆELIJU TAČNOSTI u smislu samog padanja na cilj.

Naravno nas nije briga za taj postupak ali te dimenzije su otprilike to, verifikovanje raklji, određivanje dimenzije poslednje raklje više NAM NIJE BITNO KAO POSTUPAK jer su tako radili stari osmatrači vatre,
ali fizički proces rasipanja i dejstvA bojeve glave su po prirodi ostali isti (SAMO OBRNUTI PO PRAVCU I SMERU KADA JE RAKETNA ARTILJERIJA U PITANJU), DAKLE UPRAVO U TIM DIMENZIJAMA JE OTPRILIKE I ĆELIJA NAŠE TAČNOSTI PO CILJU.

A OVAKO ILI ONAKO POSLEDNJA RAKLJA NA KRAJU IZAĐE U NAJBOLJEM SLUČAJU 25m, mada često može da bude i 50, pa čak i 100 iznimno.

E sad ima tamo *starinskog* lamentiranja oko raklji, mešovitositi u njima itd.

ALI NA KRAJU U PROSEKU TOJE NEGDE IZEMĐU Jajde smao ulsovno dakažem kvadrata, kod nas su u stvari pravougaonici po dužini ili pravcu, kod olučenih još *malo zaneti derivacijom*, DAKLE TO JE SUPERUPROŠĆENO KVADRAT IZMEĐU 25 X 25 I 50 X 50 M.

A i u miru može da se vidi svašta a uratu ..... ko u ratu...

• 1Ovo se svidja korisniku: Loes
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ponovo replika:
Doprinos modernog SUV-a (u smislu opreme proizasle iz modern tehnologije i postupaka u radnjama sa istom) teoriji gadjanja upravo bi trebao da bude u eliminaciji raklje iz koncepta gadjanja i cisti prelazak na odstupanja po izmerenoj padnoj tacki.
Naravno, to podrazumeva dovoljno tacno pozicioniranje i orijentaciju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem sa tim ja potpuno, ovo je bila više metafizika koja *ostalima* treba da predoči neke suštinske pojmove odnosa i veličina u artiljeriji nevođenim projektilima.

Rakjle su sutšinski proizašle iz rasturanja i danas se koriste samo kod minobacača kada veselnik koji upravlja vatrom ima samo dvogled ... Ne koriste se one još od doba kada su uvedeni na osmatračnici uobičajeni parovi laser-busola, već tada se radilo po izmerenim odstupanjima a ne više ocenom smisla pogoodaka sa rakljama. Čak je i mali HP-25 imao opciju korekture.

Suštinska mana je bio rad sa art. busolom ili eventualno teodolitom. Ovaj drugi je dobro radio samo presecanje nazada sa tri tačke ali je to metod pogodan samo za VP a i to ne uvek često, drugo glomazan je i spor u radu. U krajnjoj meri njime ne možeš da usmeravaš oruđa kao sa art. busolom što je bila i ostala još uvek praksa.
Busola je dobra ali se ona *oživi* realno i stvarno samo ako je sa korektnim popravkama a što je najgore one ograničeno važe, a i sam proces dobijanja popravki može da bude neprijatan a ima i procedura oko korišćenja popravke koje nadalje usporavaju ....

Da je sve to ispunjeno ona je tačnija od digitalne magnetnne busole, ili bar jednako toliko tačna ali naravno da nešto ili sve od toga često nije bilo ispunjeno i da je i danas to suštinski problem.
Da ne pričamo što je na tronožnom stativu, moraš da radiš dosta visoko sa njom i da se sporo namešta itd.
U tom pogledu je magnetni kompasi daleko prevazilaze i nemerljivo su bolji. Kada ih imaš i kada zemljište nije baš palo u gurpu stena koje te *načisto sj...u* u radu sa magnetnim uređajima.

Zbog toga su mali žiroi zakon, majka mara. Al su skupi i novijeg datuma tako mali da idu na izviđača pa ih nešto nema. Drugo malo su svileniji. Onda ti treba da imaš interfejs sa računarom dlajinomera i kompom (sa adekvatnim softverom) koji je opet na interfejsu radiostanice, pa ona mora da bude adekvatna da bi se automatski preneli podaci ....... Sve ono što kod nas uglavnom nema.

Sa svim tim modernim gadžetima tako uvezanim i ako se koristi VBR stvarno može da se korektura uradi i jednom raketom i biće dobra. Cevke su međutim teže, ako ideš na korekturu na cilj ajde de brzina je važnija ali kao ideš na reper, i ako stvarno misliš da dobiješ popravke, treba ispaliti tri komada pa meriti sredinu. I to nije rešenje zapravo idealno.

Cevke su preciznije od raketa, ali se zato ponašaju mnogo hirovitije u tim svojim manjim elipsama.
Hladan PTU, skokovi daljinara zbog stanja očišćenosti cevi i zbog stanja kondicioniranosti su pojava koja već zna da maltretira. Da ne pričamo o onome što si već spomenuo razni baruti, razna zrna i svaki vrag ...

Rakete od toga ne pate ali su za red veličina skuplje i ne mogu neposredno, a i sabije su probojnosti za malo tvrđi cilj i slabijeg efekta, u istom kalibru, opet njima se kalibar da povećati ali tu cena može da postane jako velika a standardizacija prema municiji je krajnje problematična, čini se da je jedino Grad pravi standard i eventulano možda 107 u svetskim okvirima.

Tako da tvoje insistiranje na modernom SUV-u i JEDINAČNOJ korkturi je ispravno za VBR ali slabije važi za cevke, odnosno važi ali daje manje efektne rezultate bez drugih mera i drugih uređaja.

Kod njih je put ka perfekciji teži i vezan za cev samu, tu tek radar rešava većinu problema, pa čak i njega treba dopunti merenjem stanja cevi, što je još uvek pomalo klimavo a da ne pričam o skupoći.

Ajd nastavićemo ... ako budemo živi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ono sto ti zoves art.busolom, ja radije volim da nazovem artiljerijskim goniometrom, koji osim kompasa u sebi sadrzi drugu (rekao bih u mnogim taktickim scnarijima) vazniju elektroniku (kao sto je gps, enkoderi, inklinometri) sa integrisanim racunarom, koji procesira sve podatke.
Orijentacija preko kompasa je apsolutno poslednja mera, s obzirom na sve inherentne netacnosti istog, koji ide do 00-08 (iako neki proizvodjaci tvrde da imaju 00-05, sto je mozda tacno ali u njihovoj laboratoriji).
Moje iskustvo je da ce artiljerac vise voleti da se orijentise na poznatu tacku (sto je relan scenarijo gadjanja na poligonu), a ako si u relanim uslovima (u neprijateljskoj pozadini) ova radnja moze da se odradi sa piketom koji se postavlja dovoljno daleko od osmatraca (a cije coordinate mogu da se ocitaju sa gps-a). Tacnosti postojecih gps uredjaja su sasvim dovoljne za ovu radnju.
Ugradnja "malih ziroa" vec ulazi u domen isplativosti, i sumnjam da ce kupci nasesti na ovaj "trik", naravno sem onih bogatih koji mogu da priuste... Ali to jeste pravac napred... ali i dalje govorimo o FOG ziroima, jer MEMS i HRG nemaju dovoljnu tacnost...
" Onda ti treba da imaš interfejs sa računarom dlajinomera i kompom (sa adekvatnim softverom) koji je opet na interfejsu radiostanice, pa ona mora da bude adekvatna da bi se automatski preneli podaci ....... Sve ono što kod nas uglavnom nema."

Gresis, ima (amo ne u VS). Razvijeno, napravljeno i potvrdnjeno a nase .


Upravo insistiram na jedinacnoj korekturi kod cevne artiljerije, jer mi je praksa pokazala da je izvodljivo (iako sam bio skeptik).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Art,. busola je istorijska retrospekcija, na žaost još uvek živa, kao *živi fosil*. Na njoj je sve mehaničko !

Za magnetne kompase si potpunou pravu, Jedan Vectronix, na istom uređaju piše 0-05 u brošuri i na sajtu, a kada taj uređaj prodaje u Rusiji, na samo za to otštampanom papiru napiše 0-08 ! Ruski uređaji prave do 0-12 grešku, ne znam ovaj najnoviji da li je malo smanjio ali ovi stariji koji su kod njih NOVI su do 0-12.

........................................................................................................................................................