Višecevni bacači raketa (VBR/MLRS) koji nemaju zasebnu temu

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koncept...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na početku teme je već pomenut LARS 110mm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cccc, oklopljen Dajc, svabe to rade zaista dobro! Kad se samo setim sta se radilo kod nas devedesetih na istu temu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Na početku teme je već pomenut LARS 110mm



Ne znam šta je ranije pisano, ali evo nešto i od mene...Prvi prototipovi Lars-1 testirani su sredinom 60-ih, usvojen je u naoružanje 1969. Proizvodnja je sprovedena 70-ih godina (ukupno proizvedeno 209 sistema) na bazi terenskih kamiona "Magirus-Deutz" Tip 178 D15A, pa je zvanično pre 80-ih Bundesver praktično bio jedini NATO armija, koja je imala jedinice VBR. Ranih 80-ih počelo je unapređenje i razvoj sistema označenog sa Lars-2 na bazi kamiona MAN - Kat 4520. Razvoj je napušten odlukom NATO da se američki MLRS usvoji u svim armijama NATO (zbog istog razloga Francuzi su napustili razvoj svojih sistema Rafale 145mm i Syra 142mm). Inače raketa je kalibra 110mm sa sledećim bojevim glavama: DM-11 trenutno-fugasna sa upaljacem udarnog dejstva; DM-21 sa prefragmentisanim telima (5000 čeličnih kuglica) i blizinskim upaljacem; DM-15 dimna koja sadrži (6 kg dimne kompozicije); DM-70 kasetna. Razvijana je čak i vođena varijanta rakete. Pošto nisam mogao da nađem slike rakete na netu, evo nekoliko skeniranih fotografija rakete iz kataloga firme proizvođača Dynamit Nobel negde sa početka 80-ih. Naravno, ako neko nađe fotografije rakete na netu neka slobodno okači. :-D








Pozdrav!

• 1Ovo se svidja korisniku: Goddard
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo još podataka, doduše na nemačkom ali vredi se pomučiti sa translejterom. LARS

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LARS 110 je imao komoru raketnog motora rađenu od kompozitnog materijala tehnikom namatanja preko boltova koji su bili na krajevima cijevi , čak se na fotki ili crtežu sa prethodnog posta to da naslutiti.Nešto slično sa boltovima je napravljeno i na američkom PO sustavu VIPER, samo sad ne znam tko se prvi toga sjetio , ali je dobra fora. Prije puno godina je i to bila jedna od alternativa za izradu komore RM za OGANJ , ali je na kraju usvojena čelična komora rađena postupkom rotacionog istiskivanja.

Kompozitna komora je lakša od čelične, pa se sa manjom masom goriva može postaviti veću bojevu glavu od Ognja , odnosno kasetnu BG i to već 1973-74 godine, ali ipak po dometu i po rasturanju na cilju je OGANJ bio u prednosti već 1975 godine nad LARS 110.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Punjenje, fizikalija čista

• 4Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, MB120mm, vrabac, azarakhsh
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Feb 2014 21:26

Kada sam već pomenuo gore 2 francuska VBR (Rafale 145mm i Syra 142mm, koja inače nikad nisu zaživela u njihovoj armiji dolaskom američkog MLRS), a vezano je i za razgovor sa teme Orkan, evo prilike da navedem kolegi @raketas, možda neke zanimljive podatke. Po meni poznatim podacima SYRA je negde sredinom 70-ih (dakle 5-10 godina pre Orkana) u razvoju ramatrala dopunsko ubrzavanje rakete u lansirnoj cevi i to 2 verzije:
a) sa dodatni pogon u cevi (vodila firma Thomson brand)
b) sa impulsnim RM (vodila firma GIAT/EFAB)

Evo nekih tehničkih podataka:
- Vozilo: Berliet 6x6
- Broj lansirnih cevi: 30 (u rasporedu 8+8+8+6)
- Masa rakete: a) 40 kg ; b) 53 kg
- Brzina na izlazu iz lansera: a) 350 m/s; b) 160 m/s
- Domet: a) 21,5 km ; b) 21,0 km
- Rasturanje pogodaka na maksimalnom dometu: Vd/x=0,4% ; Vp/x=0,2%

Ako se uporedi domet, masa i preciznost njihovih raketa sa recimo Ognjem (X=21km; m=67kg; Vd/x=0,85% ; Vp/x=0,55%), sve je jasno...A pošto je poznato da je u tom periodu (po;etkom 80-ih) veliki broj inženjera školovan na postdiplomskim studijama u Francuskoj poloitehničkoj školi, verovatno su imali prilike da po nešto i čuju od gore navedenog (makar da donesu sa sobom u vojnim časopisima). Tako je npr. M.K. po završetku magistarskih studija u Francuskoj, par godina kasnije radio na razvoju Orkana. Konkretno, vodio je ceo jedan podsistem na lanseru - razvoj cevi sa zatvaračem za lansiranje rakete sa dodatnim pogonom u lansirnoj cevi. Najveća šteta od svega je što nikad nije završio doktorsku disertaciju iz ove oblasti, koju je uzeo da radi dok je bio asistent O.V. na Mašinskom fakultetu u BG...tako da prijatelju @raketaš nismo mi prvi počeli, znali su to VELIKI pre nas, ali smo mi bili uporni i isterali stvar do kraja :-)
P.S. Takodje ako neko ima slike ovog sredstva, bilo bi super da postavi. Ja nazalost imam samo neku crno-belu u csopisu Jane's iz 1980. Hvala @aramis s na prethodnom linku.

Dopuna: 16 Feb 2014 0:57

Uspeo sam da pronadjem neke sličice pionirskog sistema SYRA:







Pošto ne znam francuski , bilo bi lepo da neko ko zna prevede bar tehničke podatke iz teksta odavde i da nam napiše:
servicehistorique.sga.defense.gouv.fr/c.....000242.pdf
...bar da vidimo koliko su ameri bili upoznati sa radom u Francuskoj

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zaista je impresivno da su svabe jos tada radile motane komore za VBR. Do kraja 20. veka kod nas je vladala ocena da za vece serije motane komore nisu ekonomicne. Sada bi vec trebalo preispitati tu ocenu zbog pada cene kompozitnih materijala. Inace VIPER sistem je testiran na probnoj partiji komore za POS BD, sa ugljenicnim vlaknima. Motanje je radjeno u Prilepu, i odustalo se od projekta iz gore navedenog razloga. Nisam znao da je bilo proba motanja za Ognjevu komoru.
Kopozitne komore nisu bas tolko bolje od celicnih. Kod manjih kalibara su cak losijih karakteristika. Prednosti dolaze do izrazaja tek kod velikih kalibara.
Godare, jel bi mogao da pojasnis ove dve opcije dopunskog ubrzanja kod Syre, koji je princip dejstva.
Takodje me zanima pomenuti gasogeneratorski sistem lansiranja Orkana. Da li bi u toj opciji RM radio u cevi ili bi se palio po napustanju iste?
Jel to Syra ima kompozitno gorivo?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, sasans23, puškomitraljezac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Priča sa kompozitnim komorama se vukla ko trakavica kroz PRETIS i VTI dvadesetak godina .
U periodu 1974-75 su delegacije iz PRETIS a bile u Dinamit Nobelu na pregovorima oko transfera tehnologije za namatanje komore reketnog motora. Tada je tom tehnologijom vladalo malo firmi u svijetu , a u okvirima Juge je najviši tehnološki nivo sa kompozitima bio u Kamniku ( SVIT- TRIVAL ). Tvornica u Prilepu se gradila namenski i uključila u tu priču 1977-78, više kao serijski proizvođać kompozitnih dijelova

Pukovnik Divac sa VTI se bavio kompozitnim komorama raketnih motora. Imam negdje u arhivi njegove radove i studije u kojim objektivno znanstvenim metodama daje koje su granice kad je kompozitna komora bolja od čelične. Koliko se sjećam mislim da je taj granični kalibar stotinjak mm , tako da je i RBR M-77 OSA u nekim razvojnim fazama bila rađena od kompozita , ne mislim tu na lanser , oko njega nikad nije bilo dileme da bude kompozitni , govorim o strukturi raketnog motora, koji je ipak usvojen u naoružanje od aluminija , ali kojeg aluminija?????legura PD 33 lakša od svakog čelika dva-ipo puta , a po čvrstoći u rangu najboljih čelika ( dobro ima dva tri bolja ) ha ha.

O nekim tehnološkim dometima vojne znanosti treba potražiti radove iz Vinće - karbonska vlakna od domaće vunice " malonka " mislim da sam to imao u rukama 1972 godine.

To što su komore serijskih raketnih motora rađene od čelika ima i neka druga objašnjenja osim čisto tehničkih-balističarskih , u pitanju je bila i ovisnost od uvoza, složenost tehnologije, cijena , tradicija ??