Višecevni bacači raketa (VBR/MLRS) koji nemaju zasebnu temu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li je i kineski Type 63 130 mm kopija češkog VZOR 51?

• 4Ovo se svidja korisnicima: proka89, vrabac, MB120mm, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Pretpostavljam da su te naše " Grčke" rakete kasnije završile na Kipru , i to je bio jedini ozbiljan izvoz raketa kalibra 128 mm . negdje piše da Kipar ima 24 oruđa , onih tovarnih sanduka , od tog izvoza je prošlo cca 35 godina ...


Krusik (i Baric) proizvodili rakete Plamen D, koliko se secam 2004/2005 godine, i izvezeno na Kipar. Da li je ostalo na Kipru ili produzilo put dalje negde, ne znam. Ne secam se cifre, nekoliko hiljada. Pozdrav

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Da su ostavili kalibar rakete 130 mm moglo se rakete izvoziti u Egipat koji je vapio za raketama tih godina , i možda bi tada kroz nesvrstane Tito uspio uvaljati još nekom koji lanser i danas bi to bio svjetski standard za mali VBR , ovako su Egiipčani vrlo brzo prešli na GRAD , a VZOR 51 se pojavio na Kubi i mislim kasnije u Angoli.
Ako je verovati Wiki, a navedene su godine i broj komada, kao i izvor Stockholm International Peace Research Institute, VZOR 51 je izvezen i u:

• 7Ovo se svidja korisnicima: proka89, Metanoja, vrabac, MB120mm, Georgius, comi_pfc, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Da li je i kineski Type 63 130 mm kopija češkog VZOR 51?

Naravno da je to nastalo na bazi VZOR 51. .

Kina je u toku vijetnamskog rata bila u specifičnom položaju , svi koji su željeli pomoći vijetnamskom narodu , pomagali su oružjem, a ono je išlo kroz kineski teritorij , tako da su kinezima kroz ruke prošle kojekakve naprave, pa tako i te rakete.

Česi su u okvirima varšavskog pakta bili specifični , prvi na udaru sa zapada , ili najdublje locirani u trbuh zapada , i zato su rusi težili da sve bude pod kontrolom i da bude unificirano, tako da nemaju problema sa logistikom, i zato je prevladao GRAD , kojeg su Česi objeručke prihvatili i proizvodili u velikim serijama ( zavodi u Dubnici nad Vahom ) i naravno usavršavali.

VBR VZOR 51 je bio u nekim rezervnim jedinicama češke armije , a budući je to bio vlastiti razvoj Škodinih zavoda oni su to dilali gdje god su stigli, pa je toga bilo i u naoružanju Austrijske vojske , Rumunjske , mislim da su i Bugari toga imali.

To je raketa koja se lako radi, potrebno je imati najobičniju bešavnu cijev (mannesmann cijev ) standardnog promjera 133 mm i par crnaca koji će to sve obraditi na strugu, izvana i iznutra . Izvana to zna potokariti i djete iz škole , a za obradu iznutra treba majstor , ali ne neki nabrijani nego običan dobar majstor, sa nekom ADOM koja može primiti u linetu tu cjev i narezati navoj, obični metrički fini.

Drugo smo bili mi u PRETISU nama je osnovni takt bio dvije minute i moralo se podrediti sve kapacitete i tehnologije tom taktu , nama je bilo "prekomplicirano" i presporo raditi cjev od pol metra , nego smo radili odmah metarsku cijev ( dvokratnik ) i onda je na kraju rezali na pola. Nama je bilo lakše i jeftinije tu metarsku cijev otkovati skoro na mjeru nego guliti 5 mm sa standardne cijevi 133 mm na kalibar 128 mm.

A nabere se tih milimetara za gulit , zato su rusi u ratu koristili Kačušu kalibra 132 mm , sirova cjev i deri po švabama .

Tako se i došlo do tih kalibara 132 130 128, kad se ulazi u neki projekat , kad se rade prvi probni komadi, obično se nema materijala nego se koristi nešto blizu , a kasnije se angažira sve resurse industrije jedne države.

Kad je osvajan PLAMEN- A zbog njega je u Željezari Sisak postavljena linija za proizvodnju mannesmann cjevi i na bazi tih cijevi se ušlo u izradu cjevne varijante rakete, kasnije kad se netko u PRETISU zbrojio i vidio koliko se toga mora gulit onda je promjenio tehnologiju , i počeo kovati komore skoro na mjeru.

Još kasnije kad smo već imali osvojenu tehnologiju valjanja cijevi na hladno za komoru OGNJA dužine 2 metra , nikome nije padalo na pamet da nešto tokari i pravi strugotinu, nego smo sve valjali na Leifeld u.

Isto tako u kemijskom kompleksu sada ne bi trebalo biti problema, ekstruzija šipke raketnog baruta promjera 49 mm nije nikakav problem nekom tko proizvodi trupac promjera 250 mm , ali tada kad je PLAMEN -A rađen , e tada je to bio vrhunski problem na nivou cijele države , proizvodnja nitroglicerina i sve te čarolije oko valjanja i prešanje , a sačuvati živu glavu , e to je već bila umjetnost.

To su bili pravi heroji . a pomalo zaboravljeni , tko još pamti Petra Maksimovića i ekipu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Feb 2014 9:54

aramis s ::Da li je i kineski Type 63 130 mm kopija češkog VZOR 51?
Zar Tajp 63 nije kalibra 107mm?

Dopuna: 20 Feb 2014 10:10

Po meni, Plamen je sličniji nemačkim VBR-a od 15 i 21cm iz 2.SR, nego Kaćušama. Kao i oni ima žiroskopsku stabilizaciju za razliku od Kaćuše, koja ima aerodinamičku. Čak i sovjetski posleratni naslednici Kaćuše BM-14 BM-24 su imali žirostabilizaciju.

Dopuna: 20 Feb 2014 10:22

vrabac ::
Trebalo je nećim planetarnim to kompenzovati i tu je Tito odigrao ulogu XX veka dajući tim zemljama opciju *trećeg puta*.
OFF
Zar idejni tvorci pokreta nesvrstanih nisu: Nehru, Naser i Ču En Laj?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Zar Tajp 63 nije kalibra 107mm?
Manje je poznat ali bez obzira na poklapanje oznake postoji VRL 130mm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda nisam bio dovoljno jasan kad sam pisao o događajima u škodovki 1948 godine i njihovom radu na raketi od 130 mm kao alternativi za sovjetsku Kačušu M-13.

Činjenice je da su Škodini zavodi-Plzenj u toku rata proizvodili naoružanje za potrebe njemačke vojske , isto kao što je to radila Zbrojovka u Brnu ili Topolivnica u Kragujevcu.

Nije isključeno da su Škodini stručnjaci za potrebe njemačke vojske razvili i proizvodili rakete sa žiroskopskom stabilizacijom kalibra 150 i 210 mm , to je tema za posebno istraživanje.

Ono što je bitno je činjenica da su Česi ponudili u sličnom kalibru bolju raketu od Kačuše , sa boljim i kompaktnijim lanserom , raketu koja je bila preciznija i za isti domet trošila manje goriva .

To je sa Škodine strane bio pravi poslovni potez , rusi su u toku rata uradili 12 miliona komada raketa za Kačušu , a Česi im sad to nude to isto ali sa manje čelika i manje baruta , a preciznije i kompaktnije.

Kačuša je trošila 7,1 kg baruta da dobaci na 8470 m bojevu glavu sa 4,9 kg eksploziva i ukupnom masom rakete 42,5 kg

Čehinja je trošila 4,6 kg baruta za domet 8200 m i bojevu glavu sa 2,5 kg eksploziva za ukupnu masu rakete od 24,2 kg.

Manja količina eksploziva se kompenzirala kvalitetnijim eksplozivom , i upaljačem koji se manje ukapao u zemlju .

Jedini problem kod češke rakete je bilo ograničenje dometa na 8200 što je kasnije malo dignuto raketom PLAMEN -A, a u to vrijeme su rusi već imali raketu za Kačušu dometa 12 km.( model M13 DD )

• 4Ovo se svidja korisnicima: sasans23, vrabac, puškomitraljezac, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Feb 2014 19:35

raketaš ::Možda nisam bio dovoljno jasan kad sam pisao o događajima u škodovki 1948 godine i njihovom radu na raketi od 130 mm kao alternativi za sovjetsku Kačušu M-13.

Činjenice je da su Škodini zavodi-Plzenj u toku rata proizvodili naoružanje za potrebe njemačke vojske , isto kao što je to radila Zbrojovka u Brnu ili Topolivnica u Kragujevcu.

Nije isključeno da su Škodini stručnjaci za potrebe njemačke vojske razvili i proizvodili rakete sa žiroskopskom stabilizacijom kalibra 150 i 210 mm , to je tema za posebno istraživanje.

Ono što je bitno je činjenica da su Česi ponudili u sličnom kalibru bolju raketu od Kačuše , sa boljim i kompaktnijim lanserom , raketu koja je bila preciznija i za isti domet trošila manje goriva .

To je sa Škodine strane bio pravi poslovni potez , rusi su u toku rata uradili 12 miliona komada raketa za Kačušu , a Česi im sad to nude to isto ali sa manje čelika i manje baruta , a preciznije i kompaktnije.

Kačuša je trošila 7,1 kg baruta da dobaci na 8470 m bojevu glavu sa 4,9 kg eksploziva i ukupnom masom rakete 42,5 kg

Čehinja je trošila 4,6 kg baruta za domet 8200 m i bojevu glavu sa 2,5 kg eksploziva za ukupnu masu rakete od 24,2 kg.

Manja količina eksploziva se kompenzirala kvalitetnijim eksplozivom , i upaljačem koji se manje ukapao u zemlju .

Jedini problem kod češke rakete je bilo ograničenje dometa na 8200 što je kasnije malo dignuto raketom PLAMEN -A, a u to vrijeme su rusi već imali raketu za Kačušu dometa 12 km.( model M13 DD )

Ne bih poredio babe i žabe (krilno stabilisane i žirostabilisane), a i ne bih tako pričao o Rusima, ipak oni svima učitelji u oblasti raketne tehnike (donekle i Nemci ali ajde...). Recimo, poznato je da su oni uporedo sa ispitivanjima krilno stabilisanih radili i sa žirostabilisanim raketama još pre 2.sv.rata. A takođe u isto vreme kada su Česi imali svoj M51, Rusi su imali bolju raketu u toj klasi (žirostabilisanih) М-14ОФ na vozilu BM-14 (8U-32)...evo slika





...Ili par godina kasnije (1955) #irostabilisana raketa M-24F u kalibru 240mm, m=110kg; dometa 10,6km....Treba napomenuti da su Rusi brzo napustili žirostabilisane rakete, i okrenuli se krilno stabilisanim, ponajviše zbog ograničenja maksimalnog dometa žirostabilisanih raketa, ograni;avanjem vitkosti. A kao što je poznato posledica ograničenja vitkosti žirostabilisane rakete, dolazi iz uslova optimalnog odnosa uzdužnog i poprečnog momenata inercije rakete potrebnog za stvaranje stabilišućeg momenta nutacije. Neosporno je je da i krilno stabilisane rakete imaju svoja ograničenja - ograničenje minimalnim i maksimalnim dometom, pa se ovo ograničenje po minimalnom dometu (npr. Ognja) može prevazići primenom žirostabilisanih raketa na ovim dometima (npr. Plamena...što je u stvari naša koncepcija MORAVA). U to vreme je veliki broj zemalja radio na žirostabilisanim raketama (svakako su starim artiljercima bile bliže od ovih sa krilima)...npr. niko nije pomenuo prvi brazilski VBR 108mm-R (1965) ili čuveni nemački NbWrf 41 ili Raketenwerfer 56 (oba koristili u 2.sv.rata , ali znamo kako se završilo)...

Dopuna: 20 Feb 2014 19:47

Na brzinu sad prelistah o čemu se pričalo poslednjih dana...istina je da je Ognjevih raketa, kao i Orkanovih proizvedeno vrlo malo (ne bih o brojkama)...ali Srbija uskoro nastavlja proizvodnju starog i osvajanje novog Ognja...Neko je pominjao Ugandu, ali se meni sve čini da je u pitanju Angola (al kažem možda grešim). Znam samo da je jedna baterija Ognjeva (4lansera+1 rezervni) prodat još 1982. godine , i da bi svako trebalo izvršiti prvo remonte na njima a posle ćemo da vidimo za rakete (znamo svi za problem koji je postojao u sistemu a koji je otkriven pre 7-8 godina, i sistematski je unošen u sve serije koje su proizvedene, naravno u dugotrajnoj eksploataciji sve mane se otkriju)...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Godar kakve su bile stvarne karatkeristike one američke rakete od 114 mm, M 8, 4.5in. Krlica i izrazrazito mali domet ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Чему уопште стабилизација?
Зато што се код издужених пројектила центар масе пројектила и центар дјеловања силе отпора ваздуха не поклапају.
Колико је мени познато постоје три начина стабилизације пројектила:
-давањем ротације пројектилу (жиростабилизација);
-аеродинамичким површинама (крилцима) и
-помијерањем центра дјеловања силе отпора ваздуха уназад (додавањем лакшег задњег дијела пројектила).
Чини ми се да је код Града, а и код Огња примијењена конбинација задња два решења.