Višecevni bacači raketa (VBR/MLRS) koji nemaju zasebnu temu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

................................................................................. !!!!!!!

• 4Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, vrabac, MB120mm, puškomitraljezac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Godar kakve su bile stvarne karatkeristike one američke rakete od 114 mm, M 8, 4.5in. Krlica i izrazrazito mali domet ...

Izvinjavam se sto sam zaboravio američku raketu 4.5” M16 za orudje T66.


Na osnovu ovih podataka sa sličice stvarno se vii da je mali domet (4755m), al ii mala brzina na kraju aktivne faze (270m/s), pa sam časkom bacio j-nu Cilkovskog (zanemario otpor), gde za masu rakete od 20kg dobiješ samo 2,53 kg goriva što je prilično malo...očigledno su hteli veću BG...to je moje objašnjenje, drugo ne znam...

@ lažni đoko ... Чему уопште стабилизација? ....
Ovo sam već pisao pa ću samo ponoviti - u početnom trenutku leta projektila usled početnih poremećaja (nesaosnosti sile potiska, pojave perturbacionih momenta od sopstvenog kretanja centra mase rakete i prenosnog kretanja usled oscilovanja lansera, itd.) pojavljuje se napadni ugao koji zaklapa osa rakete sa brzinom rakete. Pojava ovog napadnog ugla izaziva kretanje rakete oko njenog težišta. Da bi ovo kretanje bilo stabilno, tj. da bi se amplituda oscilovanja smanjila postoje dva opšta oblika stabilizacije svih projektila:
1) statički nestabilni projektili (svi projektili kod kojih je centar pritiska ispred centra mase) – stabilišu se žiroskopskim momentom, koji je posledica velike ugaone brzine oko uzdužne ose projektila (npr. municija lakog naoružanja, većina klasičnih projektila, raketa Plamen, raketa Type 63 107mm i sve što nema krila pozadi)
2) statički stabilni projektili (svi projektili kod kojih je centar pritiska iza centra mase) – stabilisani su krilima - stabilizatorima (većina minobacačkih projektila, potkalibarni kinetički PO projektili, skoro sve nevođene rakete pa tako i Oganj, Grad, Orkan...). Da bi se smanjio uticaj tehnoloških nesavršenosti (ekscentricitet reaktivne sile, dinamički disbalansi mase u odnosu na uzdužnu osu rakete, male elastične deformacije tela rakete...) raketi se zadaje lagana rotacija (za više redova veličina je manja od ugaone brzine kod žiroskopski stabilisanih raketa, i ova rotacija ne sme da stvara žiro-moment). Početna lagana rotacija postiže se žljebom u cevi, a kasnije održava najčešće sa nesimetrično profilisanim stailizatorima, ili sa stabilizatorima pod vrlo malim uglom u odnosu na osu rakete.
Vođene rakete su neutralno stabilne - poklapa im se centar mase i centar pritiska, jer ti u tom slučaju treba najmanja sila upravljanja, što je logično zar ne.
Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Feb 2014 8:43

lažni đoko ::Чему уопште стабилизација?
Зато што се код издужених пројектила центар масе пројектила и центар дјеловања силе отпора ваздуха не поклапају.
Колико је мени познато постоје три начина стабилизације пројектила:
-давањем ротације пројектилу (жиростабилизација);
-аеродинамичким површинама (крилцима) и
-помијерањем центра дјеловања силе отпора ваздуха уназад (додавањем лакшег задњег дијела пројектила).
Чини ми се да је код Града, а и код Огња примијењена конбинација задња два решења.
Misliš da sagorevanjem raketnog goriva dolazi do pomeranja centra mase rakete unapred i da raketni motor donekle ima ulogu kao plastični (plutani) deo kod jedinačnih projektila za sačmarice? Pa otud toliko manja krilca kod Grada u odnosu na Kaćušu?

Dopuna: 21 Feb 2014 9:30

Goddard ::

Ne bih poredio babe i žabe (krilno stabilisane i žirostabilisane), a i ne bih tako pričao o Rusima, ipak oni svima učitelji u oblasti raketne tehnike (donekle i Nemci ali ajde...). Recimo, poznato je da su oni uporedo sa ispitivanjima krilno stabilisanih radili i sa žirostabilisanim raketama još pre 2.sv.rata. A takođe u isto vreme kada su Česi imali svoj M51, Rusi su imali bolju raketu u toj klasi (žirostabilisanih) М-14ОФ na vozilu BM-14 (8U-32)...evo slika
..........................................................................
...Ili par godina kasnije (1955) #irostabilisana raketa M-24F u kalibru 240mm, m=110kg; dometa 10,6km....Treba napomenuti da su Rusi brzo napustili žirostabilisane rakete, i okrenuli se krilno stabilisanim, ponajviše zbog ograničenja maksimalnog dometa žirostabilisanih raketa,
BM-14 i BM-24 su pomalo zapostavljeni sistemi, za razliku od slavnih predhodnika BM-13 i BM-31 i naslednika BM-21.
Čak pri projektovanju su imali oznake BM-13A i BM-31A.
BM-24 se nalazio na korpusnom nivou, a BM-14 verovatno na diviziskom. Kasnije su u SA ukinuti korpusi pa mislim da BM-24 i nije imao direktnog naslednika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne bih poredio babe i žabe (krilno stabilisane i žirostabilisane), a i ne bih tako pričao o Rusima, ipak oni svima učitelji u oblasti raketne tehnike (donekle i Nemci ali ajde...). Recimo, poznato je da su oni uporedo sa ispitivanjima krilno stabilisanih radili i sa žirostabilisanim raketama još pre 2.sv.rata. A takođe u isto vreme kada su Česi imali svoj M51, Rusi su imali bolju raketu u toj klasi (žirostabilisanih) М-14ОФ na vozilu BM-14 (8U-32)...evo slika .

GODARD malo sam se nasmijao na ovo babe i žabe , da si posvetio 3 minute vremena i pažljivo pročitao moj post shvatio bi što sam pisao , ovako zalud trud svirači.

Temu VBR pratim i poznam malo šire. Puno sam se bavio raketnim motorom , konstrukcijom i razvojem tehnologija, a manje vanjskom balistikom i aerodinamikom, ali sam morao puno toga znati iz tog područja da bih razumio i mogao razgovarao sa jednim velikanom kao što je prof Janković. Njega spominjem samo zato što nam ti uporno plasiraš neke citate iz knjige tandema Gantmaher -Levin iz 1959 , a zaboravljaš ili ne znaš da su toj zlata vrijednoj knjizi prethodile knjige trojca Rosser-Nevton-Gross iz 1949 ili Carriere iz 1951, i da je Boba bio dovoljno mudar da koristi informacije i sa zapada i sa istoka , tako da ne možemo tvrditi da su rusi učitelji svima nama

Nesumnjivo da su Gantmaher i Levin 1959 na stolu imali kompletan zakon otpora iz 1957 godine u koji je SSSR uložio puno milijardi rubalja , ali ne svodi se sve na taj zakon otpora , on je važan , jednako koliko je važan i dobar raketni motor , i jednako važan koliko i jedna ekonomična proizvodnja raketa.

Moj je stav je da se kod ocjene jedne rakete ili sustava mora voditi računa o svim faktorima i ako sam napisao da je Škodin konstruktor ing.Vopatem ponudio raketu istog dometa kao Kačuša sa manje pogonskog baruta i sa manje čelika , a iste efikasnosti onda očekujem neku konstruktivnu debatu , a ne usporedbu baba i žaba i paušalnu ocjenu da je ruska raketa M-14 bolja ????? po kom to kriteriju - po jednom jedinom- po dometu , a sam konstatiraš, i slažem se s tobom da su rusi vrlo brzo odustali od žiroskopski stabiliziranih raketa i vratili se krilnim raketama, novog dizajna poznavajući zakon otpora 1957 god.

Raketu M-14 ja uopće ne doživljavam kao nešto bitno u razvoju raketa za VBR , tim prije što ni kalibrom ni drugim značajkama nije ono o čemu govorimo , a govorimo o nastanku rakete PLAMEN u zavodu " TITO "Vogošća.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jako mi je čudno da je Vzor imao istu efikasnost BG kao Kaćuša sa duplo manje eksploziva. To je moguće kada je neka konstrukcija katastrofalno loše odrađena. Teško mi je da poverujem da je Kaćuša bila tolko loša. Jer ima nekih cifara o dejstvu BG.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel to onaj profesor Janković koji je napisao knjigu iz aerodinamike leta ?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, MB120mm, vrabac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Feb 2014 21:32

raketaš ::Ne bih poredio babe i žabe (krilno stabilisane i žirostabilisane), a i ne bih tako pričao o Rusima, ipak oni svima učitelji u oblasti raketne tehnike (donekle i Nemci ali ajde...). Recimo, poznato je da su oni uporedo sa ispitivanjima krilno stabilisanih radili i sa žirostabilisanim raketama još pre 2.sv.rata. A takođe u isto vreme kada su Česi imali svoj M51, Rusi su imali bolju raketu u toj klasi (žirostabilisanih) М-14ОФ na vozilu BM-14 (8U-32)...evo slika .

GODARD malo sam se nasmijao na ovo babe i žabe , da si posvetio 3 minute vremena i pažljivo pročitao moj post shvatio bi što sam pisao , ovako zalud trud svirači.

Temu VBR pratim i poznam malo šire. Puno sam se bavio raketnim motorom , konstrukcijom i razvojem tehnologija, a manje vanjskom balistikom i aerodinamikom, ali sam morao puno toga znati iz tog područja da bih razumio i mogao razgovarao sa jednim velikanom kao što je prof Janković. Njega spominjem samo zato što nam ti uporno plasiraš neke citate iz knjige tandema Gantmaher -Levin iz 1959 , a zaboravljaš ili ne znaš da su toj zlata vrijednoj knjizi prethodile knjige trojca Rosser-Nevton-Gross iz 1949 ili Carriere iz 1951, i da je Boba bio dovoljno mudar da koristi informacije i sa zapada i sa istoka , tako da ne možemo tvrditi da su rusi učitelji svima nama

Nesumnjivo da su Gantmaher i Levin 1959 na stolu imali kompletan zakon otpora iz 1957 godine u koji je SSSR uložio puno milijardi rubalja , ali ne svodi se sve na taj zakon otpora , on je važan , jednako koliko je važan i dobar raketni motor , i jednako važan koliko i jedna ekonomična proizvodnja raketa.



Naravno da svi mi imamo različite stavove, što je čak i odlično pa čak i poželjno, pa ne vidim razloge za ljutnju. I dalje tvrdim da je BM14 moćnija raketa od češke (više kg na većem dometu, za jeftine pare)...već smo se negde svi zajedno složili da je ruska tehnologija relativno jeftina i pouzdana, a da nedostatke koji nesumnjivo postoje oni nadomeste brojnošću ili količinom...A uz to ne navodim citate od Gantmahera jer bi to bile stranice i stranice, već samo suštinu iz određenih delova knjige. Takođe poslednja objašnjenja ne postoje u njegovoj knjizi
Ako ćemo o Bobi, svi znamo da je on francuski đak, a francuzi su učili od Nemaca, kao i Ameri (ali su zanimljivo i jedni idrugi preveli Gantmahera na svij jezik!). Isto tako treba reći da je Boba doktorirao na MF u BG kod profesora Trivunaca. Kada na primer otvoriš knjige prof. Trivunca “Spoljna balistika” i “Dinamiku promenljivih sistema” (kucanu na mašini ima ih par komada u Srbiji) i uporediš sa knjigom S.Jankovića “Spoljna balistika”, shvatiš da je sve ista priča (crteži, tekst, oznake...), sem što je Boba dodao Fortranske programe(što je njegov veliki doprinos jer je to bio početak numerike kod nas!)...a opet je taj isti Trivunac preveo stare knjige od ruskih autora: Космодемьянский , Абгарян kao i radove Циолковског i Цандер-a...
Takođe veliki deo Bobine deo knjige “Aerodinamika leta projektila” je bukvalno prevod “Лебедев А.А., Чернобровкин Л.С. - Динамика полета”...dijagrami su svi preuzeti odatle, jer logično je, ko je mogao da ispali toliko raketa za opite sem ludih rusa (oni su ispalili više raketa u borbama za Berlin, nego svi mi za 60godina na ex YU prostorima...)...svakao ne treba zaboraviti ni sjajnu američku knjigu (zasnovanu naravno na jednoj nemačkoj, sa dosta eksperimentalnih rezultata) - The exterior ballistics of rockets,Davis...(koju su cak i rusi preveli)
Ali da ne pričamo više ko je od koga šta pokupio sve je legitimno i to nikada nećemo otkriti...A da se ne bi ljutio na mene, evo reći ću da jako cenim entuzijazam tebe raketaš kao i svih ljudi koji učestvuju u diskusiji, ali me ponekad iziritira neka opaska koja nije baš u saglasnosti sa elementarnom dinamikom raketa...

Da ne bi više pisao gluposti , evo sličice još jednog starog Francuskog VBR Rafale (posojale su 3 verzije sa tri kalibra raketa).



Napominjem da je ovo nastavak sa teme Orkan i sa ove teme gde smo pričali o ubrzavanju rakete u cevi i aerodinamičkim kočnicama (AK)...Ideje sa sistema Rafale su opet verovatno doneli naši “đaci” iz Francuske a sastoji se u tome: nećemo kočione aerodinamičke prstenove kao rusi, nego ćemo AK. Za razliku od nas koji smo 10ak godina kasnije na Ognju isli sa malim i velikim AK, oni su imali male, srednje i velike AK...Ja sam prethodno pominjao špansku raketu kalibra 140mm Teruel-2 (1982.god), koja je imala AK a ne prstenove, a evo pronašao sam i ovu, za sada prvu i najstariju. Zanimljiva je ideja i sa cevima koje su upakovane u male module od po 6 komada (5 modula na sistemu sa 30 cevi ). Evo podataka koje sam našao:

- kalibar: 145 mm
- dužina rakete: 3200 mm
- masa rakete: 80 kg
- masa bojeve glave: 19 kg
- srednja vrednost potiska: 8000 kg
- brzina rakete na ustima cevi: 100 m/s
- maksimalna brzina rakete: 1100 m/s
- minimalni domet sa AK: 9 km
- minimalni domet bez AK: 18 km
- maksimalni domet: 30 km
- verovatno odstupanje po dometu: 190 m
- verovatno odstupanje po pravcu: 340 m
- Bojeva glava je kasetna sa tri različita tipa (1-35 rasprskavajućih bombica, svaka mase 0,35 kg, sa po 360 kuglica; 2-63 kumulativne bombice, svaka mase 0,19 kg, probojnosti do 80mm; 3-5 PTM, svaka mase 2,5 kg)

Dopuna: 21 Feb 2014 22:23

vrabac ::Jel to onaj profesor Janković koji je napisao knjigu iz aerodinamike leta ?

Veliko ime sa ovih prostora iz oblasti mehanike leta i aerodinamike. Bio profesor na MF u BG, sef odseka za raketodinamiku u VTI, sada profesor u penziji na fakultetu strojarstva...ne znam tacno, ali ima sigurno 90godina. Priznat i citiran sirom sveta...

• 1Ovo se svidja korisniku: Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

elias ::Jako mi je čudno da je Vzor imao istu efikasnost BG kao Kaćuša sa duplo manje eksploziva. To je moguće kada je neka konstrukcija katastrofalno loše odrađena. Teško mi je da poverujem da je Kaćuša bila tolko loša. Jer ima nekih cifara o dejstvu BG.

U tom kalibru 132mm su rusi svašta radili. Bilo je nekoliko varijanti raketnih motora i nekoliko varijanti BG .

Ako govorimo o rakeri M-13 bez ikakvih dodataka u nazivu onda je njena BG bila kalibra 130 mm dužine 480 mm sa stjenkom 13,5 mm , napunjena sa 4,9 kg Amatola . Od tih 480 mm dužine BG polovica je bila cilindar i mogao se razviti lijepi bočni snop , ali nije . BG nije bila predfragmentirana , a i upaljač je bio dosta spor tako da se BG dosta ukapala u zemlju.

Nije umjesno s moje strene uspoređivati BG sa kačuše sa onom od VZOR 51 te dvije BG nisu rađene u istim uvjetima i u isto vrijeme i sa istom namjenom.

Čak sam mišljenja da su rusi i u tim ratnim uvjetima mogli napraviti puno bolju BG od te, ali nisu , čak mi se čini da su namjerno radili BG tako da plitko "ore" po terenu , a da ono što izvadi iz tla zapali.

Sam naziv Katjuša po pričama koje sam slušao uz roštilj i dobru votku po poligonima je produkt šifriranog naziva na sanduku ili raketi Kastikov Oskoločno Termitno Zažigateljnij što bi se moglo čitati kao katica , kaća . Mislim da ne trebam prevoditi i da je jasno da se radilo o pretežito zapaljivoj smjesi u BG.

S druge strane česi su na JRR 130 nudili nešto sasvim drugo super trenutni upaljač na relativno maloj BG mase 7,5 kg napunjenoj sa 2,3 kg hexotola, koja kod gađanja na žitno polje kosi klasje , a ne prekopava teren.

Kasnije je ta BG u više navrata u PRETIS u usavršavana , pogotovo kod rakete PLAMEN 2 gdje je ta BG kompletno redizajnirana , postoje neki znanstveni radovi na tu temu koji su publicirani i čini mi se po sjećanju dosta su realni, ali nema podataka o BG sa kačuše da bih mogao objektivno uspoređivati, već je to sve rakla kazala kroz litereturu. Inače su rezultati fragmentacije BG u jami ili u Oboru dosta čuvana vojna tajna , tako da se o realnim rezultatima diskutiralo u vrlo ograničenom krugu i nije se baš mahalo sa lošim rezultatima, koje smo imali prilike vidjeti u nedavnoj prošlosti.

Ono što je katastrofalno kod rakete M13 je konstrukcija raketnog motora, bolje rečeno komora RM .

Sirova cijev , bešavna ima vanjski promjer 133 mm i na dužini komore od 650 mm se lako dobije čista vanjska mjera kalibar 132 mm na krajevima cijevi i olakšanje od 130 mm po dužini od cca 600 mm , ali je zato bilo jako puno strugarske obrade iznutra , što je jako sporo i teško.

Sirova cijev je imala rupu 108 mm , znači da je početna debljina materijala bila 12,7 mm i to je sve trebalo guliti iznutra tako da je komora u konačnici imala debljinu stjenke 4 mm što je zapravo užasno debela stjenka za neka današnja poimanja debljine stjenke ( na primjer ORKAN imam 2,2 mm na promjeru 262mm ).

Kao rezultat loše konstrukcije komore , i loše tehnološke osnove , 70 % materijala se pretvaralo u strugotinu što je puno jako puno ako se radilo o milionima komada .

Kuriozitet je činjenica da su u periodu 1943 -45 Škodini inženjeri u Brnu usavršavali raketu M-8 i M-13 za potrebe njemačke vojske , promijenili su konstrukciju komore i krila ( smanjili su ih i napravili od alumijiskog lima, te dodali blagu rotaciju ) ali su njemci odustali od uporabe te rakete zbog enormnog rasipanja resursa.

Već spomenuta raketa M-14 žiroskopski stabilizirana je ruski odgovor " onako na brzaka " na JRRO 130 mm . Toliko im se žurilo da naprave nešto bolje da nisu stigli napraviti ni novu bojevu glavu za tu raketu nego su nasadili BG sa Katjuše kalibra 130 mm na raketni motor kalibra 140 mm, čak su koristili "standardne" šipke raketnog baruta sa kačuše 7 komada promjera 40 mm sa rupom 16 mm. Jedino su si malo olakšali posao oko strojne obrade pa više nisu gulili meso cijevi sa 12, 7 mm na 4 mm .

Za razliku od JRRO koja je koristila 4 standardne kačušine šipke M-14 je mogla primiti 7 komada- jedna u centru i 6 komada okolo. Upravo je ta centralna šipka stvarala probleme , sve je bilo ok dok je ona bila u centru , ali kako bi izgaranje napredovalo ona bi se u jednom trenutku našla među vanjskim šipkama i napravila inercioni poremećaj.

Profesor Kršić i ekipa u PRETISU je tu sedmu šipku izbjegla u jednoj konstrukciji rakete PLAMEN , umjesto nje su stavili čeličnu cijev punu ekslploziva- PLAMEN -D o kome sam pisao koji tada nije saživio zbog termozaštite , a bila je to naprednija konstrikcija i od JRR0 i od M-14.

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene je iskustvo naučilo da Rusi ništa ne rade slučajno. Jaki su u teoriji koliko i u praksi. Komentar jednog konstruktora Motovilika na impresije naših ljudi koji su videli Češku digitalizovanu verziju BM-21 je bio: a kad su ono beše česi ratovali?

Nego taj Plamen 2, zašto mu je bila potrebna termoizolacija? Oznaka D je nastala u Srbiji, po izvesnog gđi. Danici koja je vodila projekat.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Понека реч о Пламену Д, у следећем тексту.

http://www.mycity-military.com/Artiljerija-municij.....ml#p813101