Višecevni bacači raketa (VBR/MLRS) koji nemaju zasebnu temu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To u Vijetnamu je bila i staklena optika. Mada je već tada bilo korišćenja TV nije sporno ali ta vijtnamska epizoda je sa klasičnom optikom dobrim delom.

Vidi Loes već preko 100 godina na nivou baterije postoji pojam Osnovnog oruđa a na nivou diviziona moglo bi se reći da se situcija malo komplikuje ali to nije važno.

Dakle ako moraš korigovati nešto što ne možeš ispraviti u letu onda je postojanje Osnovnog oruđa nužno zlo i to ti je to, sa nevođenim projektilima svih vrsta.
Kao kod svake korekture osnovno ispali nekoliko projektila pa posle ostali. Ta odstupanja koje se koriguju tim SUV-om uopšte ne moraju da budu jedina a daleko od toga i najveća, šta ako prvo inače promaši cilj značajno iz drugih razloga ... tako da bi ova korekcija bila samo manji deo unutar žalosne korekturne popravke, koja se istina može u ovakvim sistemima izbeći ali ne znači da se neće i desiti.

Takva ti je artiljerija do sada bila usled tehničkog nivoa i cene a i danas dobrim delom uglavnom zbog cene a malo manje tehničkih mogućnosti.

E sad na ovakvim dometima i sa ovakvim glavama, računa se da je cilj tipski mnogo veći od prosečne greške u određivanju njegovih koordinata (to je bio vreme bez GPS-a) pa onda te obične korekture ne bi ni bilo i ovaj SUV može tako da odradi posao i naravno zbog toga ide bar 2 - 3 oruđa.

Sve ratne prakse su pokazale da se pogrešne kooridnate cilja na kraju ipak dese, ali isto tako i da je kod elitnih art. jedinica pravilo da te greške pojavljuju mnogo puta manje nego kod običnih.
Kako je ovde to bio slučaj i obzirom na karakter očekivanih ciljeva računali su da obične
korekture neće ni biti i onda je sa 3 komada sasvim dovoljno i jednom jedinom oruđu, *da se koriguje ono što se nije korigovalo meto balističkim popravkama na početnom delu* pa da ostalih 9 sasruči kako treba super precizno. Isitna ta korekcija kako kažu nije idelana jer se vrši korekcija u odnosu na idelanu putanju na izlasku iz lansera na nekoj daljini, dakle koriguje *proces lansiranja* dok se još kako Godar kaže skupi još malo, a na to je verovatno mislio ili sam ja pogrešno razumeo, da je samo jedna tačka idealna kada prestane rad raketnog motora (i jedan napadni ugao što je još gore ali to je već *u okviru dopuštene i očekivane greške procesa stabilisanja), pa se od merene tačke, do te poslednje tačke u aktivnoj fazi skupi još malo.
Čak i to nije sve, skupi se na pasivnom delu putanje ali nekoliko puta manje uglavnom (pet i više puta manje osim ako tamo ne duva recimo uragan ...).
Mada tu leži teorijska i praktična prednost korekcije uz pomoć GPS-a na celoj putanji, ona koriguje do kraja i suštinski koriguje sve osim greške u koordinatama.
E sad, da li vam GPS radi, je sasvim drugo pitanje.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je neumjesno uspoređivati Orkanov lanser i SUV koji je tamo primijenjen sa lanserom LUNE.

Orkanov lanser je visoki tehnološki nivo , u ono vrijeme svjetski vrh , a LUNA je i kad je nastala bila zastarjela.

Da bi imali neku grubu viziju o osobinama Orkanovog SUVa moramo poći od toga da je on predviđen za iznenadni udar preciznim rafalom raketa bez prethodnog traženja cilja popularno nazvanog rakljanje. Po onom kako je zamišljeno dok prva raketa razbacuje zvončiće lanser je već u bjegu. Da bi se moglo sa tom preciznošću gađati na 50 km dometa treba znati točne koordinate lansera i koordinate cilja . Tih je godina na teritoriji cijele Jugoslavije provedeno aerofoto snimanje , stariji će se možda podsjetit da su tada bjelom bojom ofarbani šahtovi vodovoda i slično . Pojedine međe i ključna mjesta prometnica, mostova , usjeka su bili posebno označeni . Na bazi aerofoto snimaka napravljen je tajni bazis , betonske piramide ukopane u tlo metar duboko , postojala je datoteka u kojoj je pisalo doslovce " na njivi Jovana iz sela xy , na međi sa Perom iz sela zzx. 5 metara sjeverno od hrasta ". Na bazi toga se moglo iskopati jamu i naći piramidu , očitati koordinate , dovesti lanser na par desetaka metara od tog mjesta , ukucati koordinate piramide i dalje voziti desetak kilometara do položaja za lansiranje . Interni navigacijski sustav je pratio kretanje vozila i na planšeti crtao položaj lansera.

Položaj sjevera je određivao poseban uređaj , a mogao je sjever odrediti i klasično po zvijezdama , nivelacija lansera je rađena elektronskim inklinometerima , znači kompjuter u vozilu je automatski to sve radio i dovodio lanser u položaj elevacija i azimut za gađanje zadate koordinate cilja , o svemu tomu su komunicirali automatski pojedini lanseri međusobno ili sa komandim vozilom

U trenutku lansiranja komunicirali su računalo i elektronski upaljač i dogovorili se o vremenu aktiviranja bojeve glave, a cijelo se vozilo-lanser se nakon lansiranja automatski stabilizirao hidrauličkim servo uređajem .

Sa današnjeg nivoa tehnologije su to smiješni parametri , pa moji unuci imaju mobitele 10-100 puta moćnije od računala sa ORKANA , ali tada nije bilo interneta i GPS a ili mobitela, sad razmišljam da li je tad bilo i Windovsa ili smo sve radili pod DOS om , mislim da ih nije još bilo, nije bilo ni PC računala . ha ha.

Poslije jedne nesreće kad je razletila komora raketnog motora na hidrotestu i sasjekla radnika, uveli smo automatsko mjerenje deformacija komore sa računalom Comodore 64 , i pobrali lovorike u firmi ha ha.

ORKAN je napravljen za precizno i žestoko djelovanje po koncentriranim snagama plavog u svim meto uvjetima i pod uvjetima apsolutne zračne nadmoći plavoga.

A o toj koncentraciji plavih ( ruskih ) tenkova na mostovima ili na usjecima , kotlinama , ču pisati dok stignem, jer samo u tim uvjetima djelovanja je ORKAN imao svoje mjesto , ulogu , a i cijena je bila prihvatljiva. U uvjetima tadašnje države i granica i taktičke procjene je to sve imalo smisla , a danas ??? mislim da nema smisla .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

al opet ostaje nedoreceno koliko raketa se koristi za "korekciju"?
trebalo bi samo jedna a ne tri

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nenad81 ::al opet ostaje nedoreceno koliko raketa se koristi za "korekciju"?
trebalo bi samo jedna a ne tri

ORKAN a je 1985 godine bio žestoko testiran na kopnenim ciljevima( prije toga je sve išlo na more ) u verziji koja je uvedene u naoružanje nije bilo prave korekcije u smislu da se ispali jedna raketa pa "vidi" gdi pada , nije bilo satelita ni bespilotnih letjelica nije bilo moguće radiovezom sigurno prenjeti TV sliku cilja, ono što vidi BG par sekundi prije udara u tlo. Polazilo se od apsolutne nadmoći "plavog "u području elektronskih djelovanja i ometanja , i apsolutne zračne nadmoći , smatralo se da nema vremena za klasičnu art pripremu i korekturu vatre. Po tadašnjim shvatanjima bilo je dovoljno , i jedino moguće, 4 sekunde prtiti raketu u letu dok se vidi rad marš motora i već drugu raketu pustit za njom sa korekcijom putanje , i ako je ona ok pustiti rafal .

Da sad ne vučem mačka za rep sa opasnom temom ali po mojoj spoznaji jedina prava borbena primjena ORKANA maj 1995 je odrađena strogo po tom pravilu, bez rakljanja , već punim plotunom sa korekcijom po prvoj raketi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tako sam i svojevremno ucio u predmetu "SUV" na katedri za vojno masinstvo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo odatle i moje pitanje efekta 4 rakete na cilju umesto 12 raketa kolika je razlika u pokrivenosti i rasturanju, ne poredimo lanserna vozila vec rakete i lansirne cevi one su iste, takodje me interesuje kakv je suv integrisan u M-96 ako nekao zna, tj. da li je uopste integrisan na samom vozilu ili je to prosto receno laptop sa programom u koji se unose eksterni parametri i meteo podaci kakav vec koriste nase artiljerisjske jedinice, gde program izracuna parametre gadjanja i na osnovu njih se vrsi nivelacija cevi, sve ovo uprosteno receno sa moje strane....Znam kako je izgledla kabina Orkana-87 ali nisam video kabinu prepravljane Lune tj da li je i sta od automatizacije preneto i promlenjeno u principu rada, pogotovo sto nema govora o poltunu od 12 komada.

Sto se tice cene i perspektive Srbiji trebaju lanseri sa nadam se 12 cevi ili recimo 2x4rakete u kontejneru 262(267)mm dometa 65km kao i sa raketama tipa R400 dometa preko 140km, nema plavih ali ima malih zelenih:)

Manja vojska zahtve snaznija i ubojitija sredstva a sustina ratovanja buducnosti su:
1.rakete
2.laseri
3.projektili kinetickog dejstva velike brzine
4.granate

Sve ostalo su platforme za lansiranje nekog od navedenih ubojitih sredstava. Slobono letece bombe bacene poput kamena sa tvrdjave su proslost a raketna tehnika je pojefinila tako da samo njena masovnost moze u uslovima malog brojcanog stanja da pomogne pred jacim neprijateljima.

Imamo "profesionalce" vojnike u Srbiji ali ne i profesionalnu tehniku, nece da moze tako, zato treba nadomestiti tamo gde je jeftinije moguce(ako se nema para za 100 aviona ima se za 20-30 Orkana i 10-15 veceg dometa) i upravo u uslovima kojima smo mi bili vec izlozeni i koji mogu samo kako tedencije da idu da budu jos i gori tj. u uslovima apsolutne vazdusne premoci protivnika...

Ako vec ne kupujemo tajfune(avione) mogli bi da imamo Tajfun VBR 400mm sa 4-6 raketa dometa 140km, vredeo bi svaki dinar u ratu tj. mozda ga i ne bi ni bilo jer je efikasan i kao sredstvo odvracanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neđo onda su mene lagali (što uopšte nije isključeno) da se potpuno adekvatan*prozor* lansiranja dobija sa tri, mada verujem da je glavna vrednost korekcije već u prvoj raketi.

Da se ispravim, pogrešio sam u malopređašnjem postu, ključna tačka do koje se skupe greške nije na kraju aktivne faze nego posle nje dakle na mestu najveće brzine na putanji (kada je na aproksimativno 45 step. u odnosu na horizont), ne računajuči one naravno nadalje po pasivnoj fazi koje su mnogo manje.

SUV ti nije držao Vaske ti si mnogo mlađi el da, nego Moča. Meni je on predavao Kon. raketa i lansera sa *gostovanjem* deda Vučura (pokoj mu duši). Pitam te jer mi je čudno, nas je Moča učio o tom *prozoru* sa max. tri a ne Vaske. Mada je prvobitni računar na Orkanu bio izveden iz starog *Vasketovog* ali je on rešavao samo trajektoriju, početnu, te korekcije sa CCD kamerom su imale svoju *petlju*.

Inače verujem da je prva korekcija i najbitnija i da je ostatak (osim u slučaju da je prva *neispravna*) možda i na nivou statističke greške, ali nemam nikakvih saznanja o tome.
A znam kada je jedna prva bila *neispravna* i to nije delovanje HV, mada nije kako kaže raketaš ni *pravo* delovanje odnosno bolje ne pominjati ... srećom nije pala ni na koga.

Inače ovo je tipična zbrka kod korekture koja je bila tih godina i ostala manje više do 99 a valjda je danas sa novim uputstvom za računače bolje ali priznajem da ga nisam ni pogledao...važi za SRJ naravno.

Već te 85 *rakljenja* nije uvek bilo, već se radilo po izmerenim odstupanjima. Jedino što uneta totalna konfuzija, pa je jedna ista metoda u radu sa bitnom ali više zbunjujućom nego praktičnom razlikom dobila druga imena.
Naime metoda korekture po izmerenim odstupanjima po pracu i daljini je bila regularna tada kao i metoda po izmerenim odstupanjima davanjem popravaka po pravcu i daljini (o njoj govori raketaš). Što je bilo debilno.

Naravno da je oficirski kor brzo odbacio prvu metodu u potpunosti i davao popravke po pravcu i daljini ma kako su one uglavnom merene po daljini laserom a po pravcu busolom ili čak sve laserom.
Kako je taj metod komandno sličan, sa postupkom koji se zove korektura ocenom smilsa pogodaka (u kome sie isključivo javljaju rakaljenja) oficirski kor ga je nepravilno (a suštinski pametnije i bolje od propisanog) nazivao oscenom smisla pogodaka iako to ona uz merenje i pretvaranje velična padnog mesta prvog hica nije bila.
Da bi stvar bila još komplikovanija mnogi koji nisu imali lasere su nastavili sa praksom RAKLJENJA PO *PRAVCU* ***hebo me pravac PO DALJINI*** o kojoj govori raketaš i time uneli još veću konfuziju koja je sada da ne tražim kasnijevalda otklonjena novim uputstivma i pravilom.

To je bitna razlika jer kada merite ostupanja ma kako davali komande po pravcu i daljini (u smislu pogodaka, zato su oficiri i *promenili* praksu) mnogo brže i bolje ćete dobiti pogodak u cilj nego stvarno klasičnom metodom ocenom smisla pogodaka ili rakljenjem kako je popularno nazvan, naravno ne slučajno.

Tako da nevidim nikakav problem da ako je prva stvarno iz nekog razloga mnogo profulala, recimo iz grube velike greške koordinata cilja, ne bi bila izvršena neka korektura merenjem odstupanja, verovatno bi trebala samao jedna.
Naravno tu je problem da li je cilj osmotren ili nije. Ratna praksa je u poslednjih 100 godina sve do danas surovo pokazala da ako nije osmoten, ogroman procenat daleko preko 50% ide u prazno ili nedovoljno adekvatan cilj.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, vrabac, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako je, drzao mi je Moca... u principu detaljno je objasnjena prica koju je raketas vec lepo ispricao, ta caka sa pracenjem polozaja na kraju aktivne faze i nama je receno (da ne kazem nacrtano) da se lepo na koncanici te "TV kamere" a u stvari sofisticarne optolektronske sprave vidi polozaj rakete (tj svetla tacka motora) u odnosu na planiranu tacku na kraju aktivne faze pa se na osnovi toga rade popravke.

Al sa ove distance, moram da kazem da je izostavio kljucu stvar, koju raketas pomenu koji post ranije: usko tolerancijsko polje odstupanje fiziko-hem karaktristika goriva i masenih i geometrijskih karak raketa, sto posredno govori da je proizvodnja (a i vojna kontrola) u pretisu i sps bila vrh (u svetskim razmerama).

Inace korekcija nema gotovo nikakvog smisla.

Ali raketas, cudo da se nije razmatrala ideja sa radarima i sa ekstrapolacijom padne tacke, slicno kao danas sto rade izraelci sa TCM na MLRS. Jes da je SFRJ kuburila sa sopstvenim radarima, al cini mi se da je jeftinije. Ipakk dozvoljava da se malo "brlja" u proizvodnji.

P.S. Gotovo sam siguran da Moca nije radio na Orkanu, pa su sva njegova saznanja poluposredna... pa je relativno sta je pricao i tebi i meni. Al, na osnovu raketasa, izgleda da je kasnije poboljsao.

• 5Ovo se svidja korisnicima: vrabac, jazbar, Metanoja, ray ban11, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao koordinator na Orkanu se koristi kamera koja radi u vidljivom i IC spektru, i zbog zakrivljenosti putanje rakete u odnosu na uzdužnu osu cevi ugradjuje se pod malim uglom (oko 1,2 stepena). Kamera ima zaštitnu blendu koja se otvara kada se raketa dovoljno udalji od lansera. U trnutku prestanka rada RM na monitoru se beleži marker - položaj rakete na kraju aktivne faze. To je istovremeno signal da se blenda zatvori, i kreće lansiranje sledeće rakete. Uobičajeni postupak je lansiranje 3 rakete, za koje nađeš aritmetičku sredinu položaja kraja akt.faze, izračunaš odstupanja po visini (jer se sve dešava u vertikalnoj ravni) i pravcu ovog srednjeg položaja i nominalne-proračunske putanje...što se automatski preko servopokretača zauzme na lanseru. Ovaj postupak može da se odradi i posle prve, druge, ali se isto tako može nastaviti sa četvrtom, petom pa sve do poslednje rakete...što znači kao da smo imali pojedinačno lansiranje, ali je opet ceo proces je kraći od 1 minuta...Američki MLRS je u svojoj nevođenoj varijanti dometa do 30km (dakle raketa kalibra 227mm, samo nije ona danas poznataija GMLRS dometa do 70km) 80-ih godina takođe imao kadencu lansiranja izmedju 4-5 s, i oni to nisu smatrali kritičnim problemom...

Kad već pomenuh ovu raketu valjalo bi malo pričati o njoj pošto je ona u kalibru 227mm a njena lansirna cev je kalibra 355mm !! Ajmo zato malo o tome, da vidimo mišljenja, razmišljanja, šta kaže Google... :-) Šalim se naravno, ali ne bi bilo na odmet da neko ko nešto zna prodiskutuje...Slučajno ili ne ali baš negde iz tog perioda razvoja MLRS, imam delove doktorata prof. John J. Bertin (The University of Texas, Austins) koji razmatra uticaj opstrujavanja rakete u lanseru u smeru njenog kretanja, tj. “plivanja” rakete na gasnoj struji, a ne u direktnom kontaktu raketa-lanser...suštinski neki pokušaj rešenja jednovremenog starta rakete...znam da iza stabilizatora postoje 4 zadnja oslonca, od koga 2 idu u žljebove (cev je dvostruko ožlebljena), a 2 su postavljena tako da se oslanjaju na kalibar cevi ali istovremeno na neki način vraćaju mali deo gasova iz mlaznika napred-u smeru kretanja rakete...

Takodje, ne vidim primedbu da je uzaludno šenlučenje, 1., 2. ili 3. rakete na Orkanu, jer ovim postupkom izbacuješ osmatrača koji ti meri odstupanja i daje elemente za korekturu. Pisali smo o nemačkom LARS-1 i LARS-2 , ali zanimljivo je da niko nije pomenuo njihovo rešenje problema SUV-a, još iz 1969. godine i njihov sistem FERA – radrsku stanicu koja prati let “obeleženih” raketa...tj.svaka 4. Lansirana raketa ima radarski “marker” na određenoj talasnoj džini, pa oni tako posle ove rakete vrše korekciju elemenata gadjanja...sada ovo izgleda suludo ali za ono vreme veliki napredak i inovacija u razmišljanju...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Arhiv, Metanoja, jazbar, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LARS , bolna tema, ha ha. Od 1973 pa nadalje smo mi jednim okom motrili što rede švabe , već sam negdje napisao da smo tada bili u pregovorima sa Dinamit Nobelom o Know-How za kompozitni raketni motor, a kroz to smo se željeli ogrebati i malo više ha ha. Bilo je nekoliko posjeta stručnjaka iz PRETIS a i to na nekoliko razina od generalnih direktora do direktnih izvršioca -konstruktora tehnologa koji su razvijali takav sustav u Vogošći.

UNIS je tada bio poznat na zapadu kao firma koja mnogo ulaže i koja se strahovitim tempom širi, i mnoge njemačke firme su ulagale svoj kapital u zajedničke projekte , dovoljno je da spomenem proizvodnju Golfa -1, ili da možda podsjetim da je PRETIS proizvodio skutere "PRIMA" i motore "MAXI" , a tko se još sjeća automobila "PRINZ" sa Wankel motorom

Da !!!!prije no što je koncern VW uništio NSU u Vogošći se po licenci već planirala proizvodnja Vankel motora.

Sa takvim pedigreom su Abaza Deronju i njegovu svitu dosta ozbiljno tretirali na zapadu , i ako se ta svita pojavila u Dinamit Nobelu nije da su im gače same padale, ali da su ih sami skidali jesu, ha ha. Prodali bi oni to sve nama, ali nisu ni oni bili vlasnici svega već amerikanci. Nakon godinu dvije natezanja shvatili smo da se strojevi za izradu komora od kompozita proizvode u jednoj maloj firmici na Bodenskom jezeru, ušli smo tamo vidjeli sve što nas je zanimalo ali nismo mogli kupiti jer stvarni vlasnici opet amerikanci nisu dozvolili. Isto smo tako povezali da je i u proizvodnji staklenog ili ugljičnog vlakna opet američki kapital , a vrhunac je bilo otkriće da i poznata CIBA nije švicarska već opet američka.

Zato nismo tada uveli kompozitne komore raketnih motora , a bez toga nismo mogli napraviti raketu koja bi nosila efikasnu bojevu glavu i da još ima i neku elektroniku u sebi ili ne daj bože još i radar.

To je bio jedan zid o koji smo stalno udarali glavom, moglo se nešto kupiti od modernog naoružanja , tehnologije ili opreme ali sa ograničenjima, i neke stvari koje smo uradili poput ORKAN a urađene su uz veliko muljanje i veliku snalažljivost konstruktora. Računalo se tada 1985 godine na napredak tehnologije i razbijanje tog američkog monopola , to što je usvojeno u naoružanje kao M-87 ORKAN je bila tek prva platforma, nešto na čemu treba dalje raditi i slijedećih 20 godina usavršavati, računalo se da se kod tog usavršavanja ponekad i sudarimo sa amerima na tržištu.

Tu dolazimo do pitanja školovanja kadrova, stvaranja timova i tim lidera nekog drugog profila od našeg , mi smo već tada bili prevaziđeni , da ne kažem pregaženi , balističari klasičnog kova odgajani na knjigama Jovana Marinkovića , Svetolika Pivka ili Jovana Trivunca .

Trebali smo nove kadrove , mlade ljude školovane na zapadu , koji bi zamijenili staru francusku gardu , koji su u to cvrijeme držali nastavu na vojnom mašinstvu u Beogradu ili na novo formiranom vojno tehničkom fakultetu u Zagrebu.

Naravno da su i ljudi poput Ganića sa prestižnih američkih sveučilišta bili dobro došli , ali nemojte misliti da smo mi bili fascinirani tim američkim diplomama , pa nismo mi bili klub navijačica nekog baseball kluba , nego kolegij ozbiljnih inženjera konstruktora i tehnologa od kojih je svaki iza sebe imao nekoliko teških utakmica , bar po jedan artiljerijski ili raketni projektil.

Ali bilo ih je lijepo vidjeti tamo u Momi i Uzeiru , neboderima blizancima u centru Sarajeva , dovoljno dobrim da fasciniraju nekog afro -azijskog generala ili diktatora, a dovoljno daleko da nam ne smetaju i da nas puste da radimo.

A radili smo potiho, puno toga "ispod žita", mimo VTI a i pravila službe G400/1 kojim je bilo definirano tko i kako razvija neki borbeni sustav, trebalo je samo iskoristiti zakonske mogućnosti i političku situaciju.

Trebalo je raditi nešto što nije bilo na Ljubičićevom spisku ( Uredba SSNO o tome što se smatra oružjem i vojnom opremom ) , a to je bila protugradna raketa ha ha.

Uostalom i ekipa iz EDEPRO a je počela na isti način , kod Gige u garaži. jel tako ????