Višecevni bacači raketa (VBR/MLRS) koji nemaju zasebnu temu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

elias ::raketaš ::
Lanser je mogao biti lakši i kontejnerski jer je cijev lansera glatka , raketa početnu rotaciju dobija od krilaca u mlaznici , što generalno nije dobro , dovodi do asimetrije pogonske sile i to u najgorim početnim fazama kad se rakete još ne vrti dovoljno brzo. Kompozitno raketno gorivo osim što intenzivno dimi i demaskira vatreni položaj zahtjeva neki oblik sa šupljinom u obliku zvjezde , a ta zvjezda ima neke svoje vrline , ali i mane . Zvjezda ima ostatke izgaranja -slivere koji na kraju rada raketnog motora dovode do neregularnog gašenja , a to znači nekih 5% nesigurnosti u konačnom totalnom impulsu motora ili u brzini leta. Znači zvjezda je prihvatljiva za šenluk bez vođenja , a super za jedan napredni sustav sa vođenjem.
dali.

Krilca u mlazu ne bi povecala rasturanje ako bi bila aktivna samo u lanseru. Naravno to znaci da je potreban naki mahanizam da ih izvuce iz mlaza pre napustanja cevi. Poznat sistem ali neznam da li je negde primenjen.

Inace, ta teorija da sliver remeti preciznost je stara i mislim da je pala u vodu, jer je mlaz iz raketnog motora jak i kompaktan do pada pritiska ispod 5 bara - zavisi od podekspandiranosti mlaznika, koje uvek ima. Posle toga mlaz je slab a raketa ima veliku brzinu. Sem toga i Oganj ima kanal sa zvezdom.

Njima su krilca bila fiksno montirana i radila su cijelo vrijeme rada motora. Mi smo se u PRETISU igrali sa jednom raketom koja je imala krilca u mlazu motora do napuštanja lansera , a po otvaranju aerodinamičkih krilaca su ova motorska bila van struje, mislim da je to bila neka osvetljavajuča raketa u nekom divljem kalibru 105 mm. Nešto su na tu temu radili i ameri na 76 mm da se krilca u mlaznici istope ili izgore još u lanseru , a da kasnije ne smetaju.

Ja sam ipak pristalica "selječkih " rešenja -žljeb u cijevi, iako to stvara strahovite probleme na krutost lansera, ali bar taj problem ostaje na zemlji i ne dovodimo u pitanje rad rakete na putanji, nekim "možda" i "kada".

Jedna od varijanti OSE je imala isto to rješenje sa kombiniranim aerodinamičkim i krilcima u mlazu motora, iako se njen motor gasio u lanseru , ali je to čisto radi nauke na njoj bilo dinamički ispitano. Mi smo OSU radili u velikim serijama i moglo se s njom lako eksperimentirati, čak smo radili i mali VBR na bazi jedne varijante motora koji je imao krilca poput ognja. OSA je imala desetak istraživačkih modifikacija i dvije službene od kojih ona druga( odnosno prva ) sa dvorežomskim ( dvostepenim ) motorom nikada nije proradila kako treba.

Problem slivera kod zvjezde je poznat od samog početka primjene zvjezde. Jedan od razloga zašto na ORKAN u nije zvjezda je i taj , kad je gorivo sljepljeno sa stjenkom motora onda sliveri ostaju do kraja na svom mjestu, kod ostalih varijanti , a to je inhibirana zvjezda sliveri se raspadaju i gase nekontrolirano. To je dosta izraženo kod dvobaznih baruta koji imaju visok eksoponent -n u zakonu gorenja. Kod kompozita sa n = 0,4 sliveri imaju šansu da izgore i na manjem pritisku i tu si u pravu.

Kod OGNJA je pukovnik Drašković optimalizirao početni oblik zvjezde tako da na kraju budu sliveri minimalni , poznata je ta metoda i iznešena je u njegovim radovima u Naučno Tehničkom Pregledu, a jako je dobro obrađena i u knjizi profesora Barera .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozda je ranije bilo problema sa raspadanjem slivera, ali kada je inhibitor dobar on zadrzi sliver zalepljen do samog kraja pa nema ispadanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"ASTROS SS-60 je službeno ušao u naoružanje 1983 godine , ali je prva prava testiranja doživio istih dana kad i ORKAN u iračkoj pustinji. "

Nema logike da udje u naouruzanje pre testiranja tj. interesuje me kada je poocela serijska proizvodnaj i isporuka ne verujem da je bilo pre 1987, poznata mi je godina 1983 za uvodjenje sistema Astros i tada je to bilo pre svega prvobitno bilo sa SS-30 i SS-40 raketama iako je planski pravljen za vise razlicitih raketa medjutim intersuje me kada je postao operativan sa SS-60 raketama(dakle ne prototip).

Prva isporuka SS-30 je bila 1983 Brazilu a za izvoz 1985-1986 godine i to Iraku, a SS-40 1986 i 1987 je pregovaran sa Libijom i Saudijskom arabijom(Saudijci su mozda dobili par primeraka SS-40 sto je neprovereno sto se tice kolicina).

Poznata mi je nepreciznost tj. veliki CEP za SS-60 rakete od oko 1.5km koja je u novim verzijama popravljena...

Jos jedan "jednocevni" bacac raketa u temi o visecevnim bacacima raketa(nije neka uradi sam varijanta, Made in Severna Koreja):



Terminologiju(vec receno alli ne i uradjeno) treba pod hitno promeniti pocev od toga da nisu vise samo cevi u pitanju pa do toga da se i navodjenje rakete koriste. Najprimerenije je po meni:Viseraketni sistem i jedno raketni sistemi

VBR sa ili ti viseraketni sistem sa AGM-176 raketama:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hebote ovaj Griffin ima domet 20 km ispaljen iz vazduha (nema podataka iz koje visine?). Dosta kompaktna stvarčica. Teži 20 kila i dužina mu je 110 cm. Pazi sad bojeva glava mu teži 5,9 kg. Po meni idealno oružje osim za UAV i za helikoptere pošto mu je cena za US Army samo 45.000 $ (Cena ruskog Korneta). Sve se više upotrebljava navođenje INS i laserom. To je jeftinije od IC navođenja i može NLOS (izvan vidljivosti cilja). Postoji i kombinovano navođenje u prvoj fazi INS i u drugoj lasersko navođenje?

Mane:
- ako je lasersko navođena raketa nije Fire & Forget,
Fire & Forget mogučnost samo za statične ciljeve:
- ako je GPS navođena nije precizna u metar osim toga nije pogodna za navođenja na pokretne ciljeve.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da grifin je za UAV idealan, kod nas ce najverovatnije neka verzija strele ili nevodjene rakete manjeg kalibra da dozivi reinkarnaciju kao laka raketa V-Z pogodna za UAV platforme i lake avion ukljuvcujuci i nas Kobac i Borbenu varijantu Pegaza...

Evo ga jedan u dejstvu sa UAV-a
http://www.youtube.com/watch?v=mk1Me_AKxxU

Inace ovaj lanser na zemlji ili brodu zovu RAM(Rolling Airframe Missile) a samog Grifina zovu oruzijem niske kolateralne stete...

Testno lansiranje sa zemlje
http://www.youtube.com/watch?v=K9LsXeJLQ3Y

Uz malu pomoc GPS signal moze imati centimetarsku preciznost:
http://www.gps.gov/systems/augmentations/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

RAM je CIWS (PVO) sustav sa raketama RIM-116.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raytheon misli drugacije;)
http://raytheon.mediaroom.com/index.php?s=43&item=2080

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Treba razlikovati "Land Based RAM" i RAM za mornaricu (Rolling Airframe Missile). Samo ime Airframe pojašnjava da se radi o PVO raketama a to Griffin nije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako si procitao vest sa linka koji sam ti ostavio video bi da Raytheon tu kaze:
NATIONAL HARBOR, Md., April 18, 2012 /PRNewswire/ -- The U.S. Navy achieved a first when it fired Raytheon Company's (NYSE: RTN) combat-proven Griffin B missile from a Rolling Airframe Missile (RAM) launcher.

Inace RAM skracenicu koriste i za Rocket Artillery Mortar e sada da li se Raytheon cas drzi jednog a cas drugoda neznam ali sustian je da u vesti kazu da su testirali Grifina iz Rolling Airframe Missile (RAM) lansera.

Dakle najverovatnije isti lanser kao za PVO rakete a sam naziv Rolling Airframe Missile je nista drugo no moda jedne kompanije da joj proizvod zvuci bolje sto bi rekli fancy ...

Ako pogledas sledecu sliku na kojoj je C-RAM tj. zemaljski(kopneni) sistem sa topom:


I da je na ovoj slici RAM:


Doci cemo do zakljucjka da je RAM za njih neka oruzana platforma a ne obavezno sistem sa PVO raketama...

Kada pogledas RAM lanser kako izgleda za PVO rakete RIM-116 i umesto njih ubacis Grifin rakete eto VBR-a...Pretpostavljam da im je to sustina...

Citiram jos sa linka:
During the demonstration, which took place late in the fourth quarter of 2011, a Griffin was fired from a land-based RAM launcher at a static target more than 3 kilometers (approximately 2 statute miles) away. The weapon, guided by GPS and laser, scored a direct hit on the target, achieving all demonstration objectives.

• 1Ovo se svidja korisniku: vrabac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko se ja razumem u ovu temu, vas dvojica ste debelo zaglibili u OT