G-4 Supergaleb

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Supergaleb je projekat koji je zapocet sredinom sedamdesetih godina proslog veka kao zamena za G-2 Galeb, tj. kao novi tip mlaznjaka za naprednu i borbenu preobuku, sa sekundarnom ulogom jurisnika za pruzanje bliske vatrene podrske.
Avion je koristio provereni motor britanskog porekla Rolls-Royce Viper potiska 17,8 kN, bio je niskokrilac sa strelastim krilom i malim strejkovima, klasicne aerodinamicke koncepcije, sa potpuno pokretnim horizontalnim repnim povrsinama.

TT podaci:

Dimenzije (duzinaXsirinaXvisina): 11,34X9,88X4,28m

Motor: Rolls-Royce Viper Mk632 potiska 17,8 kN

Tezine:
- prazan: 3250 kg
- normalna tezina: 4760 kg
- maksimalna poletna: 6330 kg
- masa ubojnih sredstava: 1500 kg

Performanse:
- maksimalna brzina: 910km/h
- operativni plafon: 14.200 m
- dolet: 1700 km
- brzina penjanja: 2040m/min

Naoruzanje:
-1500kg ubojnih sredstava na cetiri podkrilne i jednoj potrupnoj podvesnoj tacki (moze se korisiti za kacenje kontejnera sa dvocevnim topom GSh-23, kalibra 23mm sa 250 granata)

Prikaz sklopova G-4 Supergaleba:

mycity.rs/must-login.png

U naoruzanje je uveden 1984. i ukupno je proizvedeno oko 90 komada za bivse Jugoslovensko Ratno Vazduhoplovstvo i Protiv Vazdusnu Odbranu do prestanka rada proizvodne linije u Mostaru 1992. Izvezen je i u Mjanmar (nekadasnju Burmu) - 6 komada. Nekoliko ih je oboreno za vreme gradjanskog rata 1990-1992, a jedan je bio pogodjen MANPAD-om u rep, i pored potpuno raznesenog zadnjeg kraja uspeo da se bezbedno prizemlji i njegov rep je danas izlozen u Muzeju vazduhoplovstva na Batajnici. Jedan primerak je leteo i u Republici Srpskoj, mada je nekoliko puta prijavljivan da je oboren, a sada se ne nalazi u letnom stanju. Do bombardovanja ih je bilo operativno oko 60, 1999. vise ih je unisteno na zemlji, pre svega u kaponiru podgorickog aerodroma Golubovci. Nakon NATO agresije, broj opada na oko 30-ak, dok sada lete samo oni primerci koji su u sastavu 252.mae "Kurjaci sa Usca" (znaci negde oko desetak komada). Ovim avionima kao uostalom i svima u nasem Vazduhoplovstvu isticu resursi, i oni maksimalno moci da lete do 2015. godine, mozda jos koju godinu posle toga. Nakon toga, nase vazduhoplovne snage ostaju bez operativnih aviona, a Supergaleb kao avion koji pokriva onu prelaska sa klipnih na lovacke avione predstavlja jedan od prioriteta u buducim programima modernizacije i remonta, kao i eventualne zamene avionima stranog porekla.


SuperGaleb:

mycity.rs/must-login.png

Supergaleb sa arsenalom ubojnih sredstava:

mycity.rs/must-login.png

Supergaleb na stajanci:

mycity.rs/must-login.png

Poletanje/sletanje:

mycity.rs/must-login.png


Varijanta 1: Modernizacija Supergaleba
Supergaleb je vec imao zapocet jedan program modernizacije, a to je G-4M, koji je zacet jos pocetkom devedesetih, nakratko ozivljen oko 2000. godine, pa potpuno zastao nakon toga, vec potpuno prevazidjen. On je predvidjao integraciju sa raketama vazduh-vazduh sa IC samonavodjenjem R-73 ruskog porekla, koje bi sluzile za samoodbranu i nosile bi se na sinama na krajevima krila, mogucnost nosenja TV-vodjenih raketa americkog porekla AGM-65A Maverick dometa 29km, ugradnju HUD-a, dispenzera za IC mamce, kao i signalizatora IC-ozracenja, novog radio-aparata, i neke sitnije modifikacije. Po nekim varijantama bio je predvidjan i za koriscenje laserski vodjenih bombi, ali je kao i projekat te bombe i slicni projekti izvidjackog kontejnera, sve ostalo na nivou prototipa.
Ako nameravamo da Supergaleb (p)ostane jedna efikasna i moderna ratna masina, modernizacija mora biti izuzetno temeljna i duboka. Uz sve gore navedeno, standardna oprema i mnogo manjih i slabijih aviona je postao GPS, NVG, magistrale podataka, kao i minimum dva MFD po kabini uz wide-angle HUD i kompjuter za planiranje misije integrisan sa magistralom podataka, novi radio-uredjaj, novi uredjaji IFF, signalizatori IC i radarskog ozracenja i dispenzeri odgovarajucih mamaca. Na sve to bi trebalo dodati i laserski daljinomer i obelezivac ciljeva (u nosu umesto reflektora), a i FLIR ne bi bio lose resenje pored kokpita. Pored laserski vodjenih bombi, trebalo bi ga integrisati sa recimo IC samonavodjenom varijantom Mavericka. Izbaciva sedista su marke Martin Baker, ali bilo bi dobro zameniti ih nekim novijim modelom (K36D "Zvezda" recimo). Na ovaj nacin Supergaleb bi bio barem delimicno integrisan sa "pametnim" oruzjem i imao vecu borbenu zilavost i predstavljao realniji prelaz na moderne lovce-bombardere IV i V generacije. Postavlja se pitanje isplativosti takve modernizacije kada se zna da jeoperativno 10-15 aviona, mada sa druge strane, s obzirom na stanje sa MiG-ovima 29 (pisano na forumu), starost MiG-ova 21, neisplativost Orlova, stice se utisak da bi upravo stedljivi Supergaleb mogao biti osnovni avion na kojima bi nasi piloti mogli da imaju nalet u ovim kriznim vremenima za SV i PVO. Ako je vec tako, bio bi red da im se omoguci da to malo naleta sto imaju provedu na najmodernijim (u nasoj situaciji) mogucim letelicama.

G-4M Supergaleb sa ubojitim arsenalom:

mycity.rs/must-login.png


Varijanta 2: Kupovina novog tipa skolsko-borbenog aviona inostranog porekla.
O mogucim opcijama je vec pisano na ovom forumu, ali u svakom slucaju bih naveo osnovne tipove koji su u ponudi:


1) British Aerospace Hawk (Britanija, dopuna uz Grippen ili Eurofighter)

mycity.rs/must-login.png

mycity.rs/must-login.png


2) Dassault Alpha Jet (dopuna uz Mirage 2000 ili Rafale)

mycity.rs/must-login.png

mycity.rs/must-login.png


3) MiG AT (dopuna uz MiG-29 ili Su-30)

mycity.rs/must-login.png


4) Yak/Aeromacchi 130 (kao i MiG AT)

mycity.rs/must-login.png

mycity.rs/must-login.png


5) T 50 (potencijalna dopuna uz F-16, F-35)

mycity.rs/must-login.png

mycity.rs/must-login.png


Varijanta nabavke novih aviona bi mozda cak bila i jeftinija nego da se razvija nas avion i ponovo ispocetka graditi liniju za proizvodnju sopstvene letelice.

Varijanta 3: Razvoj novog tipa skolsko-borbenog aviona domace proizvodnje uz kooperaciju sa stranim proizvodjacima vojne opreme.
U trenutku u kojem se SAI nalazi, najneralnija opcija. Sigurno je da kadra sa velikim iskustvom imamo, ali posle bombardovanja nije ostalo ni ono malo proizvodnih pogona citavo. Ulaganja bi u sustini morala da budu od nule (dakle velika), ali s druge strane ne bi mnogo morali da investiramo u kadar, sem nekih strucnih dosavrsavanja. Novi avion bi se bazirao na motoru koji bi pokretao i novi visenamenski lovac-bombrader, ili nekom njegovom derivatu, da bi se smanjili troskovi odrzavanja i unifikovala flota. To bi mogao biti F404, RD-33, AL-31, M88, EJ2000 samo bez komore za DS, potiska 40-60kN, sto bi dalo mnogo vise snage, samim tim omogucavalo novom avionu da ponese vece tezine borbenog tereta od postojecih tipova aviona u naoruzanju (G-4, J-22, MiG-21), dakle oko 3 tone, cineci taj avion jeftinom nadopunom u borbenim dejstvima skupoj jednoj eskadrili modernih lovaca.
Od dvosede varijante koja bi bila namenjena preobuci i bliskoj vatrenoj podrsci mogla bi se razviti jednoseda varijanta koja bi imala i neki manji radar pre svega za mod pracenja terana i napad na ciljeve na zemlji, sekundarno na ciljeve u vazduhu. Idealana uredjaj bi bio radar tipa "Koplje" (mislim da je oznaka Nk-57), koji Rusi ugradjuju na modernizovani MiG-21-93, dometa 60-ak kilometara koji moze da prati 4 cilja istovremeno i da dejstvuje po 2 paralelno. Dvoseda varijanta bi imala laserski daljinomer i obelezivac ciljeva u nosu, eventualno FLIR. Oba aviona bi imala modernu kabinu koja bi trebala da u sto vecoj meri bude kompatibilna sa kabinom buduceg lovca bombradera, u svakom slucaju 2-3 MFD-a, wide angle HUD, HOTAS komande, moderno izbacivo sediste, integracija sa NVG ili HMS...Satelitski link, magistrala podataka, signalizatori laerskog, IC i radarskog ozracenja, dispenzeri mamaca, ometaci (aktivni i pasivni), izvidjacki i iometacki kontejneri bi cinili samo deo arsenala koji bi taj avion posedovao, koji bi povecavali njegovu polivalentnost na bojistu i sanseda prezivi...TV, infracrveno, laserski vodjene bombe uz radarski samonavodjene projektile vazduh-zemlja cinili bi arsenal ovog aviona, paralelno sa IC samonavodjenim i radarski (samo)navodjenim raketama vazduh-vazduh i topom kalibra 30mm
Ovakav tip aviona bi mogao opremiti 2-3 eskadrile, uposliti nasu industriju na nekoliko godina, a u slucaju dobre reklame, mogao imati i nostrano trziste (Bliski Istok, Afrika, sto da ne i Istocna Evropa), gde ce vecina zemalja traziti zamenu za ostarele L-29 i L-39 i druge tipove aviona koji su pred samim krajem svog zivotnog veka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lalenbg ::Varijanta 3: Razvoj novog tipa skolsko-borbenog aviona domace proizvodnje uz kooperaciju sa stranim proizvodjacima vojne opreme.
U trenutku u kojem se SAI nalazi, najneralnija opcija.

Ovakav tip aviona bi mogao opremiti 2-3 eskadrile, uposliti nasu industriju na nekoliko godina, a u slucaju dobre reklame, mogao imati i nostrano trziste (Bliski Istok, Afrika, sto da ne i Istocna Evropa), gde ce vecina zemalja traziti zamenu za ostarele L-29 i L-39 i druge tipove aviona koji su pred samim krajem svog zivotnog veka.

Sam si rekao da je ova opcija najnerealnija.Ovdje ću samo navesti nekoliko činjenica zašto je to tako;

Novac koji bi trebalo uložiti u takav projekt je ogroman.Nemoguće je ovako procijeniti koliko bi novca trebalo za tako nešto ali sasvim sigurno da se radi o stotinama, možda i milijardama $.Srbija naravno toliko novca nema, a i da ima mogla bi njime obnoviti ne samo vazduhoplovstvo već i kopnenu vojsku kompletno.
Ako neko smatra da bi se ulaganjem u takav projekt novac mogao vratiti kroz kasniju prodaju tog aviona, pa čak i dodatno zaraditi i na taj način stimulisati privreda, mislim da nije realan ili u najboljem slučaju ne poznaje dovoljno prilike na svjetskom tržištu oružja.Ni ja sam nisam neki poznavalac ali ovdje mogu navesti iste one razloge zašto je tome tako kao što sam ih naveo na prijašnjem postu o YU-Supersonicu ( NA-Novi Avion ) koji je razvijala ex.Yu. Dakle, danas se vojna oprema pogotovo ona skupa kakvu predstavljaju avioni prodaje isključivo preko ofset ugovora koji danas je uobičajeno iznose i do 100% vrijednosti ugovora o prodaji naoružanja.To znači da ako vam neki kupac (neka država naravno) kupi vojne opreme u iznosu od recimo 300 mil.$, vi (država) se obavezujete isti toliki novac uložiti u tu državu(kupca) u neki od segmenata njegove privrede.Navest ću isti primjer kao i na već pominjanom postu YU-Supersonic.Mađarska je kupila avione Gripen od Švedske, a Švedska država je uložila preko firme Elektrolux gotovo isti iznos novca u Mađarsku u otvaranje pogona kućanskih aparata time stvorivši 3500 novih radnih mjesta.Poenta je da države(koje prodaju oružje) stoje iza iza svojih izvoznika oružja odnosno u ovom slučaju Elektrolux je očito bio potican od strana švedske vlade da proizvodne pogone otvori baš u Mađarskoj.Sve države izvoznice vojne opreme se u takmičenjima u prodaji ne takmiče samo kvalitetom svog naoružanja već i kvalitetom ofset programa koji nude kupcu.Sad se postavlja pitanje šta Srbija može ponuditi kroz ofset nekom kupcu tog novorazvijenog aviona, a da konkuriše zemljama kao što su Njemačka,Francuska, UK... uz koje stoje takvi privredni giganti kao što su Siemens,Vodafone,Renault itd., itd.Možda da ponudi otvaranje pogona Zastava auta, nebih rekao.Ne želim da ovdje omalovažavam srpsku privredu već samo navodim realan odnos snaga na tržištu.Neko će reći kako onda Rusija ostvaruje tolike milijarde $ od prodaje oružja, a ekonomska situacija nije ništa bolja nego u Srbiji i šta to može Rusija kroz ofset ponuditi.Osim cijenom i kvalitetom Rusija to uspijeva i zahvaljujući velikim količinama plina koje ima, a i političkom uticaju kojim može pružiti podršku svojim kupcima.Možda malo parafraziram i pojednostavljujem ali sigurno toga ima.Mislim da bi ako se već gleda nabavom novog aviona
istovremeno pokrenuti i privredu bolja opcija bila kupovina istog i uz to dobar ofset program.
Lalenbg, navodiš primjer dobre reklame koja bi poboljšala prodaju.Mislim da u današnje doba kad su gotovo svi poslovi vezani uz politiku ,a naročito poslovi prodaje oružja, reklama (ona klasična koja se vodi preko marketinških agencija) nema veliki uticaj, već se promocija odvija prije svega preko političkog lobiranja.Koliki bi politički uticaj Srbije bio mislim da netreba trošiti riječi ... , a da ne spominjem ugled zemlje u svijetu koji se na sreću popravlja ali je to još uvijek nedovoljno.
Također da napomenem da se ovdje radi o školskom avionu , a ne avionu koji bi predstavljao osnovni borbeni avion neke zemlje pa bi i poruđbine samim time bile minimalne čak i kad bi se uspjelo realizovati dogovor o prodaji(po jedna eskadrila možda, dvije u najboljem slučaju), koje bi služile samo za obuku pilota države kupca.

Na kraju neka mi moderator oprosti ako sam se malčice previše dotakeo politike ali mislim da se ova tema drugačije nemože predstaviti.

obrisane rečenice koje su zašle u politiku više nego što je potrebno za suštinu
Mixelotti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Zaboravih da ovde kao jednu od opcija za kupovinu spomenem i

6) Aero L-159 ALCA (ceska proizvodnja, moze biti dopuna bilo kom LB)

mycity.rs/must-login.png


@Moriarty:

Ti si malo blize pojasnio poreklo ovog aviona i njegove karakteristike, pa sam hteo da cujem tvoje misljenje - kako su Cesi (zemlja u tranziciji, po ekonomskoj moci ispred nas, stabilniji, bla, bla...) uspeli da razviju tako jedan uspesan i konkurentan proizvod koji nude za izvoz i vec uvode u svoje naoruzanje. Da li su i oni ulagali milijarde, posto ipak sumnjam da ih imaju toliko za RV i AI, ili je nesto drugo po sredi? Taj L-159 je samo jedan od koraka razvoja L-39, pa L-59, pa sad ALCA - o takvom konceptu sam ja pricao kada sam govorio o razvoju domaceg trejnera/borbenog aviona, nekoj daljoj instanci G-4, koja bi se zvala recimo G-5 i delila bi aerodinamicku koncepciju sa Supergalebom tipa 50-70%, imala bi novi i jaci motor i naprednu elektroniku, koja bi mu omogucila integraciju sa naprednim sistemima naoruzanja - nisam ni mislio na razvoj neceg potpuno novog poput T50, nego o daljoj evoluciji. Preduslov za to bib verovatno bila (delimicna) privatizacija SAI, ulaganja, itd. da ne ulazimo u ekonomiju...Postoje zemlje kojje nemaju novac za americku/zapadnoevropsku tehnologiju, a mi smo uvek s nasim oruzjem imali prednost povoljnije cene. To ne bi bila velika trzista vec zemlje poput Mjnanmara, Angole, mozda cak i Libije, Nigerije...

Takodje bih zamolio sve vas koji ste radili (ili eventualno leteli) na G-4 da se javite i opisete kakav je to avion, kako se pokazao u eksploataciji, borbena iskustva, trenutno stanje flote...

Dopuna: 21 Dec 2006 14:27

Uostalom, nisam ja mislio da mi sami razvijamo radar ili motor, zna se kako to ide za nerazvijene zemlje: uvezu se motori, radari i elektronika, nasa SAI radi zmaj aviona i podsisteme...Uveze se 50+ motora, 25 radara, elektronske komponente, a zmaj se razvije kao dalja evolucija G-4. Vremenom se, ako to finansije omoguce otkupi licenca za sve to...

Mislim da L-159 skoro potpuno razvijan na bazi americkog motora, radara i elektronike, zmaj je evolucija L-39/59, a naoruzanje je takodje americkog porekla: Maverick, Sidewinder...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lalenbg, Česi su svoj L-159 ALCA razvijali u suradnji s Amerikanncima koji također imaju njihove starije tipove L-39, a ovaj avion se nalazi u naoružanju toliko zemalja da bi ih bilo zaista teško pobrojati.Logično je da se nadaju da sve te zemlje svoje starije školske avione zamijene s još naprednijom verzijom istog proizvođaća, ipak se radi o jednom od najuspješnijih školskih aviona ikada proizvedenih.Što se tiče čeških milijardi, Češka je samo za svoje potrebe naručila 72 kom.L-159,da ne spominjem one Gripene, dakle oni te milijarde ipak imaju.
Koliko ja znam G-4 nije imao nekih zapaženih izvoznih rezultata,zapravo mislim da su i prodata samo ta 6 kom. za Burmu.
Dalje češka proizvodna linija je ostala netaknuta dok bi se ista u Srbiji morala ponovo uspostavljati.Znam da su mašine iz Mostara prebačene u Srbiju ali pitanje je koliko su još uvijek u funkciji nakon toliko godina skupljanja prašine.Mislim da je neko u postu o YU-supersonicu već rekao nešto o njihovom jadnom stanju.I poslije svega kad bi se u svemu tome i uspjelo ostaje onaj problem ofseta kojim bi Srbija konkurisala na svjetskom tržištu prodaje vojne opreme, a koji bi za eventualnog kupca, vjeruj mi bio važniji nego sam kvalitet proizvoda.Moje mišljenje je da je povoljnija kupnja jedne eskadrile nekog od već postojećih proizvođaća i traženje zauzvrat isplativog ofset programa za Srbiju.

• 1Ovo se svidja korisniku: cikadeda
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ licenska proizvodnja novog trenaznog aviona

Zar ne bi bila kompromisna varijanta, da Srbija umesto da kupi gotovo nove trenazne avione iz inostranstva ili razvija sopstvenog novog trenera za skupe pare da kupi samo licensnu proizvodnju stranog trenera i da ga proizvodi ili barem sklapa u Srbiji.

Tako bi bio uposlen nas strucni kadar i onaj deo industrije koj je jos ostao i na osnovu toga bih se stvorio temelj daljeg/ponovog razvoj nase avioidustrije.

Ipak postoji iskustvo u vezi takve razvojne industrijske politike.

Na primer licensna proizvodnja mlaznog motoro Viper-a koji tera Galeb/Jastreb/Orao i Super-Galeb ili licensna proizvodnja helikoptera Gazela/Gama i jos vise takvih primera.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moje mišljenje je tako, da bi G4 bilo moguče doterati na sodoban nivo .

Vidimo da je i linija sa svim modelima i strojevima prebačena iz Mostara.

Šta fali ???

Fali volja, novac , stručni ljudi i specializovani radnici


Praktički treba početi iz nule.

Proizvodnja u Mostaru se posluživala kooperanata iz cijele Jugoslavije, imala je inerciju od proizvodnje galebova i orlova .....

Sad bi trebalo sve uvoziti ( motor, radar, elektronika, računala, točkove, sedište, hidraulika....)

Bogami malo bi se zaradilo a puno potrošilo

Sa ogromnim novcem i vremenom je možda to moguče ostvariti .


Ipak je Srbija sad mala država za ovakve stvari, bolje što prije u NATO i slušati naređenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Dannyboy:

Pa, naravno da je i licencna proizvodnja jedno od resenja, to se cak veoma cesto i radi u paketu prodaje, deo aviona se uveze gotovih, a deo se se sklopi u domacoj industriji. Tako to rade i velike zemlje (Kina i Indija) koje kupe malu kolicinu Su-27/30, pa onda sami proizvode ostatak narudzbe. Ta licenca se naravno debelo naplati.

Ostaje ipak sustinsko pitanje, da li mi uopste mozemo da proizvodimo i avion tipa Hawka ili L-159 po licenci, i da li nam se to isplati za relativno malu kolicinu aviona koja je nama potrebna 15-30 komada.

Mozda je resenje u proizvodnji elisno-mlaznog aviona za osnovnu obuku (PC-9 ili Tukano), mada se i tu rado omaloj kolicini aviona (10-20 komada), ali je tu i tehnologija proizvodnje pojednostavljena, gde bi opet morali da uvezemo motor i eletroniku koju taj avion poseduje (GPS,NVG, MFD, HUD)...

Bilo sta od ovih varijanti bi bio spas za posrnulu avio-industriju, mada smatram da je realnost ipak da m budemo osposobljeni iskljucivo i samo za remont letelica koje su u nasem naoruzanju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dannyboy ::@ licenska proizvodnja novog trenaznog aviona

Z

Ipak postoji iskustvo u vezi takve razvojne industrijske politike.

Na primer licensna proizvodnja mlaznog motoro Viper-a koji tera Galeb/Jastreb/Orao i Super-Galeb ili licensna proizvodnja helikoptera Gazela/Gama i jos vise takvih primera.

Zaboravio si cinjenicu da su se svi pobrojeni modeli sklapali u Mostaru u tvornici Soko, da su Zrak i Rajlovac (u BiH) proizvodili dobar dio opreme za te avione, a toga vise nema...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razvoj G4 je počeo mislim 1976 , znači prije 30 godina.
1984 godine je to bio dobar školsko bobemi avion, ali kad pogledaš u kabinu , ti je to kao u avionima iz 2 svetskog rata. Ipak za ove naše balkanske ratove je to bilo sasvim dovolno.
Sa novom elektronikom i možda boljim motorom bi on mogao da leti još 20 godina, kao školski avion.
Mislim da Srbija nije sposobna početi na novo proizvodnje, prije svega zato što fale specializovani radnici i inženjeri.
Licenčna proizvodnja je moguča. Dobiješ avijon u kitu i ga polako sklopiš,
razvučeš hidrauliku, elektriku, elektroniku i prebojiš avion.
A pitanje postoji, šta če 1 do 2 eskadrilji lovaca . Videlo se 99 da bolje da se nisu pokazali iz bunkera.
Opet dođem do zaključka da treba u NATO i da se stvara kolektivna obramba.

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li neko zna kolikotraju resursi na postojecim G-4 i dokle se moze ocekivati njihova eksploatacija - mislim da je to jako bitno kada jenjihova modernizacija u pitanju? Znam da su zadnji sisli sa proizvodne trake 1992., ali ne znam koje su godiste ovi avioni sto su u "Kurjacima"?