Proizvodnja Gazele
Pošto se helikopter krajem šesdesetih godina konačno afirmisao kao nezamenljivo borbeno sredstvo, Jugoslavija je od francuske firme Aerospasijal kupila licencu za proizvodnju helikoptera SA-341 Gazela.
Ovaj tada najsavremeniji helikopter imao je gasni turbinski motor turbomeka astrazu III od 590 KS. Pored dva pilota mogao je da ponese i tri putnika i leti brzinom od 264 km/h i penje 8,5 metara u sekundi.
Početkom sedamdesetih godina Sokolu je poverena proizvodnja ovog helikoptera, koji je zbog toga osvojio primenu laminata, hemijsko frezovanje, izradu metalnih i lepljivih "sendvič" konstrukcija i niz drugih tehnoloških postupaka koji su primenjivani u izradi Gazela. Preduzeće 21. maj i VZ Moma Stanojlović iz Batajnice, osvojili su takođe proizvodnju motora astrazu III i reduktora sa transnisijom, a ostale Jugoslovenske fabrike izradu dela opreme i instrumenata, tako da je Gazela znatnim delom domaći proizvod.
Prvih 21 primerak je nabavljeno između 1973. i 1976. godine od Francuza, a isporuka SA-341 otpočela je polovinom 1978. i to u tri varijante: kao laki helikopter za izviđanje, održavanje veze i školovanje, kao izviđač za korekciju artiljerijske vatre i borbena verzija koja je dobila ime GAMA, koju su jugoslovenski stručnjaci opremili za borbu sa tenkovima i drugim helikopterima, naoružavši je sa četiri žicom vođena projektila Maljutka i dve samonavođene rakete Strela 2M.
Zavidan kvalitet koji je postignut u proizvodnji Gazele potvrđen je isporukom skoro kompletne strukture helikoptera firmi Aerospasial koja ih uključuje u svoj proizvodni lanac, a kasnije na bazi kooperanata isporučen je ovoj firmi i izvestan broj kompletnih helikoptera.
Оd 1986. dо 1991. godine izrađivane su Gazele SА-342 sа snažnijim motorom astrazu XIVH od 858 KS.
Pored spomenutih, postojalo je još nekoliko nezavršenih projekta koji su odmakli od faze idejnog projekta, ali zbog finansijskih ograničenja i promena u planovima razvoja RV, rad na njima nije nastavljen. Od nekoliko takvih projekta dva su bila najdalje odmakla i vrlo realno su postavljena. Tu prvo spada vojni transportni dvomotorni avion Pelikan koji je po spoljnoj konfiguraciji ličio na francusko-nemački Transal, samo što je bio mnogo manjih dimenzija. Drugi projekat bio je zamena za Aero-3, sa istim motortom, sa krilom metalne konstrukcije i trupom od zavarenih čeličnih cevi pokrivenim novom vrstom vrlo izdržljivog i najlonskog platna. To je bio neki prethodnik Laste, ali još uvek rađen po starim koncepcijama za osnovni školski avion sa klipnim motorima. U stvari, to je bila zamena za Aero-3 u VSJ, ali se ne bi menjao način obuke na Galebu. Razmatran je i projekat modernog aviona za vezu Pčela sa tri do pet putnika.
Spomenuti projekti bili su potpuno unutar naših tehničko-tehnoloških mogućnosti, ali su potrebe ograničenja budžeta bile razlog za odustajanje od njih. Za projekt modernog dvomotornog vojnog transportnog aviona Pelikan bila je zainteresovana i Indija, ali ipak nije doneta konačna odluka o njegovom projektovanju.
Umesto nekadašnjeg rada po konstruktorskim grupama, u VTI je postojao timski rad na projektovanju uz sudelovanje svih glavnih sektora. Takav način rada pokazao se kao moguć kada su u pitanju bili ozbiljni projekti za zadovoljavanje plana razvoja RV.
Izvor :
Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata
Zlatko Rendulić
Od svega sto je proizvodjeno u Jugi ( vazduhoplovna komponenta ) najmanje mi je poznat avion 214.
Jel ima neko nesto vise podataka o ovom dvomotorcu ???
Dopuna: 07 Nov 2008 23:30
Nesto sam predstavio u protivpozarnoj avijaciji , ali cu sada i ostalo. Znaci sredinom osamdesetih godina pokazala se potreba za unifikacijom domace agro flote koja je u to vreme imala veliki broj aviona razlicitog porekla.
Uradjen je konkurs i u samo finale su usla dva projekta. Prvi projekt je bio konvencionalan klipni avion koji je dosao iz firme Lola i zvao se Moma 86. ( skenovi su malo mutni , ali takve sam dobio.)
Dopuna: 07 Nov 2008 23:44
Drugi ponudjeni projekat je bio projekat masinskog fakulteta u beogradu koji je predlagao pravljenje dva aviona koja bi popunila sve zadatke koje se ocekuje da izvrsi agro avijacija. Manji avion je trebalo da ima potisnu elisu postavljenu iza trupa sa turbo-elisnim motorom , koji bi bio inicijalno skuplji , ali u eksploataciji jeftiniji motor. Zbog konstrukcije letilice avion bi imao helikoptersku sigurnost , a zbog sigurnosti pilota , na prednji deo aviona je postavljena deformaciona aluminiumska povrsina ( nos ) koja bi stitila pilote i sam avion prilikom pada.Ovaj avion je nazvan YU AG S.
Veci avion nazvan YU AG D bi bio dvomotorac sa elisama postavljenim na vrhovima krila postavljenim u prstenovima tako da ne bi remetili strujanje vazduha i ramnomerno prskanje tretiranih povrsina.
( Uh sto nemam sada taj broj Galaksije )
Ocigledno sada nemogu okaciti druge slike , pa cu pokusati sutra.
Trpe Grozni ::Od svega sto je proizvodjeno u Jugi ( vazduhoplovna komponenta ) najmanje mi je poznat avion 214.
Jel ima neko nesto vise podataka o ovom dvomotorcu ???
Serija lakih transportnih aviona 214 ušla je u sastav 97.puka, koji je sa njima izvršavao zadatke lakog transporta, izviđanja i patroliranja nad morem. Upotreba aviona ostavila je mnoger dileme.
Avion Ikarus 214 prvobitno je namenjen za laki transport, ali je početkom 1959. godine serija ovih aviona uvedena u naoružanje protivpodmorničkog puka za izviđanje i dejstvo protiv podmornica. Početkom 1960. godine konstatovano je da se zbog nedostatka opreme i naoružanja može koristitisamo za vizuelno izviđanje pod povoljnim meteo-uslovima. Tokom 1961. godine preduzete su mere da se na ovaj avion ugradi oprema za izviđanje i protivpodmorničku borbu (jedan avion je, oktobra 1961, opremljen za te aktivnosti). Na dva aviona montirana je oprema za protivpodmorničko izviđanje, a ostali avioni imali su samo po dve kamere za obuku i izviđanje obalskog pojasa.
U 1964. godini usledila je opsežna reorganizacija vazduhoplovstva nazvana Drvar-2. Osnovna promena je bila ukidanje pet vazduhoplovnih komandi i stvaranje dva vazduhoplovna korpusa (VaK). Neke eskadrile su pretpočinjene, a namena pojedinih pukova promenjena.
Time je nestala dilema oko upotrebe aviona tipa 214 u protivpodmorničkoj varijanti kod 97.puka. Ti avioni su zbog konstruktivnih ograničenja i neodgovarajuće opremljenosti ubrzo napustili stroj RV.
Avion Ikarus 214AM2 (61015) namenjen za protivpodmorničku borbu i posle ispitivanja ostao je u VOC-u. Ambiziozne modifikacije ovog tipa pokazale su se neodgovarajućim.
Ajde da probamo sada.
Drugi ponudjeni projekat je bio projekat masinskog fakulteta u beogradu koji je predlagao pravljenje dva aviona koja bi popunila sve zadatke koje se ocekuje da izvrsi agro avijacija. Manji avion je trebalo da ima potisnu elisu postavljenu iza trupa sa turbo-elisnim motorom , koji bi bio inicijalno skuplji , ali u eksploataciji jeftiniji motor. Zbog konstrukcije letilice avion bi imao helikoptersku sigurnost , a zbog sigurnosti pilota , na prednji deo aviona je postavljena deformaciona aluminiumska povrsina ( nos ) koja bi stitila pilote i sam avion prilikom pada.Ovaj avion je nazvan YU AG S.
Veci avion nazvan YU AG D bi bio dvomotorac sa elisama postavljenim na vrhovima krila postavljenim u prstenovima tako da ne bi remetili strujanje vazduha i ramnomerno prskanje tretiranih povrsina.
( Uh sto nemam sada taj broj Galaksije )
Dopuna: 08 Nov 2008 18:43
Dopuna: 08 Nov 2008 18:47
Dopuna: 08 Nov 2008 18:51
I posledni dodatak ( na ove avione ) obecavam
Inace kao sto vidite ovo je reklaman materijal koji su post-ovali kolege forumasi sa foruma www.avijacijabezgranica.com
