offline
- cezar 35
- SuperModerator
- Pridružio: 19 Feb 2006
- Poruke: 11155
- Gde živiš: Banja Luka
|
@........
Za zaljubljenike u avione malo teorije nece smetati..... 
_poletanje je manevar avionom za postizanje dovoljne brzine potrebne za odvajanje od zemlje. Poletanje se vrsi u tri faze:zalet, uzlet, polet.
Na avion u poletanju deluju sledece sile:tezina aviona, potisna ili vucna sila, trenje tockova,sila uzgona,ceoni otpor aviona,inercijalna sila. Duzina zaleta zavisi od potrebne brzine odlepljivanja, viska potisne ili vucne sile, tezine aviona i ubrzanja Zemljine teze.Za skracenje duzine i vremena zaleta koristi se visak snage motora (forsaz) ili posebni raketni (startni) motori za povecanje potiska.
_Sletanje je manevar avionom za njegovo dovodjenje na zemlju, a izvrsava se kroz sledece faze: ravnanje, usporavanje, pristajanje i protrcavanje.
Brzina planiranja pred pocetak manevra za sletanje je obicni 130-140% od minimalne brzine u horizontalnom letu. Brzina sletanja zavisi od koeficijenta opterecenja i koeficijenta uzgona pri sletanju. Zbog uticaja Zemlje stvarna brzina sletanja se smanjuje za oko 6%, a ta brzina je osnovni faktor koji utice na karakteristike sletanja. Radi skracivanja duzine i vremena sletanja upotrebljavaju se: zakrilca, pretkrilca, vazdusne kocnice, kocnice tockova,kocni padobrani, a na nosacima aviona sajle za hvatanje.
_Zaokret
Horizontalni zaokret je ustaljeno kretanje aviona u horizontalnoj ravni po kruznici stalnog poluprecnika i sa odrdjenim nagibom. U pravilnom zaokretu pravac kretanja treba da bude tangecijalan na kruznicu zaokreta u svakoj tacki zaokreta. Poluprecnik zaokreta zavisi od vazdusne brzine leta, preopterecenja i nagiba aviona.
_Klizanje aviona se javlja u pravolinijskom i krivolinijskom letu. Nastaje kada se pravac leta aviona ne poklapa sa uzduznom osom. Nenamerna klizanja nastaju nastaju zbog nekoordiniranih pokreta komandi aviona pri izvodjenju evolucija. Klizanje se nekada vrsi i namerno pri popravci rastojanja u grupnom letenju i pri popravci duzeg proracuna za sletanje.
Osobine klizanja izrazene su:
Kosim opticannjem strujnica oko trupa i vertikalnog stabilizatora stvara se stabilizirajuci momenat po pravcu, za cije je savladjivanje potreban otklon kormila za pravac. Povecanjem koeficijenta ceonog otpora smanjuje se finesa aviona a povecava ugao i brzina silazenja i time ispravlja proracun sletanja. Strujanje oko krila (narocito donje povrsine) je veoma nepravilno, stabilnost i upravljivost jako smanjena te se mora voditi racuna da se brzina ne smanji ispod dozvoljene za avion (obicno 1,3-1,5 od min. brzine), jer moze da dodje do naglog pada u kovit.
_Prevuceni let i kovit
Prevucenim letom zove se let aviona sa napadnim uglovima oko kriticnih (obicno 14-16 stepeni). Do prevucenog leta moze da dodje u svim rezimima leta i u evolucijama. Ponasanje aviona u prevucenom letu karakterise se promenama aerodinamickih sila i momenata, pojavom nestabilnosti i smanjenjem upravljivosti aviona.
Kovit je spustanje aviona po jako izduzenoj spralnoj putanji, pri napadnom uglu preko kriticnog sa istovremenim okretanjem oko uzduzne, poprecne i zamisljene vertikalne ose u odnosu na Zemlju.
Do pojave kkovita dolazi posle prevlacenja i svaljivanja aviona kada je napadni ugao preko kriticnog. Pri svaljivanju na krilo u prevucenom letu, krilo koje je blize zemlji, usled brzine spustanja,povecava napadni ugao, dok gornje krilo, usled brzine dizanja, smanjuje napadni ugao aviona. Na donjem krilu uzgon opada i naginjanje aviona se povecava. Razlika u napadnim uglovima duz razmaha krila moze da dostigne i 70 stepeni. Ukupan uticaj razlike napadnih uglova, ceonog otpra i uzgona izazivaju pojavu autorotacije tj. samoobrtanja.
Postoje tri vrste kovita: strmi, pljostimicni i ledjni.
Dopuna: 01 Feb 2007 12:49
@.........
_Figurno letenje
*Petlja je manevar aviona u vertikalnoj ravni po zatvorenoj krivoj putanji promenljivog poluprecnika. Brzina uvodjenja u petlju je nesto veca od dvostruke minimalne brzine. Visina vadjenja iz petlje zavisi od brzine uvodjenja u petlju i viska motorne snage. Pri izlasku iz petlje preopterecenje moze da dostigne 3-3,5g.
*Imelman je figura u vertikalnoj ravni koja obezbedjuje brzu promenu pravca za 180 stepeni sa povecanjem visine. Ova figura je nazvana po pilotu koji ju je prvi izveo. Sastoji se iz prvog dela petlje, gde se u gurnjoj tacki, iz polozaja aviona na ledjima, sa poluvaljkom prelazi u normalni horizontalni let. Brzina uvodjenja u imelman je nesto veca od brzine uvodjenja u petlju i krece se oko 2,5-2,8Vmin., a pri vadjenju nije manja od 1,4 Vmin.
Poluvaljak se zapocinje 10-15 stepeni pre dolaska nosa aviona do horizonta.
*Prevrtanje preko krila ili Returneman
Ova evolucija se izvodi radi brze promene pravca za 180 stepeni u vertikalnoj ravni sa gubitkom visine. To je u stvari kombinacija poluvaljka i druge polovine petlje. Prema nacinu izvodjenja poluvaljka razlikuje se obicno i brzo prevrtanje. Pri brzom prevrtanju avion se propinje 40 stepeni iznad horizonta i energicno okrece na ledja.Obicno prevrtanje se vrsi pri brzini 1,5-1,6Vmin., a brzo pri 1,4-1,5Vmin.
*Preturanje na krilo ili Ranversman
Preturanje na krilo je promena pravca leta aviona za 180 stepeni u propinjanju te okretanje aviona oko vertikalne ose. U ovoj figuri avion se propinje pod velikim uglom penjanja 60-80 stepeni i brzinom uvodjenja u figuru 2,2-2,5Vmin. Kada brzina opadne blizu evolutivne na oko 1,4Vmin., energicnim otklonom kormila za pravac avion se okrece oko vertikalne ose za 180 stepeni. Kada avion predje u poniranje, odrzava se ugao iste velicine kao i u penjanju, a po dostizanju pocetne brzine (2,2-2,5Vmin.) avion se prevodi u horizontalni let.
*Valjak
Valjak je jednostavno okretanje aviona za 360 stepeni oko uzduzne ose. Obican lagani valjak traje oko 12 sek., a brzi oko 4 sek. Za izvodjenje laganog valjka potrebno je da se prethodno dostigne brzina oko dvostruke minimalne za dati avion. Okretanje aviona oko uzduzne ose izazivaju poprecni momenti koji nastaju zbog otklona krilaca. Opterecenje u valjku dostize do 2,5g.
*Borbeni zaokret
Borbeni zaokret je manevar aviona sa brzom promenom pravca leta za 180 stepeni van vertikalne ravni za sto krace vreme i sa maksimalnim dobijanjem na visini. Najkrace vreme izvodjenja borbenog zaokreta zahteva sto veci poprecni nagib aviona, a najvece dobijanje visine zahteva sto manji poprecni nagib.Poprecni nagib u borbenom zaokretu zavisi od brzine pri uvodjenju i viska motorske snake.
Brzina uvodjenja u borbeni zaokret je 2,1-2,4Vmin, a brzina vadjenja 1,3-1,5Vmin.
|
