Antonov An-26

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Разлог прелета: Репид Трайдент – 2012.

Citat:Планируется, что в учениях примут участие подразделения и представители Вооруженных сил от 15 стран: Австрии, Азербайджанской Республики, Республики Болгария, Грузии, Канады, Молдовы, Македонии, Польши, Румынии, Сербии, ФРГ, Норвегии, Королевства Швеция, США и Украины.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Djokkinen, dinja, Sturmovik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako postoji neki remontni zavod na teritoriji Sibira onda je ovo taj. A ako ne postoji onda je u pitanju neki drugi. Sve u svemu slika nekog ruskog remontnog zavoda objavljena 80-ih godina u knjizi o Sibiru, negovim lepotama i industriji.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dicus, Djokkinen, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На слици је Иркутский авиаремонтный завод N 403 (ИАРЗ)

Некада је био изузетно јак завод,сам врх. Зато се и одржао до данас.
Године 2007. када се одлучивало о ремонту 71364 и 71386 у игри су била само три озбиљна завода у Русији:

Иркутск № 403
Иваново (Москва) № 308 и
Ростов № 412

Најбоље услове је понудио Ростов. Више него коректно је одрађен посао иако је било милион проблема. Ростов је некада радио и наша оба АН-12.
А да подсетим први ремонти наших АН-26 су се радили у тадашњем СССР град Кијев, Украјина завод № 410, аеродром Жуљани.

Полуволан АН-26:


Фотка је из галерије слика са аеродрома "Иваново-Северный" на коме је и музеј војне транспортне авијације - ВТА ВВС:
http://military-photos.livejournal.com/80587.html
а има и овде финих фотки: http://kate-goria.livejournal.com/253472.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мене занима зашто ремонт није урађен у Украјни? Дакле у земљи произвођача, мада се Ан-26 не производи.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И украјински заводи су били у игри. Мислим да је превагнуло што се у исто време требало радити читаво јато :5 Миг-29, 2 АН-26, 2 Ми-17 и опционо 2 Ми-24.
Вероватно је био и неки међудржавни споразум Русија-Србија у вези тог комплетног посла на нивоу министарстава.
Политика и цена су одлучивали, ја мислим.
Украјински завод № 410 јако лепо ради ремонт, модернизацију и продужење индијских АН-32, тако да немам дилему да би и наша два АН-26 била ОК као и сада после Ростова.
Модернизацију наша два АН-26 је радила украјинска фирма (GNS;EGPWS;TCAS;ELT;радари итд) у Ростовском заводу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

procitah kompletan forum...oci mi ispadose....sta reci nego svaka cast uz najvece postovanje svih vas koji ste veliki deo svog zivota posvetili (ili jos uvek posvecujete) ovom predivnom cudu tehnike.

zanima me na kojoj razini je vazduhoplovno remontni zavod orao iz sarajeva? sta se tu radilo i koji je to nivo bio u odnosu recimo na momu?

• 6Ovo se svidja korisnicima: sasans23, Mixelotti, zixo, Djokkinen, Voja1978, Sturmovik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@maxistar
VZ ORAO, nekada Rajlovac, danas Bjeljina bila je respektabilna ustanova. Dakle u vreme SFRJ. Danas je verovatno stanje komplikovanije kao što je i svuda u domaćoj avio-industriji.
Sa avionom AN-26 nisu imali mnogo veze, nažalost. Jednom su samo uradili produženje resursa jednog motora RU19A-300, mislim da je to bilo za vreme sankcija. Motore AI-24VT nisu radili jer je u planu bilo da njihov remont osvoji VZ Mo-St. Uvek su imali kvalitetne stručnjake i opremu.
Sećam se da smo ih samo jednom uspeli "uhvatiti na zez" da nam izmere temperaturu motora AI-24VT jer su imali opremu koja meri u 0,1 stepen Celzijusa. Nešto smo se mučili oko pokazivanja temperature jednog motora. Odradili su nam to za čas.

Hteli smo i da nam demonstriraju merenje temperature izduvnih gasova termovizijom, međutim tu je trebalo mnogo vremena za pripreme, jer za AI-24VT smeta kako elisa tako i zakrivljenost same izduvne cevi, što možeš lepo da vidiš baš sa gornje fotke koju je postavio celeron.
A i za termoviziju motora RU-19A-300 su isto trebale pripreme, jer je njegova izduvna cev oborena prema dole za 10 stepeni i zaklanja takozvani "plašt" turbine (ako se dobro sećam) koji je osnova za merenje temperature izduvnih gasova termovizijom.

Tako da mi je termovizija ostala pusti san, ostalo je samo večito drndanje sa termokuplima, instrumentima ITG-2A i njihovim kazaljkama, histerezisima, linearnim i nelinearnim greškama itd.
Sam motor AI-24VT ima jedan jednostavan a u isto vreme komplikovan sistem zaštite od temperaturnih prekoračenja. Zove se PRT-24. Jednostavan je kada radiš sa njim 15-20 godina a do tada je komplikovan.
Teško ga je potpuno shvatiti za kraće vreme, rezultate njegovog rada shvataš ali ono što je njegov tvorac hteo da kaže kada ga je pravio, e za to treba malo više vremena. I živaca. A sve piše u knjigama, i samo način na koji to čitaš odlučuje u kom smeru ćeš otići: levo, desno, u krug, u dijagonalu ili ćeš zatvoriti te knjige pre vremena.Tipično za svu SSSR tehniku.

Perfektno čuva motor. Jedna od uloga mu je da pomera (smanjuje) maksimalnu temeraturu u zavisnosti od visine leta za 7 stepeni na svakih 1000 metara. A širina kazaljke intrumenta za pokazivanje temperature motora ITG-2A je upravo tolika. Svaki stepen je bitan.

Da bi se on pravilno podesio i da ne bi on kontrolisao motor nego samo štitio mora motor da bude dobro podešen (regulacija potrošnje goriva) kao i još nekih 100 drugih stvari na motoru koje moraju biti cakum-pakum. Jer AI-24VT motor sa svojih 2820 KS je i nastao od motora AI-24 serije 2 koji je imao 2550 KS.
Tih 270 KS više je i izvučeno upravo povećanjem svih temperatura na turbini uz povećanje radnih obrtaja za 5 %. Može se slobodno reći da je motor AI-24VT forsirana verzija motora AI-24 serije 2.

A za VZ ORAO potraži informacije na susednim temama (G-4, J-22, MIG-21/29), njihov opis rada je bio najviše vezan za motore Viper kao i za MM motore. Mi sa AN-26 nismo bili te sreće da se često družimo sa tom ekipom iako kažem veoma smo to želeli u jednom periodu tokom prošle decenije jer smo ostali na samo dva ispravna AI-24VT motora (od ko zna koliko).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

maxistar ::zanima me na kojoj razini je vazduhoplovno remontni zavod orao iz sarajeva? sta se tu radilo i koji je to nivo bio u odnosu recimo na momu?
Tema VZ "Orao" : http://www.mycity-military.com/Ostalo-3/VZ-ORAO.html

• 10Ovo se svidja korisnicima: shone34, CHARLIE JA., Mixelotti, zixo, Dicus, Djokkinen, sasans23, gloyer, Boba-No1, Sturmovik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovde se može videti kako opada nosivost AN-26 sa povećanjem doleta. To je kod svakog aviona isto: više tereta-manje goriva i obrnuto.
U prvom krugu AN-26 iz Batajnice može da isporuči 5,5 tona tereta. U sledećem krugu 4,5 tone tereta itd.

Preporuka za AN-26 je da na sletanju ima minimum 1000 kg goriva i na ovoj mapi je to ispoštovano.
Ako bi se išlo ispod preporuke (do minimalno bezbednog - 600kg) onaj najveći krug bi se mogao proširiti za još malo i granica max.doleta bi bila malo iza Madrida. Dakle Madrid bi upao u direktne destinacije.
Međutim, nije baš sve tako, vazdušni putevi nisu pravi nego ima uvek malo levo-desno. Takođe i vetar može da vas ubrza/uspori i to prilično.

Tako da je ovo ipak samo solidna orijentirna mapa.Sve se uvek proračunava pre svakog leta, gledaju se nove procedure i kontroliše meteo-situacija.
Sam proračun za AN-26 je prilično jednostavan. Prazan avion sa posadom je 16 tona. Maximalna poletna masa je 24 tone. Dakle imate da slažete 8 tona što tereta, što goriva. I jedno i drugo je max. po 5,5 tona. Težina tereta je konstruktivno ograničena a gorivo kapacitetom rezervoara.

Na max.dolet možete nositi 2,5 tone tereta:
16 t +5,5 t gorivo +2,5 t teret = 24 tone (Mančester, Oslo, Kairo)
ili ići na max.nosivost:
16 t +5,5 t teret +2,5 t gorivo = 24 tone (Zagreb,Tirana)
ili bilo koju drugu kombinaciju unutar ove dve..........