offline
- dinja
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 23 Jul 2008
- Poruke: 688
- Gde živiš: Beograd
|
- 22Ovo se svidja korisnicima: sasakrajina, Vlada78, buster, Mercury, Voja1978, Georgius, Shone 89, sasans23, shone34, Leonardo, Djokkinen, zixo, djox, mareCar, Luka, Phoenix, TorinonStrasni, gavrilon, Sturmovik, pedja63, mikrimaus, Stribog
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Књига која би се могла назвати, ``Транспортна авијација на нашим просторима`` се полако затвара.Разлоге сви знамо.
Разочарење је велико, ипак то све у свему траје преко 100 година, Краљевина Србија је још 1903.године донела Уредбу о ваздушном саобраћају.
Последњих 20 година, транспорт ваздушним путем, полако али сигурно, постаје недостижан за многе. Борба за одржање постојећег је тешка и неизвесна, често и трагична. Техника је дала што је могла, нема више шта да се очекује од ње, осим катастрофа.
Транспорт ваздушним путем постаје, опет понављам, последњих 20 година, полако игра за велике играче. Неки су се престројили, неки нису. Мали играчи, један по један, отпадају уз пут.
Сви су пролазили кроз кризе, и мали и велики играчи. У УСАФ транспортној авијацији почетком 2000-тих је настао велики проблем. Настао је застој у напредовању јер стаф-сарженти (Е-5) нису хтели да полажу испите за техникал-саржента (Е-6). Није их занимало, имали су ``паметнија посла``, дисали су пуним плућима у правом смислу те речи. Куповале се Шевролет Корвете и Харли-Дејвидсони.
Нису били заинтересовани да положе испит који се састоји од 100 војних и 1000 техничких питања, системом заокруживања.
У опасности се нашао цео систем УСАФ-а, јер уколико се заустави напредовање људи, неће бити ни резултата, ни прогреса. Такав воз када једном стане, не покреће се ни лако ни брзо. Проблем је решен тако што је на предлог УСАФ-а Били Клинтон унапредио преко ноћи више од 1000 стаф-саржената у техникал-сарженте. Наравно ту је био и одређени притисак на именоване, а све у циљу одржања пирамиде напредовања. Ту је срж свега у авијацији, синтеза искуства и учења новог.
Као и само летење, то није кретање кроз ваздух, него тенденција. Лепо рече то скоро један другар.
Чак је ЈНА, па самим тим и тадашње РВ и ПВО, било на тој линији. Уз мале корекције, могли смо учити и друге. И учили смо.
Прелазак на нову технику подразумева много тога. Небројивог. А ако се дуже времена нису пратиле те горе наведене промене у смислу обуке, опслуживања, одржавања, школовања, инфраструктуре, пратећих садржаја, вредновања постигнутог, свеобухватних анализа као и односа према људима нова техника не значи апсолутно ништа. Она ће да стоји а не да лети.
Транспортна авијација је увек сама стварала своје кадрове. И то је једна од трагичних грешака нашег ранијег а и садашег система. Није постојао део некаквог школског центра који би вам давао готове људе. Због тога је школовање и обука кадра транспортне авијације трајала веома дуго. Чак предуго, толико да су перспективни отпадали уз пут. Није било времена ни горива ни авиона за све. Било је периода када се интензивно улагало и у неперспективне кадрове. Све то је носило своју цену, која кад-тад мора да се плати.
А што се тиче успешности школовања кадра у транспортној авијацији, морам да кажем да су нас скоро напустила двојица вођа ваздухоплова. Прешли су у Ер-Србију. Један од те двојице, је много радећи на себи, као и не либећи се да пита, је скоро дохватио звезде. За неку годину би био један од три најбоља пилота које је наша транспортна авијација икада имала. Другом би због скромнијег искуства било потребно мало више времена. Али сасвим сигурно би и он достигао највише резултате, јер је успешно пратио оног првог.
Ер-Србија је добила врх. Добила је људе који знају да одлете цео лет рукама, не дугмићима. Таквих на тржишту више нема. Добила је људе који знају да пренесу знање и који су преживели много тога незамисливог у цивилној авијацији.
Њима двојици је досадило паковање борбеног ранца, транспортне вреће и учења делова бусоле, као и чишћење круга.
Нису за то школовани, уз дужно поштовање има ко јесте. Да би наставили правим путем, морали су да оду. Времена за губљење нема више.
И раније је транспортна авијација давала готове кадрове. Од Аеропута па ето до данас.
Одлазак ове двојице ће се тешко преживети, а у комбинацији са неизвесношћу ремонта можда и неће, такође узимајући у обзир да су још многима из ових или оних разлога ствари такође спаковане.
Према још увек непровереним информацијама, цене ремонта АН-26 и АН-2 су више него што се очекивало. Не драматично, али су више. Ремонт једног АН-2 је десет пута већи од ремонта АН-26. То и јесте неки однос, реално. Међутим ако ви немате пара ни за АН-2, онда је свака даља прича о томе бесмислена.
Ја сам ето нешто хтео да кажем, нешто написах са своје тачке гледишта, ваљда се уклапа у тему. Не мора ни све да је баш тачно, има ту субјективности, али ту је негде. Ипак је ово форум, није суд. Историчари авијације ће бити судије.
|
