offline
- dinja
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 23 Jul 2008
- Poruke: 688
- Gde živiš: Beograd
|
- 19Ovo se svidja korisnicima: filiphr, Leonardo, doktor1964, Luka, mareCar, Georgius, Djokkinen, Levi, ray ban11, Mixelotti, Mercury, zixo, gavrilon, Shone 89, Vl veliki, sasans23, Marko88, Boba-No1, victoria
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Prefiks YU je ostao zbog toga što je Srbija insistirala na nastavku suvereniteta bivše SFRJ.
To je poznata priča o ambasadama, suđenjima za ratne zločine ,članstvima u raznim međunarodnim organizacijama i slično. Tako je i VS naslednica JNA.
Samo ukoliko bi se Srbija odrekla toga svega i postala neka nova samostalna država tek tada bi mogla da dobije svoj novi prefiks. Bar sam ja to tako shvatio, a i ne interesuje me previše. To je politika.
Na primarnom radaru kontrole leta može da se vidi samo pozicija aviona odnosno njegov pravac i udaljenost.
C-mod služi da sekundarni radar kontrole leta dobije informaciju o visini aviona. Sekundarni radar šalje upit avionskom transponderu i on odgovara na kojoj je visini.
Ukoliko je na avionu neispravan C-mod, ili ga avion uopšte nema, kontrolor vas često pita za visinu i gubi vreme sa vama.Tada vas vektoriše tamo gde nema drugih aviona da ne bi rizikovao. Naravno, to uvek bude negde dalje od vaše maršrute, i zato što vam ne radi C-mod ili ga nemate trajanje leta je duže i naravno više se goriva potroši. Danas je separacija po visini između aviona samo 1000 fita (300 metara) i zamislite da tamo ubacite avion za koga niste sigurni na kojoj je visini.
Naši vojni borbeni avioni se vode drugačije, vojnom kontrolom leta i nisu imali transpondere. Transponderi GTX-327 (sa C-modom) bi se ugrađivali samo pred odlazak na aeromitinge u inostranstvo (G-4, Orao) i posle bi se skidali.
An-26 fabrički ima transponder СОМ-64 (lep tekst o njemu http://oleg-tulin.narod.ru/index/0-27) koji je prilično robustan i komplikovan i ima i C-mod. Za to vreme kada je napravljen, bio je vrh. Naravno, neke opcije rade samo u SSSR. Od mnogo opcija koje ima, on može da šalje čak i informaciju o količini goriva zemaljskoj kontroli.
Vreme ga je pregazilo, elektronika pojeftinila i na našim An-26 su ugrađeni GTX-327 transponderi koji imaju C-mod http://tinyurl.com/p65z9mt i veličine su auto-radija i ne kvare se. Ti transponderi se koriste i na G-4, Orao, helikopterima po potrebi.
Na remontu i naši Mig-29 su dobili sličan transponder, ne znam tačno koji,mislim GTX-330. Njima je to preko potrebno zbog presretanja u vazdušnom prostoru, lako ga kontrola navede.
Naravno sa pojavom takvih jeftinih rešenja i mali civilni avioniči su dobili transpondere i nebo je postalo bezbednije.
Nešto kasnije naši An-26 su dobili malo savremeniji transponder GTX-330 koji ima i S-mod. http://sarasotaavionics.com/avionics/gtx-330
A oko moda S je priča posebna. S-mod može da predaje gomilu informacija. Najvažnija razlika između C-moda i S-moda je u tačnosti izmerene visine aviona. Tačnost izmerene visine C-moda je 30 metara a S-moda je 7,5 metara. U transponder koji ima S-mod ubacuje se i 24-bitni kod i zbog toga ti transponderi se ne smeju menjati sa aviona na avion kao GTX-327.
I sada se dolazi do sistema TCAS II. On je skup i njega imaju samo veliki avioni i postao je obavezan u civilnom saobraćaju.
To je sistem protiv sudara u letu. Ukoliko se dva ista aviona nađu blizu jedan drugoga, njihovi transponderi komuniciraju i komanduju jednom avionu gore a drugom dole. Nekoliko sekundi ranije transponderi šalju kontroli leta crveni signal o približavanju ALLERT. Tako da svi znaju šta se dešava.
Ukoliko jedan avion ima TCAS II a drugi samo transponder sa S-modom, manevar gore ili dole pravi samo avion sa TCAS II. Ovaj drugi i ne zna šta se dešava ako ga kontrola ne obavesti jer nema instrument sa indikacijom situacije u vazdušnom prostoru, recimo IVA-81.
Evo takve slične situacije:
Vi ste plavi aviončić u sredini ekrana. Plavi krug oko njega je prostor od 2 nm. Ceo krug je 5nm. Malo ispred i desno od vas je intruder crvene boje koji nema TCASII i imate informaciju da je on na 1.2nm On se nalazi 300 fita ispod vas ali penje. Međutim, njegov transponder ne daje podatke o njegovim promenama kursa (TD FAIL).Dakle postoji neki problem i tada vaš kompjuter TCAS II vama naređuje preko zvučnika CLIMB;CLIMB (penji,penji) a na indikatoru IVA-81D vam pokazuje koji gradijent penjanja morate zauzeti da bi ga bezbedno preskočili. To je preko 1500 fita u minuti (7,5 metara u sekundi).
Druga situacija:
Ispred vas su dva intrudera, jedan 500 fita ispod a drugi 500 fita iznad vas. Drže svoju visinu stabilno. Niži intruder je 2nm ispred a viši 4nm ispred vas.Oba su tačno na pravcu vašeg leta.Vaš kompjuter TCAS II vam naređuje MAINTAIN VERTICAL SPEED, MAINTAIN (zadrži vertikalnu brzinu, zadrži). Na ekranu IVA-81D vam je obeležen zeleni sektor gde morate držati avion da ne bi došlo do sudara ni sa gornjim ni sa donjim intruderom.
Neke osnovne stvari o TCAS II:
Može da prati do 60 aviona, na ekranu prikazuje do 30 aviona i istovremeno može u režimu RA (razdvajanje, vertikalni manevar) da vodi do 3 aviona.
Daje posadi vreme od 5 sekundi za manevar, i dovoljno je raditi manevar sa malim opterećenjem od 0,25G da bi se izašlo iz opasnosti.
Kompjuter TCAS II procesira:
1. Razdaljinu između vašeg aviona i intrudera
2. Relativni položaj intrudera u odnosu na vas
3. Visinu i vertikalnu brzinu intrudera, ako ima C ili S-mod
4. Ostatak vremena do sudara između vas i intrudera
Kombinacija ima mnogo, sistem je odličan i mnogo je doprineo bezbednosti avio-saobraćaja.
Oba naša aviona imaju ovaj sistem. Tako da se na indikatorima i 364 i 386 vide svi avioni okolo na daljinama do 40nm (max.range). Kao mala kontrola leta.
Dakle, smisao S-moda je u TCAS II, a ne da bi se gledali avioni na flightradar24.com.
I ne mešati S-mod sa ADS-B, to su dve stvari za sada, od 2017. biće jedna stvar.
Takođe, svi borbeni avioni NATO i USAF imaju transpondere sa S-modom, da bi mogli preletati prijateljske zemlje bez problema. Po dolasku u zonu dejstva normalno ih isključuju jer bi dobili raketu u rep odmah. Svi njihovi transportni avioni imaju TCAS II.
Tema je interesantna i obimna. Ne treba neko veliko predznanje da bi se shvatio princip rada. Prilično je USER FRIENDLY.
Upotreba sistema u vazduhu je ozbiljna priča.
I ne služi taj sistem da bi se avioni jurili po nebu. To je samo krajnji mogući izlaz iz ozbiljne situacije. Gledao sam kako izgleda uživo kada naš An leti 400 km/č a u susret dolazi drugi An istom tom brzinom i pratio to na TCAS II. Kontrola leta nas je razdvojila po visini 300 metara. Bez tog sistema nema vremena za reakciju. Susretna brzina je 800 km/č, to je preko 200 metara u sekundi, nema tu vremena nizašta, ni da se jaukne. Sa sistemom ima vremena. A turbomlazni avioni su još brži.
Ukoliko se dođe negde do ozbiljne situacije u vazduhu, ona se u kompjuterima kontrole leta registruje i kasnije analizira tako ozbiljno skoro kao da je bio stvarni sudar u vazduhu. Žestoko se kažnjava onaj ko je pogrešio bilo kontrolor bilo posada nekog od dva aviona.
Mislim da smo YU-XAA i YU-XAB dobili zbog toga što kada je prvo slovo X, to označava da je nešto probno ili eksperimentalno, vojno, kombinovano i slično.
Naš slučaj sa 71364 i 71386 je takav da imamo potrebne sisteme za civilni saobraćaj ali smo u vojnom vlasništvu i registracija aviona je uslovna.
Potpuna registracija aviona danas u Evropi zahteva mnogo toga. I oko toga ima mnogo
Ako budemo imali sreće pa ono gore oko radara pročita vrabac koji je stručnjak za ovu oblast, on će ispraviti ako sam negde pogrešio, posebno oko primarnog i sekundarnog radara. A možete na forumu potražiti njegove postove u vezi radara, čovek je genije.
|