|
Nesto slicno iz Vojine knjige:
a tako interesantnije zvuči sledeća anegdota...
Tivat, stajanka, ljeto, pakao.Beograđani primili tetke, ujne i strine i oti[li, a nama ostalo više od sto ljudi (sa decom i stvarima...) sa plaćenim ,,vojnim,, kartama.Vođa, jaran ###, dobar ko lebac, sa samo jednom sitnom manom.Nema fitilj.Samo kapislu.Kad mu pređeš granicu, bolje beži.Brzo.
Telefoni rade.Mobilnih tada još nema pa ### svaki čas trči do zgrade aerodroma i nazad.Ljudi nervozni, čekaju.
Vreme je negde leto ’96 te.Daj šaljite još aviona, ne možemo ništa sa ovim.Ko je ovo ‘vako oraganizovo hebo li ga ćaća?
U tom trenu priđe čikica u havajki do ### i kaže mu ,,Majore, ja sam pukovnik iz generalštaba, taj i taj.Zbog ovoga ćete me zapamtiti.,, Svi čuju.
Al’ mi i vidimo šta će biti, naš ### nako oznojen ko Mufid Memija, mu se malo s visoka unese u facu, zvrne mu svojom ručerdom jedan rever šarene koše i grunu...Nekako više riknu ,,Znaš šta pukovniče, (ovaj deo kao uvod, malo tiše...a onda krešendo) puši q...(znate već šta...) i bježi mi sa očiju.,,
Šmugnu pukovnik u lad ispod krila.Poslije jednog sahatka dođoše još dva aviona.A nama sutra u Niš dođe i Lear Jet sa komisijom iz generalštaba.I svima po papirić A4 sa nekoliko pitanja.Recimo, koga, kada, kako i zašto ste vozili?
|
