Antonov An-26

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo pitanja...
Naleteh na sliku penzionisanih An-26 i nešto mi bode oči - čemu služi onaj štap ispod zadnjih vrata? Da li to uopšte služi za potporu vrata ili ima neku drugu funkciju?
I kako se zatežu antene, da ne koristim majstorski izraz - kako se španuju?
Da li se koristi neki alat za zatezanje žice, sajle šta li je već...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

to sluzi da avion ne sedne na dupe kada se izbacuje teret.duzina te rude je promeljiva,kao vijak je pa kada npr istovari jedan deo tereta onda se avion malo podigne,pa se onda ruda opet navija dok ne dodje to tla i fiksira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, mada mi nije jasno cemu potpora kada su, koliko vidim, motori na avionu ( tj nisu skinuti ).
Ako cemo biti precizniji potpora se koristi samo kada se skidaju motori sa aviona ( sta god bio razlog ), jer se tada remeti centraza aviona i zadnji deo postaje tezi od prednjeg.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

verovatno stoji tu jer mu je tu mesto,ostavili ga od proslog istovarivanja ili sta vec

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taj "stap" se naziva upor.Postavlja se u utor koji se nalazi na 33 okviru trupa.Okvir je ojacan.
Okvir 33 je prag teretne kabine.Na sebi nosi dve brave praga od rampe.Takođe u podu nosi okove za završne delove šina transportera.Sa donje strane u ravni simetrije se nalazi gnezdo za upor – oslonac koji se koristi pri utovaru težih tereta.
Upor se stavlja i na utovaru i na istovaru tezih tereta,da ne bi doslo do padanja aviona na rep.Mada tako nesto je teze moguce,ipak avion ima izrazenu prednju centrazu kada je prazan.
Medjutim,postoje dva druga problema.Jedan je nagib stajanke a drugi je jak vetar.Ukoliko je stajanka nagnuta a jeste svaka zbog drenaze padavina i dune jak vetar postoji mala mogucnost da avion ode na rep.
Veci problem je amortizer nosne noge.Da bi avion bio ispravan za let,izvucenost amortizera treba da je od 80-120 mm.
Kada dune jaci vetar,amortizer ode na nulu,i nosna noga stoji skoro
vertikalno (nije dugo bila na remontu,zna se razlog).
Tada treba desetak ljudi da udju u pilotsku kabinu i da skakucu da bi se amortizer vratio.
Stariji mehanicari su imali svoj fazon.Uhvati se covek obema rukama za nosac lezaja samoorijentacije (na slici trougao sa tri rupe) a nogama odguruje tockove unazad.Ledja pucaju ali amortizer se vratio u normalu.Gledao sam to par puta,verujte izgleda kao magija.
Lezaj samoorijentacije sluzi da posle poletanja dovede nosnu nogu u pravac leta kako bi se mogla uvuci bez problema.
Upor izgleda kao navojno vreteno sa sirokom donjom stopom i ne stavlja se kada se ukrcavaju putnici.Putnici ulaze u grupama po 5-6 i sedaju
napred prema pilotskoj kabini.
Verujem da je u ovaj avion posto vise ne leti ubacena zemaljska oprema kao i deo rezervnih delova(sluzi kao magacin).Medjutim taj teret naravno nije dobro rasporedjen i najlakse je staviti upor,ne boli glava.Zemaljska oprema za ovaj tip aviona je ogromna i cine je alati,dizalice,pokrivaci,jarmovi,dva kontejnera i jos mnogo toga.
Pogledajte slike nasih koji ne lete sa Bataje,ista stvar.
(Dicusova umetnicka dela-strana 12).
Ukoliko mu se skinu motori a ne stavi upor,mali povetarac i ode na rep.
Zicana antena se u principu i ne dira odnosno ne zateze.To se uradi na remontu i to je to.Nema problema sa njom.Postoji mesto za zatezanje,zateze se kao svaka sajla,rotiranjem segmenta.To mesto je tamo iznad pilotske kabine gde se antena kaci za avion.







Na donjoj slici se vidi 33.okvir i upor postavljen u utor na njemu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka cast Dinja!ucimo puno!800kg po duznom metru(kargo)
Struktura aviona je najaca na krajevima aviona,primer za to je limenka od koka-kole koja je mnogo jaca na ivicama.Izdrzljivost stresa strukture je manja na stranama limenke koka-kole , lako dolazi do promene povrsine strukture.
Koje su vrste strukture kostura kod svih aviona?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najpopularniji tip trupa aviona se naziva polumonokok,a postoje jos i kutijasti i drugi.
Avioni se u jednoj od uslovnih podela mogu podeliti na one koji imaju hermetizovanu kabinu i lete na velikim visinama i one druge bez hermetizovane kabine koji lete na manjim visinama.
Tu se struktura te dve vrste aviona mnogo razlikuje.
Istrazivanje same strukture aviona je odnelo na zalost mnogo zrtava kroz istoriju avijacije.Najtragicniji pokusaji su bili sa uvodjenjem prvog mlaznog putnickog aviona sa hermetizovanom kabinom koji je leteo na velikim visinama.To je bio britanski avion de Havilland D.H.106 Comet.To je bilo krajem 40-tih i pocetkom 50-tih godina proslog veka.
Obezbediti jacinu strukture nije nikakav problem,stavis jake materijale i to je to.Medjutim hermetizovana kabina
znaci da unutra vlada natpritisak u odnosu na spoljnu atmosferu.Kod svih aviona ta vrednost je oko 0.30.Kako to radi je duza prica (motori ubacuju vazduh pod pritiskom,ventili izbacuju visak)ali vazno je shvatiti da kada avion ide u penjanje njegova struktura se siri (naduvava se)a kada ide u snizavanje vraca se u prvobitno stanje (skuplja se).Konkretno od poletanja do visine oko 2400 metara ne desava se skoro nista.Na toj visini avion se hermetizuje
i fakticki nosi pritisak tog vazduha do nivoa leta (putnicki 11000 metara).Znaci kada ste u avionu na velikoj visini
avion obezbedjuje uslove za zivot kao da ste na 2400 metara.Kada avion ide u snizavanje obrnuta prica.
To znaci da struktura hermetizovanih aviona mora biti i elasticna.Mora da izdrzi svakodnevna sirenja i skupljanja.
Na Cometu nije to bilo uradjeno idealno i dolazilo je do raspadanja aviona u vazduhu.Kroz teska istrazivanja
udesa u to vreme doslo se do rezultata da se pukotine javljaju zbog toga sto su prozori na putnickoj kabini pravougaonog a ne okruglog oblika.Okrugao oblik prozora ravnomernije podnosi opterecenja strukture nego pravougaoni.Decenijama posle toga svi prozori su bili okrugli niko nije smeo da eksperimentise.Danas sa razvojem tehnologije i novih materijala mogu da se stave i zvezdasti prozori.Postoje avioni sa kompletnim staklenim krovom kabine (seici iz Emirata).
An-26 ima hermetizovanu kabinu sa regulacijom temperature,nadpritiska,vlaznosti i cistoce do plafona leta
od 8100 metara.Sistem nadpritiska na An-26 je fenomenalno resen jer radi potpuno bez struje,otkaz je prakticno nemoguc.
Evo jos jedne slike gde se vidi upor.



stara slika vide se originalni prozori.Inace od njega je nastao spijunski
avion RAF-a Nimrod.

evo kako izgleda pucanje strukture na Cometu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:...do plafona leta
od 8100 metara...

Ako ne grešim "Nebeske vidre" iz 63.pb su postigle državni rekord sa skokom od nešto preko 9000m iz An-26. Jel to zanači da smo ga mi malo terali preko plafona leta?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U pravu si Dicus.Drugacije se i ne moze oboriti nijedan rekord ako malo ne gurnes preko granica mogucnosti.Desant je izbacen sa visine od 9250 metara.U avionu je bilo ovlasceno lice koje je izmerilo zvanicno visinu.
Rekord je vezan za najduzi slobodan pad padobranaca.Iskocili su sa 9250 a padobrane su otvorili na minimalnoj visini(zaboravio sam kojoj).Ta razlika u visini je drzavni rekord.
Posada je bila iskljucivo nepusacka.Oni lakse podnose manjak kiseonika.Bez obzira svi su imali maske od 3000 metara pa nagore.Avion je bio 71371 a rezerva 71386.Iz aviona je izbacena sva nepotrebna oprema kako bi bio sto laksi a poleteo je sa minimalnom kolicinom goriva potrebnom za taj let.
Na zemlji je bila temperatura oko 30 stepeni a gore -40.
Kada su otvorili rampu unutrasnjost aviona je pocela da se ledi.Pukao je jedan ekran pokazivaca radara RPSN (katodna cev) zbog velike razlike pritisaka.
Kada se bacaju padobranci,podvlaci se rampa i povecava se otpor aviona.
Na visinama do 3000 metara dovoljno je trecina gasa da bi se odrzavala
potrebna brzina od 300km/h.
Na tom letu na visini od 9250 metara motorima je data maksimalna snaga
(poletni rezim) da bi se odrzala zadata brzina.
Sistem hermetizacije na tom letu je bio iskljucen kako bi motori imali vise snage.Padobranci su u penjanju delili kiseonik iz prenosnih boca.Njima je bilo najteze,svaka im cast.Inace u avionu na tom letu je bila i jedna padobranska dama.Verovatno znate ko je ona.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hehehe,moj otac je ucestvovao u tom skoku i postavio drzavni rekord u slobodnom padu(dinja ako si ucestvovao znas onda ko je)Imali su neverovatne brzine prodadanja kako me secanje sluzi i do 500km/h.Pitacu ga pa javljam tacno.Inace tog dana je gore bilo oko -50 a na zemlji oko 30 stepeni sto znaci da je zapar minuta kroz slobodni pad doslo do promene temperature od 80 stepeni.