Poslao: 08 Avg 2011 11:53
|
offline
- SRDJAN254
- Super građanin
- Pridružio: 04 Maj 2010
- Poruke: 1052
- Gde živiš: Gore iznad oblaka...
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 09 Avg 2011 16:54
|
offline
- nebkv
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Mar 2007
- Poruke: 3226
|
dinja ::@hawkeye
Cekaju nas teska vremena.Nemamo kud.
Ako mene pitas a lepo ti je rekao Berkut da nisam merodavan ja bih kao iz topa uzeo avion IL-76.Ima nas jos kojima je ovaj avion san.Kako i zasto to mozes da dobijes odgovor samo kad udjes u njega i osetis tu moc.Ima nosivost 50 tona,ima dolet 7000 kilometara.9 sati leta bez prekida pri 800 km/h.Na poletanju je tezak 200 tona.Problem je sto se ne prave novi vise nego mogu da ti sklope nesto od trupova koji stoje 20 godina u fabrici itd.
Sledece je CASA-295,nov i nedokazan avion ali koji se prodaje i koji leti i nije neka ogromna cena.Slabiji,manji i nezniji od AN-26,ali ima veci dolet,manju potrosnju,veci plafon leta,manju posadu,boli glava opremu itd.
Obrni-okreni u svemu je bolji od AN-26.Poljaci su zamenili AN-26 sa njim i na prvom sletanju po snegu i nevremenu izgubili i avion i posadu i pola Komande njihovog vazduhoplovstva.Sami su priznali da je jako tezak taj prelaz sa AN-26 na CASA-295 u svakom smislu.
Posle njega ide Spartan C-27J.To je ustvari C-130 Hercules sa dva motora.Video sam ga i mislim da je odlican avion.Cena tu i tamo normalna.
Najsigurnija kupovina danas transportnog aviona je C-130J Super Hercules.Ali tu ce ti Lockheed Martin skinuti kozu sa ledja.On kosta oko 100 miliona US$.A gde su delovi,servis,obavezni simulatori itd.?
Srbija je mala drzava,ali ako hoces da sutra saljes trupe u Liban,Kipar,Cad itd. onda ti treba avion sa velikim doletom.
Onda CASA otpada a sve ostalo je u igri.
A ako ce neko drugi da ti vozi trupe po svetu onda ti je CASA opcija broj 1.Mali avion za malu drzavu.
Tesko da ce se trziste srednjih transportnih aviona promeniti u sledecih 10 godina.Biraj onda nesto odozgo.
(diskvalifikovao sam Kineze i njihovu vazd.industriju,iako imaju i oni ponudu transportnih aviona)
Da li bi imalo smisla u ovu listu ubaciti sada i AN 32 s obzirom da se ponovo proizvode novi primerci?Meni on deluje nesto slicno poput prelaza sa Mi8T na novije verzije poput Mi 171,logican i prirodni nastavak vec ispitane platforme,a novo
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Avg 2011 18:55
|
offline
- dinja
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 23 Jul 2008
- Poruke: 688
- Gde živiš: Beograd
|
AN-32 je nešto kao "forsažni" AN-26.Namenjen isključivo za "hot & high" destinacije.Irak,Avganistan,Indija ...
Nije za nas.Ima mali dolet i ogromnu potrošnju goriva jer su na njemu prejaki motori.
Naslednik AN-24 je u neku ruku trebao da bude AN-140.Na njegovoj bazi bi se razvio i naslednik za AN-26.
Od te priče nema izgleda ništa.AN-140 se jako loše pokazao u eksploataciji.
Na tu temu je i IL-112 http://www.ilyushin.org/eng/products/cargo/112t.html međutim on je samo na papiru.
Takođe porodica AN-72 i AN-74 su mogli da zamene AN-24 i AN-26. Njihova masovnost nije se desila zbog velike potrošnje motora D-36. Efekt "Koanda" koji je postignut ugradnjom motora iznad krila se pokazao fantastično.Međutim cena tog efekta je bila velika potrošnja goriva zbog velikog čeonog aerodinamičkog otpora.Kao i AN-32 i AN-74 ima smešno mali dolet.Takođe mu je problem nepouzdana elektronika.Katastrofa,blokovi navigacijske opreme se često zapale u letu.Tako nešto je nezamislivo kod AN-24,26.Jeste da je to sve na AN-24,26 teško i komplikovano ali radi godinama (decenijama) pouzdano.I ne gori.
Trenutno se AN-74 koristi za misije na dalekom severu.Tamo je nezamenljiv za sada.
Ipak su izgleda pogodili. Tu je AN-148 koji se uz mnogo porođajnih problema pokazao kao odličan avion.Još na njemu ima da se radi ali radi se i ima rezultata.
Napravljen je i AN-158,pravi se AN-168 a AN-178 će biti transportna verzija i ono što ti nazivaš "logican i prirodni nastavak vec ispitane platforme". Iako platforma nije ista turbomlazni-turboelisni,velika je razlika ali namena će biti ista.Visokokrilac,jak stajni trap i rampa pozadi.Ukoliko bude sreće imaće kupaca.Sve zavisi kako će proći AN-148.Za sada je OK,bez obzira što je jedan nov AN-148 pao.To je bila greška pilota uz tehničku grešku aviona.
Lično mi se sviđa ta "familija" AN-148,158,168,178 i mislim da imaju perspektivu jer je krajnje vreme za obnovu avio-parka Rusije.Pogon za sklapanje je već prebačen iz Kieva u Voronjež.Tako da će to biti ruski avion,mada se sklapa i u Ukrajini.Teške su njihove kombinacije i oko tog aviona a i oko njegovih motora.A i sve druge rusko-ukrajinske kombinacije su po definiciji teške.
Meni se lično samo jedna stvar ne sviđa u toj priči.To su komande leta.One su "flight-by-wire".Doduše četvorokanalne,ali bez obzira nekako čini mi se da još nije vreme za tako nešto na istočnoj avijaciji.Razvijeno je to u nekoj polutajnoj saradnji sa Nemcima.Čuo sam da trenutno jako malo ljudi zna te algoritme a ostali nemaju pojma kako to radi uopšte.Na tome je radila starija generacija koja je sada u penziji a pitanje je i da li su živi još uvek.Davno,davno je bila ista situacija i sa komandama leta na TU-154.Jako malo ljudi je znalo kako taj sistem fukcioniše u stvarnosti i kompletno.Nemojte ovde mešati eksploataciju i održavanje,to je nešto drugo.To je SSSR škola,njen rezultat je slabo prenošenje znanja kroz generacije.
Strah od špijuna.U zavodima je pola ljudi radilo a pola špijuniralo onu prvu polovinu.Niko nije smeo sve da zna osim Generalnog Konstruktora.Svi su znali samo onoliko koliko je neophodno za to radno mesto.Ukoliko si hteo da znaš više,bio si sumnjiv i kucali su ti na vrata.
Lako su dolazili do informacija,za to je služio alkohol.Najsumnjiviji su im bili inžinjeri koji ne piju.Njih su špijunirali celu karijeru,do penzije.A verovatno i posle.
Ni dan-danas tamo nije poželjno baš mnogo se trpati da naučiš i da znaš.Ekipe rade i dalje samo su promenile dresove.
Najveća opasnost za projekat AN-148,158,168,178 je SSJ "Suhoj-100" i ekipa koja ga forsira a koja je jaka kao beton.Razvoj ruske avijacije se od 2006.godine odvija kroz OAK (objedinjena avijaciona korporacija).Na čelu OAK je Mihail Pogosjan koji je ceo život radio u Suhoju.
Na tržištu ima od manjih transportera C-130J Hercules , C-27 Spartan , C-295 Casa. A od srednjih IL-76MF , Airbus A400 , Boeing C-17. Manje tranportere su najavili i Japan i Brazil.
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Avg 2011 20:29
|
offline
- nebkv
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Mar 2007
- Poruke: 3226
|
Zahvaljujem na odgovoru.Onda je trenutno najbolje drzati se vec navedenog u "listi zelja"
Cudno da Hrvati nisu nabavili An26,mada u momentu nabavke sumnjam da su mogli da biraju
|
|
|
|
Poslao: 09 Avg 2011 20:37
|
offline
- dinja
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 23 Jul 2008
- Poruke: 688
- Gde živiš: Beograd
|
Ovo na slici gore su ludaci. Strogo je zabranjeno startovanje motora bez koka (poklopca glavčine) elise.
To su Ukrajinci,oni su ga napravili i napisali te procedure.Doduše privatna čarter kompanija.
Ne postoji ni jedna takva procedura.Postoji bez poklopaca motora (kapotaža) a i to u jako retkim prilikama.
U toj zoni (glavčina,koren elise) ima mnogo sitnijih (a i krupnijih) delova koji jedva čekaju da upadnu u motor.Nemaju gde drugo.Motor usisava 16 kilograma vazduha u sekundi.
Tamo su i kolektori sa četkicama za grejanje krakova itd. Osigurača i žice za osiguranje koliko hoćeš.
Često se dešavalo da se tamo nešto nađe.Čuje se pri pretpoletnom pregledu (okrene se elisa par krugova) da nešto lupa. Tada se skida taj kok i 4 obujmice oko krakova. Treba vremena za to.
Ovako je lakše i brže ali je strogo zabranjeno.
@nebkv
Hrvati nisu birali transportni avion,na AN-32 je bila najveća provizija za one koji su nabavljali...
RV SSSR je imalo preko 600 AN-26 a nijedan AN-32.To dovoljno govori.Napravljen je na silu,nikada ga fabrika nije sertifikovala za domaće potrebe nego samo za izvoz.Indija je insistirala na takvom avionu.Politički i to na najvišem nivou.Sam Oleg Antonov je kasnije rekao da u to vreme su imali i previše posla ali da su morali pod političkim pritiskom napraviti Indijcima avion jer ni AN-26 ni C-130 nisu tamo mogli da ispune zahteve,An-26 zbog motora a C-130 zbog aerodinamike.
Daleko og toga da je An-32 loš ili nešto tako,nego je jednostavno napravljen za usko specijalizovane TTZ.Kome treba taj ga ima.RV Indije ne može bez njega.Na kraju eto ispostavilo se da je to dobar posao,radi se modernizacija i remont indijskih preko 100 komada.A napraviše nove i za Irak.
Posao za indijske AN-32 je oko 400 miliona dolara.
http://www.defenseindustrydaily.com/India-Looking-to-Refurbish-its-AN-32s-05113/
Ilustracija doleta AN-32 (ide prazan,5 puta sleće po gorivo):
Kiev-Ankara-Kairo-Dzeda-Doha-Emirati-Nju Delhi.
|
|
|
|
|
|
|