Antonov An-26

• 1Ovo se svidja korisniku: sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U pravu si zixo. Propustio sam najnovija dešavanja.Pratio sam ga u kompaniji «Якутия».Tamo su muke žive sa njim.Ubacili su ga u vatru i leti na severu Rusije na temperaturama i do -60.
Međutim to su valjda ukrajinski primerci a saradnja jednih sa drugima je problematična.
Napravljen je žestok sastanak sa najjačim likovima u oblasti ruske avijacije prošle ili pretprošle godine u vezi problema i rešenja eksploatacije tog tipa aviona u kompaniji «Якутия».

Nisam pratio da su proizvodnju AN-140 prebacili u Samaru u ОАО «Авиакор – авиационный завод».To menja stvari.Tamo postoje ljudi koji ga mogu izvesti do kraja.U Ukrajini mislim da ne mogu,jer nemaju tržište potrebno za masovnu proizvodnju.
Dana 06.08.2011. je poleteo na probni let prvi AN-140 napravljen u Samari,Rusija koji je namenjen za VVS Rusije.





Naručeno je ukupno 10 komada koji treba da se isporuče u roku od tri godine. E sad,to je ono što brine.Izgleda da se u VVS još nisu odlučili da li će se ići na AN-140 ili IL-112 ili oba za rešenje lakog transporta. AN-140-100 je samo putnička verzija,mada se od njega lako napravi transporter.Kažu da su planovi gotovi. Kontruktivno liči prilično na AN-24,26 posebno rep , znači ista ili slična rampa bi bila.
Kaže jedan lik koji je radio u VVS,kaže da je potrebno u ovom momentu odmah poručiti 300 komada za VVS a od toga 50 u Akademiju Balašov da bi se mogla obuka sprovoditi sa pitomcima.Ta akademija je imala nekada tri ekadrile AN-26 i služila je za prelazak sa jednomotornih aviona na višemotorne transportere i bombardere.Mislim da je lik u pravu,nema tu šta da se čeka.Samo masovnost može doneti i kvalitet kao i nižu cenu.
Tada bi ga naručivale i kompanije.I to bi se sve pokrenulo.Cena mu je sada oko 15 miliona dolara otprilike.
Prošle godine napravljena su samo 4 komada i to za Iran.
Ono što se može videti sa slika je da je to modernizovani AN-24,26.Najveća razlika je konstruktivno u stajnom trapu koji je znatno lakši.Ne znam da li mu je ostala mogućnost sletanja na zemlju kao AN-26.Ali to je ipak davno prošlo vreme.Ne znam kome danas to treba ,nije to loše ali tu se plaća cena u težini od sigurno 1000 kg.Međutim ostao mu je visok klirens kao i gume niskog pritiska (zbog tamošnjih loših PSS) tako da postoji neka mogućnost i za sletanje na zemlju.

Dalje nema RU-motor nego vazdušni starter AI9-3B (sa MI-17) koji može i da daje struju a i vazduh za klimatizaciju.To je super motorčić.Postavljen u repu.
Maksimalna masa u poletanju za verziju AN-140-100 je 21,5 tona. Prazan je težak 13,1 tona.
AN-26 poletanje 24 tone , prazan 15,9 tona.
Dakle to su novi materijali,nova oprema koja je lakša i ušteda na stajnom trapu.
E sad motori.Postavljeni su motori TV3-117VMA-SBM1. To su motori namenjeni za helikoptere,jer imaju izlaz vratila na turbini.Verzije tih motora su se na helikopterima pokazali OK za sada.
Maksimalna snaga 2500 KS. AI-24VT 2820 KS.
Takođe elisa AV-140 je novije generacije – kompozitna.Međutim lakša je za samo 10% od AV-72T.
I zapadne elise za te snage motora su otprilike tih težina.Ali je manje bučna ,šestokraka je a zanimljivo je da je sličnog prečnika 3,7 u odnosu na AV-72T gde je prečnik 3,9 metara.
U odnosu na osnovnu varijantu AN-140 ,verzija AN-140-100 ima za 1 metar veći razmah krila i još oko 200 promena koje su omogućile visinu leta na 7600 metara i povećale dolet za 300 km.
Moguće je naručiti i verziju sa P&W motorima.
Ali čini mi se da će se tu umešati i motori Klimov familije ТV7-117.

Opšti resurs aviona AN-140 je dobar 50000 časova,50000 letova ili 25 godina.
Sviđa mi se što je zadržano mehaničko upravljanje komandama leta.
Mislim da bi mu cena trebala biti ispod 10 miliona US$ da bi bio konkurentan a to može da se postigne samo masovnošću proizvodnje.U Samari je nekada radilo 30000 ljudi a danas jedva 3000.Nije to komplikovan avion za proizvodnju ,može se on praviti i na starim proizvodnim linijama.
Kažu da mu je potrošnja goriva manja za 30% u odnosu na AN-26.To je super ali nije nešto što je presudno za vojnu upotrebu,ali je presudno za upotrebu u civilnim kompanijama.
An-140 je planiran i može da bude zamena za AN-24,26 ako se bude išlo na masovnu proizvodnju,pre svega mislim na veliku porudžbinu za VVS Rusije.Ukrajina ne može to izneti sama.Zato su verovatno morali da ustupe i proizvodnju i licencu.Isto kao za AN-148.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepo dakle uzmemo 4 An-140 i 2 An-148.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I transportna avijacija bi letela u sreći i veselju i sledećih 40 godina.
AN-140 na sklapanju u Samari:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada gledam an-140 dolazim do zakljucka da kompletan zadnji deo trupa treba jedno ozbiljno redizajniranje kako bi se postavila rampa.Morala bi da se menja i sirina skoro do spoja horizontalnih repnih povrsina sa trupom.Jer se trup dosta suzava i vertikalno i horizontalno.
Meni licno je ovaj avion oduvek bio zanimljiv i od samog starta mi je bilo cudno sto nije u potpunosti projektovan sa rampom kao zamena za An-26 nego kao regionalac.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo repovi AN-24 i AN-26.To je još 1969.godine uradjeno brzo i bezbolno.Iskustva postoje kao i dokumentacija.





A evo repa AN-140:




Repovi AN-24,26 prilično liče na AN-140.Čak bi mogla i rampa manjih dimenzija (mislim da mu je manji klirens nego AN-26).Visina utovarnog prostora na AN-26 je oko 140 cm.Na AN-140 kao da bi bilo nešto malo niže.
Možda će se ići na dvodelnu rampu,lakše bi je bilo izvesti,nešto kao na C-130 ili Casa-295.Ta rešenja su modernija.
Ne bih se čudio i da transportnoj verziji produže trup za 1 metar. A sam trup je na AN-140 izgleda širi nego na AN-24,26.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A da li bi bilo izvodljivo napraviti utovarna vrate dvodelna....nesto kao na mi-8 plus klizna rampa?I naravno koliko bi to bilo ekonomicno.Mislim da bi u tom slucaju promene na trupu bile minimalne

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sasvim sigurno.Uglavnom svi transportni avioni i helikopteri imaju dvodelne rampe.Izgleda nelogično međutim to rešenje ima mnogo prednosti.
Daleko od toga da jednodelno rešenje rampe na AN-26 nije dobro.Pokazalo se u praksi odlično međutim u savremenim uslovima mislim da je bolje rešenje dvodelna rampa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dinja ::...Ne znam da li mu je ostala mogućnost sletanja na zemlju kao AN-26.Ali to je ipak davno prošlo vreme.Ne znam kome danas to treba ,nije to loše ali tu se plaća cena u težini od sigurno 1000 kg.Međutim ostao mu je visok klirens kao i gume niskog pritiska (zbog tamošnjih loših PSS) tako da postoji neka mogućnost i za sletanje na zemlju.

Taktićki transporter je nužan u svakoj vojsci koja šalje svoje vojnike u mirovne misije. E sad zamisli da u Kongu počne naoružani sukob u reonu gde se nalaze srpski medicinari i oficiri te ih odseku od aerodroma, kako češ vršiti evakuaciju bez adekvatnog aviona. Na t.z. saveznike zaboravi! Evo primer u Afganistanu je slovenski kontigent morao jedanputa produžiti misiju za mesec dana, jer nije bilo raspoloživih kapaciteta a sad zamisli zbrke ako bi bila potrebna brza evakuacija. Tada svako najprije pobrine za sebe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

He tesko da bi se srpski An-26/140 nasao u DR Kongu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zixo ::He tesko da bi se srpski An-26/140 nasao u DR Kongu. Teoretski bi moglo. Imaš stanke na:
1. Cipru
2. Eskan, Saudska Arabija
3. Džibutiju
4. Tanzaniji
5. samo u Kongu treba osigurati gorivo za povrat. To bi bio najveći problem. Jedino ako bi vozio sa sobom gorivo u 2000 litarskim plastićnim cisternama za lož ulje koje bi pretočio u rezervoare aviona u Kongu i ostavio. Ti laki ukrainski transporteri su stvarno užas što se tiće doleta. Najbolje uzeti An-70 i problema nema, sa njime bi imao jednu stanku u Džibutiju i po povratku možda jednu više još prije Džibutija, pošto bi verovatno poletanjem u Kongu potrošio malo više goriva i bio bi malo više natovaren avion.