|
На делу је одличан ремонт 40 индијских АН-32 у Украјини у «Завод №410 Гражданской авиации» на аеродрому Жуљани у Киеву, и у то нема никакве сумње.
Веома је лепо видети овакве фотографије, које показују напор како индијске тако и украјинске стране да заједнички омогуће наставак експлоатације 105 примерака овог веома занимљивог, уско специјализованог авиона.
Треба подсетити на почетак ове лепе приче иако смо писали нешто о томе.
У питању је ремонт, модернизација опреме и мотора као и продужење временског века употребе.
Детаљи су мање-више познати и на задовољавајућем су нивоу. Из онога што сам сазнао сасвим сам сигуран да су индијске посаде презадовољне.
Носилац целе приче је ГП Антонов, а цена је око 450 милиона долара.
Главни део целе приче је да ће се 40 авиона урадити у Украјини а осталих 65 у Индији у авиоремонтном заводу BRD-1 у Канпуру. Наравно на почетку уз помоћ украјинских специјалиста.
Индија је растућа ваздухопловна сила, и уз проблеме које има ипак се одлучила да покрене велике капацитете потребне за ремонт 65 авиона. Не може се овде говорити о трансферу технологије, јер технологија ремонта АН-32 је већ старомодна, али може се рећи да ће у Канпуру бити једна врста огромног школског центра где ће следеће генерације ваздухопловаца стицати базична, једноставна и проверена знања везана за технологију ремонта авиона.
Баш то је СФРЈ урадила почетком 1980-тих на истом месту, на истом аеродрому приликом ремонта наша три авиона 71351,71359 и 71364.
Морам да кажем да су та три авиона увек била другачија, исправнија од осталих. Посебно 71359.
Он је најчешће летео на специјалне летове у иностранство.
Преузета је технологија, у то време за нас модерна, обучени људи и ВЗ Мома је тада добио изузетан покретачки потенцијал. Нажалост, то је трајало само 15-так година и неповратно је изгубљено, иако су генерације и генерације наших ваздухопловаца пролазиле кроз такву једну обуку.
Био сам неколико пута на Жуљанима и видео сам индијске АН-32. Постојала је идеја да када смо већ ту, да посетимо Завод №410 као и изванредан ваздухопловни музеј који се налази на другој страни аеродрома. Сасвим сигурно би нам то много значило, бар да видимо и попричамо са људима. Међутим, као и обично, шефови нису имали слуха и на крају по обичају ништа од лепе ваздухопловне идеје. Вероватно смо данас ту где и јесмо, захваљујући недостатку слуха. Данас када је авијација изузетно скупа ствар, мора се сарађивати на националном нивоу, то је једини спас. У нашем случају то је утопија, не сарађујемо ни са ким па ни са самима собом.
Тренутно је Индијцима предато 35 од договорених 40 авиона. Последња партија од 5 комада биће предата на лето. После тога све се сели и Канпур у Индију.
|
