F-35 Joint Strike Fighter

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

miodrag2 ::mean_machine ::@Kaplar

Moduli vece snage koriste istu tehnologiju i za L-opseznih modula i X-opseznih modula pa ne vidim da ce nesto bitno da se promeni posto X-opseznih imas znatno vise.

Jesi li siguran?

Da. Konkretno galijum nitrid.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oni tehnološki jesu isti i dok se ne razvije sigurna varijanta GaN(tehnološki i cenovno pre svega), ići će se sa varijantom GaAs. No svakako su konstrukciono različiti i dok sa jedne strane imamo dve tehnologije za dobijanje predajno-prijemnih ćelija, to sa druge strane imamo i različite konstrukcije u primeni tih tehnologija, što heteli ili ne hteli priznati, prave različite rezultate. Pre svega, bez mnogo upuštanja u tehničke detalje, već samim izgledom radarske rešetke za L-opseg dobijam asocijaciju na bolji potencijal rashladnog sistema, te stoga i bolji opseg snaga navedenih elemenata rešetke.

Evo na primer šta kaže proizvođač jednog AESA radara u pretkrilcima (Na PAK FA i Su-35S): [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Nekoliko citata sa stranice ausairpower vezanih za radar L-opsega: "The new Tikhomirov NIIP L-band AESA is the first example of a technology which negates the intended X-band stealth advantage well before the F-35 Joint Strike Fighter achieves even limited operational capability."

"Systems where survivability depends almost completely on X-Band radar signature reduction, such as the F-35 Joint Strike Fighter, the F/A-18E/F Super Hornet, and F-15SE “Silent Eagle” will now become exposed by fighter-borne L-Band radars, and thus become highly vulnerable to defeat in Beyond Visual Range air combat."

"Wing leading edge mounted L-band AESA radars now join the other five demonstrated Russian technologies that, individually, challenge and overmatch key aspects of the F-35 Joint Strike Fighter designs while, collectively, now make the F-35 Joint Strike Fighter family of aircraft obsolete well before they have even been operationally fielded. While recent history suggests how the bureaucrats will react to this development, we will have to wait and see exactly how the reality of this “game changer” is explained away."

Sa ovog linka skinuto: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Evo, konačno da se malo vratim na temu Izvinjavam se za skretanje sa teme.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa i APA kaze ako budu ugradili GaN module i adekvatno hladjenje krilna antena ce postati upotrebljiv radar.

Kad se to desi tad mozemo da pricamo o tome, za sad se koriste GaAs moduli i samim tim nema sta da trazi kao radar ali moze da se koristi za druge namene za sta je i predvidjena.

Naravno da je tehnoloski nesto drugaciji X-opsezni i L-opsezni modul uradjen od GaN, poenta je da kad se predje na GaN snaga X-opseznih modula ce se povecati za red velicine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

GaAs ima svoju primenu, ali najočigledniji njen nedostatak je ipak bio minoran kada se uvodila, pa bez obzira na sve, F-22 i F-35 imaju radare bazirane na tim ćelijama, a N036 varijante radara (sa svim podoznakama, pa i onom za L-opseg) sve rade u istoj tehnologiji i u ovom trenutku se javno nazivaju radarima, a koliko su uspešni, to možda nikada nećemo znati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljiva podaci u vezi ruskog brodskog radara:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Obratite pazenju na podatke o radarskom odrazu meta, 0.005m2 sto su mnogi na forumu smatrali nemogucim odrazom za letelice.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baš sam ovo i ja jutros (doduše letimično) pročitao na ruskom sajtu. Poslednji efektivni odraz, ja bih rekao da se odnosi na stelt varijantu protivbrodskih raketa, s obzirom na tekst, koji se nalazi na levom delu lista.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kaplar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Već sam više puta pisao da treba biti vrlo oprezan pri upotrebi određenih "brojčanih" podataka o nekom oružju a posebno to važi kad je reč o elektronskim sredstvima kao što su radari. Vrlo često su izneti podaci tačni ali ne znače ništa. Evo uzeću za primer stari američki radar AN/TPS-1D koji je već odavno izbačen iz naoružanja i kod koga nema neke vojne tajne.
Čak i u ozbijnim izvorima se navodi kako je njegov domet za strategijske bombardere bio oko 200 milja. I to je na papiru tačno ništa nisu slagali ali ...
Kod Amera je sve do početka devedesetih godina etalon avion bio B-57 Canbera on je služio za određivanje karakteristika radara. Karakteristike su dakle određivane za avion B-57 Canbera pri verovatnoći otkrivanja od 70%. Kod Rusa je etalon avion bio Mig-17 i verovatnoća otkrivanja 80%. Bitno je naglasiti da je avion Mig 17 do pojave STELT aviona bio jedan od aviona sa ubedljivom najmanjim ERP-om. Zbog ovog nije moguće direktno upoređivanje karatkteristika američkih i ruskih radara na osnovu uputa. U JNA je korišćena ruska metodologija dakle etalon avion je bio takođe Mig 17 pošto su radari bili uglavnom ruski.
Vratimo se radaru AN/TPS-1D.
U našem uputu za ovaj radar se navodi da je maksimalni domet 290 km po daljini i 10 km po visini za strategijskog bombardera pri 70% verovatnoće otkrivanja. E al ovo je sad bitno.
Za cilj veličine američkog etalona (dakle B-57) maksimalni domet je 100 km u daljinu i 7 km u visinu pri verovatnoći od 80% (dakle nešto većoj nego što je po američkim normama). Za etalon cilj Mig 17 maksimalni domet je samo 55 km po daljini i 5 km po visini pri takođe verovatnoći otkrivanja od 80%. Avion klase B-57 bi pri letu na visini od 5 km bio otkriven na daljini od oko 75 do 80 km. Dakle, podatak koji se po praviu navodi u literaturi i to onoj najozbiljnijoj jeste tačan ali nema nikakvu praktičnu vrednost.
Da ne kritikujem samo Amere evo jednog primera sa ruskim radarom.
U literaturi obično piše kako je maksimalni domet radara P-35 bio 370 km po daljini i 30 km po visini. Međutim, podaci bitni u stvarnosti izgledaju ovako. Maksimalni domet za cilj veličine Mig 17 po daljini je bio 240 km a po visini 20 km. Ako bi Mig 17 leteo na visini od 5 km maksimalni domet njegovog otkrivanja bi bio oko 170 km. U svim slučajevim je reč o verovatnoći otkrivanja od 80%.
I na kraju da spomenem da se u fabričkim prospektima koji se skoro uvek upotrebljavaju u "otvorenoj" literaturi daju podaci za savremene radare pri verovatnoći otkrivanja od samo 50% čime se dobijaju skoro 2 puta veći dometi nego pri verovatnoći otkrivanja od 80%.
Da zaključim. U ogromnoj većini slučajeva podaci koji se u otvorenim izvorima daju za radare su neupotrebljivi jer ne znače ništa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danas je praksa da se tacno navede koliki je radarski odraz mete pa zato se i mogu radari uporedjivati cak i ako se radi o razlicitim odrazima postoji formule za preracuvanje. Problem su rezimi rada, npr. za Irbis-e se pominje 400km za 3m2 ali pri suzenoj pretrazi.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kaplar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Avg 2015 16:09

Potpuno isto važi i za avionske radare. I tu se podaci friziraju samo tako. I to svi rade. Sve podatke koji se iznose u "javnoj" literaturi može slobodno da krešete i za 40% kod novih radara a za nekih 25 - 30% kod starijih radara.

Dopuna: 05 Avg 2015 16:19

Mean maschine odrazna površina je samo jedan od faktora. Suštinske stvari se ne iznose a to su recimo:
pri kojoj verovatnoći otkrivanja važe ti podaci (ogromna razlika je da li važe za 50% kao u katalozima ili 70 do 80% u uputima)
pri kojoj visini leta aviona na kome je radar a na kojoj visini je cilj
u kom režimu rada radi

Inače nisam hteo da se mešam u tvoju raspravu sa kaplarem ali domet radara ne zavisi samo od snage na čemu ti insistiraš već i od efektivne površine radarske antene, pojačanja antene i minimalne snage koju prijemnik može da primi i pojača. Naravno i od ERP cilja. Ovo su samo bitni faktori.
Dalje, ali ne manje bitno je i da su radari santimetarskog opsega prilično osetljivi na vremenske prilike (jaka kiša, magla i slično). Naravno da se uticaj ovih nepogoda može anulirati ali po cenu po nekad i vrlo bitnog smanjenja dometa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako li se odredjuje verovatnoca otkrivanja?