|
Evo nekih podataka iz jednog dokumenta u vezi sa Viper motorima (gde stoje i kompletni podaci o ukupnoj proizvodnji svih varijanti Vipera svuda u svetu i planoji proizvodnje u buducnosti (nista sem rezervnih delova) ):
ORAO AIR FORCE DEPOT (Licensee)
VIPER 11 MK 22-6 G-2A 445
VIPER MK 632-41R IJ/INJ-22 ORAO 46
VIPER MK 632-43/46 (b) G-4 189
VIPER MK 633-41 J-22 ORAO 183
VIPER MK 633-41 NJ-22 ORAO 89
Subtotal - ORAO AIR FORCE DEPOT (Licensee) 952
(b) Early G-4s were powered by the Viper 632-43.
Ovo nas cini najvecim proizvodjacem Vipera posle samog Rolls-Roycea (3200), Italijani su proizveli 664, Rumuni 464, Juzna Afrika 334, Hawker De Havilland Victoria 113.
Da, tacno je da je kod nas razvijena dogrevna komora za Vipera, to je ono R dodato u oznaci motora iznad. Motor je radjen kod nas, najvise u Orlu, ali i u Jugoturbini, fabrici preciznih odlivaka Ada, DMB Rakovica... Nemam pojma da li je nesto uvozeno i sta bi to bilo, ali sigurno je da se velika vecina radila kod nas, ako je ista uvozeno to su mozda neki delovi kontrolnog sistema ili tako nesto. Isto vazi i za Astazou III i XIV motora sa Gazele (ako se dobro secam tu je DMB radio transmisiju).
Jedna zanimljiva prica je da odredjeni delovi Viper motora (mislim, komora za sagorevanje) i dan danas prave problem mehanicarima u Momi (i drugde) pri odrzavanju istih. Naime, legura koja je koriscena sadrzi Torijum koji kao radioaktivan element moze biti stetan za radnike, tako da oni nose dozimetre radioaktivnosti kad god rade oko motora i pazi se koliko je ko izlozen (nije to neka velika radijacija, ali ipak dugacko izlaganje coveka koji 20-30 godina radi sa tim motorima moze biti stetno). Pokusaj rada iza stakla (dovoljno da smanji radijaciju na zanemarljivu meru) nije bio praktican, tj sami majstori su bili protiv toga, jer im je mnogo teze i sporije da rade sa rukavicama kroz staklo, tako da se i dan danas radi sa dozimetrima.
|
