Buva ::Još ako znamo da se Durandal ne nalazi u kombinacijama naoružanja G-4.....
Ово је чисто ШББ КББ за Г-4М или МД.
Са друге стране знамо да је максимална брзина Г-4 на малој висини доста мања од 880 км/х. Та брзина би била још мања са теретом који је једнак маси два Дурандала.
Maverik bi se koristio isključivo sa spoljnih nosača naoružanja zbog gasodinamičke stabilnosti mlaznog motora. Uticaj se ispoljava kroz nagli porast temperature ispred motorskih uvodnika vazduha pri upotrebi V-V i V-Z naoružanja. Porast temperature dovodi do neravnomernosti strujanja ispred motorskog kompresora i zbog pomeranja radne tačke van zone stabilnog rada može doći do pojave pumpanja kompresora ili gašenja motora.
Orao se od ove pojave "brani" lansiranjem isključivo sa spoljnih nosača. G-4M tako što se automatski pokreće ciklus pokretanja motora u vazduhu pri pritisku na bojevo dugme Maverika.
Što se tiče maksimalne brzine na G-4 u brišućem letu kao reper se može uzeti i izjava Živice Trifunjagića Žiće o njegovom udesu krajem 1993-će iz emisije "Pretkazanje"...rekao je da je u trenutku neposredno pred iskakanje pogledao na brizinomer i da je brzina bila tačno 695 km/h pri punom gasu i na visini od 10-ak metara....Avion nije imao ništa pod krilima od naoružanja niti dodatne rezervoare (dakle od tereta samo on i zastavnik Veličković u drugoj kabini)....
zIk Veličković Miodrag, fotografija iz 1988. godine
Istorija vazduhoplovstva bi ga trebala upamtiti kao jedinog podoficira koji se katapultirao iz mlaznog borbenog aviona u ex.RV i PVO.
Bio je letač operater na "tegljaču" G-4t. Izuzetan stručnjak za G-4 od samog uvođenja u naoružanje. Svojevremeno je vršio obuku (tehničku učionicu) za G-4 budućim generacijama.
Nakon kraće bolesti preminuo je 19.09.2009. god.
Slava mu i hvala.
U školskom BBL krugu, nakon sniženja sa 500 na 50m čist profil moglo je da se nafura skoro osamsto.
U brišućem kao i u letu na većoj visini može da se leti u režimu horizontalnog leta ili krstarenja. U režimu horizontalnog leta brzina je stalna, a u krstarenju je stalna snaga motora i obezbeđuje optimalan odnos između brzine i taktičkog radijusa. Maksimalna brzina se primenjuje samo u izuzetnim situacijama. Stalna trajna snaga motora iznosi 95% i svaki procenat više ima vremensko ograničenje.
Sta bi bilo kad bi bilo...ok a sta ako se durandal izbacuje sa vece visine?Koja mu je onda brzina potrebna?G-4 bi teorijski mogo niskim letom da priblizava cilju i da pred cilj iskoci na vecu visinu.Sad ja ne znam koja je maksimalna dozvoljena visina za durandal da bi to moglo da se izvede.Ne vidim ni razlog zasto bi durandal bio integrisan na G-4.Bombardovanje PSS je veoma slozena akcija gde G-4 tesko da bi ista mogao da uradi.Slozenije masine sa mnogo boljom aktivnom i pasivnom zastitom poput Tornada su padali iznad Iraka u akcijama da im onesposobe staze za poletanje.Doduse ne govori se o istom naoruzanju koje je korisceno(tornado koristi veliki kontejner sa kasetnim bombicama za unistavanje PSS),vec o manevru koji se koristi(brisuci let na maloj visini).To su akcije koje treba da donesu vazdusnu prevlast,a upotreba skolsko borbenih aviona bez vazdusne prevlasti i gde postoji opasnost od PVO sa zemlje je veoma rizicna.
aramis s ::Znaš li koliko podigne parčadi PSS-a nakon detonacije? Treba pobeći od toga
Durandal ima najmanje zakašnjenje eksplozije kod udarca u tlo 1 sekund a može i do nekoliko sati da "čeka" pa da eksplodira zavisno kako je naštiman vremenski upaljač. Osim toga padobran uspori bombu pre nego dotakne tlo. Velikog učinka od parčadi nema jer ih neutrališe zemlja, naime Durandal eksplodira nako što se zabije dosta duboko u tlo. Onako laićki viđeno bez problema bi mogao avion da leti samo sa 400 km/h brzine pa da dovoljno odmakne od eksplozije, ako nije najmanja brzina utvrđena zbog nekog drugog razloga. Ako ima tri sekunde da bomba dotakne tlo + 1 sekunda do eksplozije, to je 444 metara daljine aviona od mesta eksplozije, ako oduzmemo cca -100 metara zbog preticanja bombe u letu kod visine cca 60 m kad je avion odpusti, suma sumarum je negde oko = 333 metara odaljenosti aviona od trenutka eksplozije. Koliko brzo i daleko leti kamenje i zemlja kod eksplozije neznam ali i tu se dobija nekoliko metara odmaka aviona od mesta eksplozije.
Jazbar napisano je već. Minimalana brzina odbacivanja je 835 km/h.
Brzina je potrebna zbog jednog uslova u daljem aktiviranju bombe. Tako su je majstori osmislili ...
Da probam da skratim na najbitnije:
ukoliko usporenje bombe padobranom padne ispod 8g (u toku rada jednog usporivača u sistemu armiranja) neće se stvoriti uslov za dalje armiranje upaljača bojeve glave, niti do aktiviranja raketnog motora, niti odbacivanja padobrana za kočenje i bomba će kao pasivno bojevo sredstvo pasti na zemlju (bez aktiviranja).
