offline
- Pridružio: 05 Okt 2009
- Poruke: 3173
- Gde živiš: Kraljevo
|
Nista se ne dobija.
Neko je postavljao i analize VTI-a tj. dijagrame motora 680 u Orlu, apsolutno nista se ne dobija, a skupo je katastrofa. Posto se na svakih par meseci postavi ovo pitanje ja uvek uputim na tekst jednog od konstruktora aviona Orao.
Citat:Уз велике напоре остварен је сериски стандард авиона Орао са завидним карактеристикама, у односу на припадајућу категорију авиона. Трајно је остала почетна неусклађеност изабраног погона (малог потиска и велике специфичне потрошње мотора) и танког крила велике стреле (за надзвучне брзине). Орао је добио врхунске команде лета, са квалитетним карактеристикама стабилности и управљивости и није случајно што са својим прецизним извођењем летачког програма стално има запажен успех на међународним аеромитинзима.
Штета за овај авион, што је остала неусаглашеност аеродинамике крила и потенцијала изабраног погона. Да му је то усаглашено био би Орао на завидном месту, у својој категорији. За дефинисано крило, требао му је погон два Адура с допунским сагоревањем или, у једномоторној варијанти, Спеј са допунским сагоревањем. Тада би се добио авион са надзвучним брзинама, по мери изабраног крила. Тај авион би имао носивост борбених терета преко 4.000 kg. Никада није била потпуно убедљива тврдња да су ти мотори били недоступни (види Напомене и документи). Кад се и прихвати чињеница изабраног мотора Вајпер Mk 632-46 онда се није смело форсирати крило за надзвучну аеродинамику. Требало је крило бити ближе реализованом на Г-4, са усклађеном дебљином и углом стреле (дебљина око 11%, а угао стреле око 26° ). Тада би Орао био далеко значајнији борбени авион, далеко бољих осталих карактеристика, са спољном носивости око 4.000 kg, уместо остварене од 2.800 (максимална брзина би му „додирнула" крозвучну област). Поред тога, био би далеко једноставнији авион за производњу, јефтинији и не би се силом морало уводити допунско сагоревање мотора само због полетања.
Повољнији резултат би се постигао и са једним мотором Спеј, без допунског сагоревања, као у бразилско-италијанском пројекту AMX. Овај авион има оперативну максималну брзину од 1.045 km/h, а носивост спољних терета (наоружања) 3.800 kg, значи 1.000 kg више у односу на „орла".
У једном тренутку преиспитивања погона за Oрла, Румуни су предложили примену двопроточног мотора Rolls-Royce Spey (варијанта RB.163 Mk 512-14DW, двопротточност 0,64:1 и потисак од 55,8 kN). Ипак је погрешно oдлучено да се уведе допунско сагоревање на раније изабрани Вајпер.
У контексту поузданости, у принципу предност има двомоторна варијанта авиона над једномоторном. Међутим, ако су ти мотори у условима подршке, када авион оперишe на малој висини, изложени дејствима IC ракета земља-ваздух, онда се исто мора узети у обзир, да су једнопроточни јачи извори IC зрачења од двопроточних.
Модернизација
Заговара се идеја о модернизацији авиона Орао, што је још већи промашај од започете модернизације авиона Г-4.
Без савременог радара и других сензора, а првенствено без савремених двопроточних мотора, ова прича је потпуни промашај и бацање ионако малих армијских новчаних средстава.Таква улагања нису оправдана у превазиђену стару технологују струкуре змаја авиона, претешког стајног трапа и истрошеног већег дела суштинског и пројектованог века употребе, као и других превазиђених решења и технологија. Уз скупу „шминку“, авион Орао и даље остаје прошлост, стару преко 40 година, поготово што су били присутни велики пропусти и у старту његовог развоја. Од њега је значајно борбено респективнији и далеко рационалнији садашњи чак и школско-борбени авион Јак-130. Који има већу носивост, економичне двопроточне моторе, електричне команде лета, структуру од композита, савремену опрему и наоружање. За те планиране паре, за ту „модернизацију“, рационалније би било увести у српско ваздухопловство Јак-130, уместо старих авиона Г-4 и Орлова и запослити домаћу индустрију са производњом делова за тај авион, кроз уговорени систем контраиспорука. Са тиме би се створила и могућност за размишљање и о једноседу, по ранијој доказаној шеми Г-2 / Јастреб (Јак-130 / Јак-131). Међутим и без тога, неколико авиона Јак-130 (у изворној верзији), рационалније и ефикасније би извршавали укупне задатке школовања пилота и подршке у дејству ваздух-тло, од садашњих свих старих Г-4 и Орлова, заједно.
Што је посебно битно, кроз контраиспоруке делова и склопова, наша би ваздухопловна индустрија отпочела ревитализацију производње у домену напредних технологија.
У току осамдесетих година двадесетог века, била је присутна кампања модернизација доказаних старијих авиона, увођењем нових технологија. Типични примери су били модернизације Мираж III у Мираж III NG и F-5 у F-20 тајгершарп. Исти су упорно рекламирани, приказивани и нуђени првенствено предходним корисницима изворних верзија и коначно није било никаквог резултата, ниједан уговор није реализован. У тој агресивној маркентишкој кампањи, неколико примерака F-20 тајгершарпа је и страдало.
Када се то искусто веже за идеју модернизације авиона Орла, треба имати у виду да су ови авиони имали далеко више услова за исплативу модернизацију. Били су далеко млађи и успешнији у оперативној употреби, произведени су у великим серијама и продавани многим ваздухопловствима у свету. Припадали су фамилији успешних пројеката, друге генерације борбених авиона, па их ипак и добро осмишљена модернизација није успела вратити у живот. За разлику од њих Орла погоне стари мотори, малог потиска који нису коришћени ни у једном озбиљнијем пројекту. Изнуђено решење увођења накнадног сагоревања је изван логике и правила ваздухопловне струке и није случајно да је то јединствено решење у целом свету, за дозвучни авион.
Списак авиона на којима је примењен мотор из породице Випер. Очигледно је да није ни на једном серијском борбеном авиону, осим на Ј-22 орао. Мотор Випер је искључиво коришћен за мале експерименталне и школске авионе и то шездесетих година прошлог века.
Aermacchi MB-339
Aermacchi MB-326
Atlas Aircraft Impala
Avro Shackleton
BAC Jet Provost
BAC Strikemaster
Bell X-14
Dassault M.D.550 Mystere-Delta
Embraer AT-26 Xavante
Folland Midge
GAF Jindivik
Hawker Siddeley Dominie
Handley Page HP.115
IAR 99
Piaggio PD.808
Saunders-Roe SR.53
J-22 Orao/IAR-93
G-2 Galeb
G-4 Super Galeb
Списак летелица, наведен је испод овог уводног текста, на којима је примењен мотор Адур, са степеном двопроточности од 0,8, показује да се није радило о мотору од неког посебног стратегијског значаја.
Aermacchi MB-338
BAE Hawk
BAE Taranis
Dassault nEUROn
McDonnell Douglas T-45 Goshawk
SEPECAT јaguar
http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/clanak/73-22-r
|
Ponovo ofarban? 18101? O čemu pričaš?
